Ste­čaj­ni po­stu­pak u nik­šić­koj Že­lje­za­ri, ko­ji je uve­den apri­la 2011. go­di­ne, još ni­je okon­čan, po­tvr­đe­no je „Da­nu“ iz Pri­vred­nog su­da. Ste­čaj u ne­ka­da­šnjem gi­gan­tu Nik­ši­ća i Cr­ne Go­re uve­li su rad­ni­ci­ma ko­ji­ma je ta­da­šnji po­slo­da­vac, bri­tan­sko-ho­land­ska kom­pa­ni­ja Mon­te­ne­gro spešlti stils (MNSS) vi­še mje­se­ci du­go­va­la za­ra­de, a u fa­bri­ci je bi­la ob­u­sta­vlje­na pro­iz­vod­nja. Go­di­nu na­kon ste­ča­ja, imo­vi­nu Že­lje­za­re za 15,1 mi­li­on eura ku­pi­la je tur­ska fir­ma „To­šče­lik“ ko­ja je dio in­du­strij­ske kom­pa­ni­je „To­sja­li hol­ding“.
– Ste­čaj­ni po­stu­pak još ni­je okon­čan, bu­du­ći da je u to­ku ve­li­ki broj sud­skih po­stu­pa­ka ko­ji se vo­de po­vo­dom ospo­re­nih po­tra­ži­va­nja ste­čaj­nih po­vje­ri­la­ca. Pro­tiv ste­čaj­nog du­žni­ka „Že­lje­za­ra Nik­šić“ tre­nut­no su pred ovim su­dom u to­ku 32 po­stup­ka, u ko­ji­ma po­vje­ri­o­ci po­tra­žu­ju dva mi­li­o­na i 160 hi­lja­da eura – od­go­vo­ri­li su iz Pri­vred­nog su­da na pi­ta­nja „Da­na“.
Me­đu oni­ma ko­ji tu­že nik­šić­ku fa­bri­ku je i Bra­no Po­lić, je­dan od biv­ših di­rek­to­ra iz re­do­va MNSS-a. Po­lić je u vri­je­me ka­da je ta kom­pa­ni­ja ga­zdo­va­la Že­lje­za­rom bio ru­ko­vo­di­lac mo­der­ni­za­ci­je fa­bri­ke od ko­je sa­da u ste­ča­ju tu­žbom kod Pri­vred­nog su­da tra­ži iz­nos od 24,8 hi­lja­da eura. Biv­ši ru­ko­vo­di­lac u Že­lje­za­ri tu­žbom zah­ti­je­va is­pla­tu pet za­o­sta­lih pla­ta u iz­no­su od 20 hi­lja­da eura, i tro­ško­ve za is­hra­nu to­kom ra­da, pre­voz i stan, a sve to po osno­vu ugo­vo­ra ko­je je svo­je­vre­me­no za­klju­či­vao sa svo­jim po­slo­dav­cem – MNSS-om. Iz Pri­vred­nog su­da na­vo­de da je taj par­nič­ni po­stu­pak u to­ku, a Po­li­ću su po­tra­ži­va­nja ospo­re­na u ste­čaj­nom po­stup­ku.
Na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja, od­bor po­vje­ri­la­ca od­bio je pred­log pla­na re­or­ga­ni­za­ci­je ko­ju je pod­nio MNSS-a, a u fa­bri­ci je pro­gla­šen ban­krot. Pri­ja­vlje­na po­tra­ži­va­nja bi­la su oko 193 mi­li­o­na eura, a pri­zna­to je 125,1 mi­li­on eura.
– U skla­du sa od­red­ba­ma Za­ko­na o ste­ča­ju iz ste­čaj­ne ma­se su pri­o­ri­tet­no na­mi­re­ni tro­ško­vi ste­čaj­nog po­stup­ka i oba­ve­ze ste­čaj­ne ma­se, na­kon če­ga su na­mi­re­na po­tra­ži­va­nja pr­vog is­plat­nog re­da ko­ja su pri­zna­ta i po­tra­ži­va­nja pr­vog is­plat­nog re­da ko­ja su na­kon is­pit­nog ro­či­šta utvr­đe­na u po­seb­nim par­nič­nim po­stup­ci­ma u ukup­nom iz­no­su od tri mi­li­o­na i 419.039 eura. Na­mi­re­na su po­tra­ži­va­nja dru­gog is­plat­nog re­da u ukup­nom iz­no­su od šest mi­li­o­na i 5.214 eura, a pre­o­sta­la ne­ras­po­re­đe­na sred­stva di­ob­ne ma­se re­zer­vi­sa­na su za na­mi­re­nje ospo­re­nih po­tra­ži­va­nja pr­vog is­plat­nog re­da, a ko­ja se utvr­de u par­nič­nim po­stup­ci­ma – na­gla­si­li su iz Pri­vred­nog su­da.
