Ne­ri­je­še­ni imo­vin­sko-prav­ni spo­ro­vi ugro­zi­li su pla­no­ve „Qa­ta­ri Di­ar” za iz­grad­nju luk­su­znog tu­ri­stič­kog kom­plek­sa „Beyond ho­ri­zonts” na mje­stu biv­šeg ho­te­la „Pla­vi ho­ri­zont”. Od 2009. go­di­ne ka­da je HTP „Pri­mor­je” ze­mlji­šni kom­pleks u uva­li Pr­žna pro­da­lo ka­tar­skom dr­žav­nom in­ve­sti­ci­o­nom fon­du, po prin­ci­pu „to­plo-hlad­no” na­ja­vlju­je se ko­na­čan po­če­tak ra­do­va. Na­kon osam go­di­na pi­ta­nje je da li će do re­a­li­za­ci­je „naj­bo­ljeg in­ve­sti­ci­o­nog pro­jek­ta” na Pri­mor­ju uop­šte i do­ći, ili će umje­sto to­ga kao u već vi­đe­nim in­ve­sti­ci­o­nim pro­jek­ti­ma u Cr­noj Go­ri in­ve­sti­tor pro­tiv dr­ža­ve po­kre­nu­ti vi­še­mi­li­on­ski spor.
No­vin­ske stup­ce ovo­ga lje­ta is­pu­ni­la je sto­ri­ja o neo­bič­nom spo­ru u Upra­vi za ne­kret­ni­ne, i ka­ko je u ka­ta­stru, na na­iz­gled vol­še­ban na­čin, do­ni­je­to rje­še­nje o vla­sni­štvu ko­jim je prak­tič­no ze­mlji­šte vra­će­no pret­hod­nim vla­sni­ci­ma – „Pri­mor­ju” i dr­ža­vi. Zbog žal­be za­štit­ni­ka imo­vin­sko-prav­nih in­te­re­sa Cr­ne Go­re, kom­pa­ni­ja „Qa­ta­ri Di­ar” osta­la je bez imo­vi­ne od bli­zu 40 hi­lja­da kva­dra­ta ze­mlji­šta u uva­li Pr­žna ko­je je ku­pi­la od Pri­mor­ja. Na­kon po­sled­nje ras­pra­ve u pod­ruč­noj je­di­ni­ci Upra­ve za ne­kret­ni­ne u Tiv­tu, sa­op­šte­no je da će „Pri­mor­je ho­tels & re­sta­u­rants” po tre­ći put do­bi­ti rje­še­nje da je vla­snik, da bi vla­sni­štvo ka­sni­je na­knad­no bi­lo upi­sa­no na „Qa­ta­ri Di­ar” ko­ji je tu ze­mlju ku­pio od Pri­mor­ja. Me­đu­tim, isto­ri­ja knji­že­nja i mi­je­nja­nja vla­sni­ka ze­mlji­šta u uva­li Pr­žna po­ka­zu­je da je u či­ta­vom po­stup­ku pro­da­je ošte­ćen ti­vat­ski grad­ski bu­džet.
Pri­ča o tu­ri­stič­koj va­lo­ri­za­ci­ji uva­le Pr­žna u Kr­to­la­ma po­či­nje kra­jem še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka ka­da Bi­ro za rad­nič­ki tu­ri­zam „Glo­bus” iz Be­o­gra­da ku­pu­je ze­mlji­šte u uva­li Pr­žna. Iz­me­đu osta­log ku­pu­ju i ze­mlji­šte od Op­šti­ne Ti­vat ukup­ne po­vr­ši­ne 43.031 me­tar kva­drat­ni. U sklo­pu te par­ce­le na­la­zi se i spor­na par­ce­la od 38.549 kva­dra­ta, a po­red nje i ne­ko­li­ko ma­njih par­ce­la. „Glo­bus” sa Op­šti­nom Ti­vat pot­pi­su­je ugo­vor o ku­po­pro­da­ji, ko­ji je ovje­ren u Osnov­nom su­du u Ko­to­ru, ali do­go­vo­re­na su­ma ni­kad ni­je is­pla­će­na u pu­nom iz­no­su. „In­du­stri­ja im­port” kao na­sljed­nik „Glo­bu­sa” ni­kad ni­je pla­ti­la za tu imo­vi­nu, kao ni HTP „Pri­mor­je”, kao na­sljed­nik „In­du­stri­je im­por­ta”. No­vi ka­ta­star­ski pre­mjer ra­di se 2000. go­di­ne i na to ze­mlji­šte se knji­ži HTP „Pri­mor­je”. Po­što