Iz­mje­na­ma Za­ko­na o po­re­zu na ne­po­kret­nost vr­ši se udar na lo­kal­ne bu­dže­te, ka­zao je pot­predjsed­nik De­mo­kra­ta Mo­mo Ko­pri­vi­ca i do­dao da cje­lo­ku­pan pri­hod od po­re­za na ne­po­kret­nost pri­pa­da lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi. Usvo­je­nim iz­mje­na­ma za­ko­na, ovog na­me­ta su oslo­bo­đe­ni no­si­o­ci pra­va du­go­roč­nog za­ku­pa dr­žav­nih ne­po­kret­no­sti.
– Ovu mje­ru Vla­de mo­ti­vi­še že­lja da se mi­mo stan­dar­da pro­bi­je ka­sa opo­zi­ci­o­nih op­šti­na i na­pu­ni džep sum­nji­vih in­ve­sti­to­ra, taj­ku­na i re­žim­skih fa­vo­ri­ta. Op­šti­ne se že­le osta­vi­ti sa što ma­nje nov­ca, dok se pri­vat­ni in­te­res sta­vlja is­pred i iz­nad jav­nog in­te­re­sa. Ova iz­mje­na oči­gled­no ide u pri­log gram­zi­vim re­žim­skim fa­vo­ri­ti­ma, a na šte­tu lo­kal­nih bu­dže­ta. Ovo ga­že­nje jav­nog in­te­re­sa i udar na lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve se de­ša­va ka­da op­šti­ne gr­ca­ju u du­go­vi­ma, o če­mu go­vo­ri i dug od 290 mi­li­o­na eura – re­kao je Ko­pri­vi­ca u sa­op­šte­nju.
Glav­na me­ta ovog za­ko­na, ka­ko je is­ta­kao, su opo­zi­ci­o­ne op­šti­ne na či­jim te­ri­to­ri­ja­ma su broj­ni du­go­roč­ni za­ku­pi dr­žav­nih ne­po­kret­no­sti, iz raz­lo­ga što no­ve vla­sti u nji­ma bi­lje­že re­kord­ne na­pla­te jav­nih pri­ho­da i dra­stič­na re­za­nja ne­pro­duk­tiv­nih bu­džet­skih ras­ho­da.
– Mar­ko­vi­ćev ka­bi­net oče­ku­je da osta­le op­šti­ne ne­će di­ći jak glas zbog ove mje­re, jer su ri­jet­ki du­go­roč­ni za­ku­pi u nji­ma. Ta­ko­đe, ra­ču­na da će se utje­ši­ti kao si­ro­tinj­ske op­šti­ne mi­lo­sti­njom iz Ega­li­za­ci­o­nog fon­da – re­kao je Ko­pri­vi­ca.
Oslo­ba­đa­nje no­si­la­ca du­go­roč­nog za­ku­pa od oba­ve­ze pla­ća­nja po­re­za, ka­ko je na­veo, zna­či da se ne opo­re­zu­ju su­bjek­ti pre­ma eko­nom­skoj spo­sob­no­sti, da se ne ob­u­hva­ta stvar­na eko­nom­ska sna­ga ob­ve­zni­ka, da se lo­kal­ni bu­dže­ti li­ša­va­ju po­ten­ci­jal­no zna­čaj­ne su­me pri­ho­da i da se ne po­štu­je prin­cip pra­vič­no­sti.
– Ipak, to naj­vi­še zna­či da se na­sta­vlja fa­vo­ri­za­ci­ja bo­ga­tih i ve­li­kih, na ra­čun si­ro­ma­šnih i ma­lih su­bje­ka­ta. Naj­go­re li­ce­mjer­je je po­ka­za­no u obra­zlo­že­nju za­kon­skih iz­mje­na gdje se za­ma­glju­je pri­ro­da za­kup­ni­ne, ali i ig­no­ri­še či­nje­ni­ca da je du­go­roč­ni za­ku­pac, če­sto sa pra­vom ko­ri­šće­nja do sto go­di­na, fak­tič­ki eko­nom­ski vla­snik i da na osno­vu tog pra­va la­ko sti­če eko­nom­sku moć, uti­caj, po­slov­nu re­pu­ta­ci­ju, kre­dit­nu spo­sob­nost, a što je sve od uti­ca­ja za ostva­ri­va­nje enorm­nih pri­ho­da, do­ho­da­ka i pro­fi­ta, te ta­kav eko­nom­ski po­ten­ci­jal za­vre­đu­je da pod­li­je­že opo­re­zi­va­nju. O to­me naj­bo­lje go­vo­re du­go­roč­ni za­ku­pi Sve­tog Ste­fa­na, ostr­va La­sta­vi­ca sa tvr­đa­vom „Ma­mu­la”, Kra­lji­či­ne pla­že, Lu­ke Bu­dva, Ul­cinj­ske ri­vi­je­re i broj­nih dru­gih atrak­tiv­nih lo­ka­ci­ja i uno­snih do­ba­ra – po­ru­čio je Ko­pri­vi­ca.
On je is­ta­kao da po­sto­je broj­ni raz­lo­zi da osta­ne pret­hod­no rje­še­nje, pre­ma ko­jem su za­kup­ci ob­ve­zni­ci po­re­za na ne­po­kret­nost.
– Oči­gled­no je da u uda­ru na op­šti­ne u ko­ji­ma vi­še ne vla­da­ju or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe i u fa­vo­ri­za­ci­ji re­žim­skih in­ve­sti­to­ra, Vla­da ne gle­da ni­ti na Ustav ni­ti na oba­ve­zu­ju­će me­đu­na­rod­ne do­ku­men­te, ni­ti na eko­nom­sku lo­gi­ku. No, sve joj je dža­ba. Ne­će za­u­sta­vi­ti za­huk­ta­lu fi­skal­nu kon­so­li­da­ci­ju op­šti­na u ko­ji­ma ni­je­su na vla­sti i ne­će sa­ču­va­ti bla­go taj­ku­na i re­žim­skih fa­vo­ri­ta – za­klju­čio je Ko­pri­vi­ca.D.M.


Kr­še­nje Evrop­ske po­ve­lje

O neo­zbilj­no­sti Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, na če­lu sa mi­ni­strom Dar­kom Ra­du­no­vi­ćem, spo­no­zo­rom ta­je­nja in­for­ma­ci­ja o taj­kun­skim oti­ma­či­na­ma, go­vo­ri obra­zlo­že­nje ovih za­kon­skih iz­mje­na u ko­ji­ma ne­do­sta­je pot­pu­na ana­li­za uti­ca­ja, od­no­sno u ko­ji­ma ne­ma ni­ti jed­nog slo­va o uti­ca­ju na lo­kal­ne bu­dže­te, ka­zao je Ko­pri­vi­ca.
– Ne­ma ni­jed­nog slo­va ni­ti jed­ne broj­ke o ono­me bez če­ga dr­ža­va osta­je usled ovih iz­mje­na. Ta­ko­đe, ni­je­su na­ve­li ni da li je bi­lo oba­ve­znih kon­sul­ta­ci­ja sa za­in­te­re­so­va­nim stra­na­ma, ni ko­ji su pred­lo­zi i su­ge­sti­je za­in­te­re­so­va­nih stra­na, a u ko­je ne­iz­o­stav­no spa­da­ju lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Ni­je­su na­ve­li jer to­ga ni­je ni bi­lo. To je ujed­no i fla­grant­no ne­po­što­va­nje Evrop­ske po­ve­lje o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi – re­kao je Ko­pri­vi­ca.