Ka­ko do­da­ju iz te in­sti­tu­ci­je, i Že­lje­za­ra je kao ste­čaj­ni du­žnik po­kre­nu­la vi­še iz­vr­šnih po­stu­pa­ka ra­di na­mi­re­nja po­tra­ži­va­nja po osno­vu pra­vo­sna­žnih i iz­vr­šnih sud­skih od­lu­ka u po­stup­ci­ma u ko­ji­ma su uspje­li u spo­ru, ali ni­je­su pre­ci­zi­ra­li u ko­jem iz­no­su. B.Bra­šnjo


Za tri go­di­ne 200 mi­li­o­na šte­te

MNSS je Že­lje­za­rom ga­zdo­va­la ne­što vi­še od tri go­di­ne, ali su go­di­šnji fi­nan­sij­ski is­ka­zi bi­li kon­stant­no ne­ga­tiv­ni, čak i po sko­ro 30 mi­li­o­na na ni­vou go­di­ne. Dok su svo­jim me­na­dže­ri­ma is­pla­ći­va­li za­ra­de od po ne­ko­li­ko hi­lja­da eura mje­seč­no, o če­mu svje­do­či i Po­li­će­va tu­žba pro­tiv fa­bri­ke, pro­sječ­ne pla­te za oko 1,4 hi­lja­de ta­da upo­sle­nih me­ta­lur­ga bi­le su pro­sječ­no oko 350 eura. Od pro­da­je fa­bri­ke že­lje­zar­ci­ma su is­pla­će­ne za­o­sta­le za­ra­de, ali ob­ra­ču­na­te u bru­to iz­no­su, pa su rad­ni­ci do­bi­ja­li sve­ga po ne­ko­li­ko hi­lja­da eura po tom osno­vu iz ste­čaj­ne ma­se, a u za­vi­sno­sti od rad­nog mje­sta na ko­jem su bi­li za­po­sle­ni. Že­lje­zar­ci su zbog ste­ča­ja osta­li i bez na­kna­da za do­dat­no od­ra­đe­ne po­slo­ve ko­ji su im u vri­je­me MNSS-a bi­li ob­ra­ču­na­ti, ali u ste­ča­ju ne­pri­zna­ti i ne­is­pla­će­ni. Oko 250 rad­ni­ka 2010. go­di­ne po­ku­ša­lo je tu­žbom da na­pla­ti ak­ci­je ko­je su po­sje­do­va­li u Že­lje­za­ri, ali su po­stu­pak iz­gu­bi­li i po­tom mo­ra­li svi za­jed­no da pla­te sud­ske tro­ško­ve ko­ji su bi­li ne­što vi­še od 80 hi­lja­da eura ukup­no. To­kom ga­zdo­va­nja MNSS-a dr­ža­va je Že­lje­za­ri ga­ran­to­va­la za kre­dit, a ka­da je uve­den ste­čaj ga­ran­ci­je su pa­le i iz dr­žav­nog bu­dže­ta, od pa­ra po­re­skih ob­ve­zni­ka, Kre­dit Svis ban­ci je is­pla­će­no oko 33 mi­li­o­na eura po tom osno­vu. Pro­cje­nju­je se i da je MNSS to­kom bo­rav­ka u nik­šić­koj fa­bri­ci, ko­ju su ku­pi­li za 5,2 mi­li­o­na, na­pra­vi­la, po ra­znim osno­va­ma, vi­še od 200 mi­li­o­na eura šte­te, ali ni­ka­da ni­je po­kre­nu­to pi­ta­nje bi­lo či­je od­go­vor­no­sti zbog to­ga.