ni­je­su ima­li do­kaz da su ze­mlji­šte pla­ti­li, pod­ruč­na je­di­ni­ca Upra­ve za ne­kret­ni­ne u Tiv­tu im sta­vlja te­ret za­bra­ne pro­me­ta, što fak­tič­ki zna­či da sa tim par­ce­la­ma ni­šta ni­je­su mo­gli da ra­de. Ka­tar­ski dr­žav­ni in­ve­sti­ci­o­ni fond „Qa­ta­ri Di­ar” ku­pu­je 2009. go­di­ne tu­ri­stič­ki kom­pleks „Pla­vi ho­ri­zont” od „Pri­mor­ja” po ci­je­ni od 75 eura po kva­dra­tu – oko 300.000 kva­dra­ta za 24 mi­li­o­na eura – ali spor­no ze­mlji­šte ima i da­lje te­ret za­bra­ne pro­me­ta ubi­lje­žen u ka­ta­stru. HTP „Pri­mor­je” sa Op­šti­nom po­sti­že do­go­vor ko­ji je iz­gla­san u lo­kal­noj Skup­šti­ni 19. mar­ta 2012. go­di­ne da se za 964.750 eura ski­ne za­bra­na pro­me­ta i da se „Pri­mor­ju” na te par­ce­le u ka­ta­stru ubi­lje­ži kla­u­zu­la „in ta­bu­lan­ti” da mo­že da se knji­ži na to ze­mlji­šte kao vla­snik.
Op­šti­na je taj no­vac sta­vi­la na po­se­ban ra­čun i on se vo­dio kao „osta­li pri­ho­di”. Pre­ma ne­zva­nič­nim sa­zna­nji­ma „Da­na” to je ura­đe­no ka­ko sa nje­ga ne bi bi­lo ski­nu­to 10 od­sto na ime Fon­da za obe­šte­će­nje što je oba­ve­zu­ju­ća prak­sa ka­da se pro­da­je ze­mlji­šte u dr­žav­nom ili op­štin­skom vla­sni­štvu. Ta­ko je Op­šti­na Ti­vat po ci­je­ni od 22,5 eura po kva­dra­tu pro­da­la ze­mlji­šte „Pri­mor­ju” ka­da je isto­vre­me­no „Qa­ta­ri Di­ar” tu istu ze­mlju ku­po­vao po ci­je­ni od 75 eura po kva­dra­tu. Raz­li­ka je 52,5 eura, a grad­ska ka­sa je osta­la ta­ko „krat­ka” za 2,3 mi­li­o­na eura. „Qa­ta­ri Di­ar” ku­pu­je 2014. go­di­ne ze­mlji­šte u uva­li Pr­žna po ci­je­ni od 32 eura po kva­dra­tu, za ukup­no 1,4 mi­li­o­n eura. Osta­lo je ne­ja­sno za­što se ta­da ze­mlji­šte pro­da­va­lo po 32 eura po kva­dra­tu ako je ci­je­na ze­mlji­šta pri­je sve­ga par go­di­na bi­la 75 eura. Upu­će­ni u tr­ži­šte ne­kret­ni­na tvr­de da je stvar­na ci­je­na mno­go ve­ća, jer je Upra­va za ne­kret­ni­ne na osno­vu eks­pro­pri­ja­ci­je to ze­mlji­šte pro­cje­nji­va­la na iz­nos pre­ko 100 eura. In­di­ka­tiv­no je da, pre­ma ne­zva­nič­nim in­for­ma­ci­ja­ma, Op­šti­na Ti­vat ta­da ni­je tra­ži­la odo­bre­nje od Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, pa je za­štit­nik imo­vin­sko-prav­nih od­no­sa po­kre­nuo po­stu­pak i do­šao do za­ključ­ka da je to ne­le­gal­no i tra­žio da se ze­mlji­šte vra­ti na ime ra­ni­jeg vla­sni­ka. Ž.K.


Ni­ko ne od­go­va­ra

U „Pri­mor­ju” su re­kli da ne že­le da ko­men­ta­ri­šu tok pro­ce­sa uknji­žbe. „Dan” je bez­u­spje­šno slao pi­ta­nja iz­vr­šnoj di­rek­tor­ki „Qa­ta­ri Di­a­ra” za Cr­nu Go­ru Ja­dran­ki Fran­ce­sko­vić, a iz kan­ce­la­ri­je za­štit­ni­ka imo­vin­sko-prav­nih od­no­sa ka­žu da su na go­di­šnjem od­mo­ru.