Zbog sla­bih pri­ho­da, Vla­da se od­lu­či­la da uki­ne kon­ce­si­je na šu­me i da uve­de tr­ži­šte drv­nih sor­ti­me­na­ta, od ko­je­ga oče­ku­je ve­ći pri­liv nov­ca. La­ni je od kon­ce­si­ja pri­ho­do­va­no 4,7 mi­li­o­na, što je ma­nje ne­go u 2008. go­di­ni, a kon­ce­si­o­na­ri ni­su is­pu­ni­li za­da­tak ko­ji je pred njih po­sta­vljen.
U in­for­ma­ci­ji o re­or­ga­ni­za­ci­ji kon­cep­ta kon­ce­si­o­nog ko­ri­šće­nja šu­ma, ko­ja je usvo­je­na na po­sled­njoj sjed­ni­ci, pred­lo­že­no je uvo­đe­nje pro­da­je drv­nih sor­ti­me­na­ta na šum­skim sto­va­ri­šti­ma. Pret­hod­no bi, ka­ko pi­še u in­for­ma­ci­ji, bio an­ga­žo­van pri­vat­ni sek­tor na iz­vr­ša­va­nju po­slo­va na sje­či sta­ba­la, iz­ra­di dr­vih sor­ti­me­na­ta i nji­ho­vom iz­vo­zu na sto­va­ri­šta u šu­mi, dok bi se vre­me­nom taj po­sao or­ga­ni­zo­vao u re­ži­ji dr­ža­ve u od­re­đe­nom pro­cen­tu.
Ka­ko pi­še u do­ku­men­tu, for­mi­ra­nje tr­ži­šta drv­nih sor­ti­me­na­ta je vi­še­stru­ko ko­ri­sno, pri­je sve­ga za dr­vo­pre­ra­đi­va­če ko­ji ni­je­su spe­ci­ja­li­zo­va­ni za ko­ri­šće­nje šu­ma.
– Na taj na­čin će iz pr­ve ru­ke do­bi­ti si­ro­vi­nu za po­lu­fi­nal­nu i fi­nal­nu pre­ra­du dr­ve­ta tra­že­nog kva­li­te­ta. Fir­ma­ma ko­je za­po­či­nju bi­znis, drv­ni sor­ti­men­ti će bi­ti do­stup­ni­ji, a pro­da­jom drv­nih sor­ti­me­na­ta obez­bi­je­di­će se ve­ći bu­džet­ski pri­ho­di – pi­še u vla­di­nom do­ku­men­tu.
Ka­ko pi­še u in­for­ma­ci­ji, kon­ce­si­o­ni si­stem je ne­po­vo­ljan za dr­ža­vu, a pri­ho­di su od 2008. do 2012. kon­stant­no pa­da­li. Te 2008. go­di­ne pri­ho­di su bi­li 5,6 mi­li­o­na, da bi do 2012. pa­li na 2,9 mi­li­o­na. Od ta­da su pri­ho­di ra­sli i u 2016. go­di­ni su iz­no­si­li 4,7 mi­li­o­na.
Ra­dom Upra­ve za šu­me i da­va­njem kon­ce­si­ja ba­vi­la se i Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja, ko­ja je utvr­di­la niz ne­pra­vil­no­sti u spro­vo­đe­nju kon­ce­si­o­nih ugo­vo­ra, na­pla­ći­va­nju kon­ce­si­o­nih na­kna­da i ne­ras­ki­da­nju ugo­vo­ra ko­ji se ne re­a­li­zu­ju i ne po­štu­ju.
Kroz si­stem kon­ce­si­ja od 2007. do 2016. go­di­ne ugo­vo­re­na je sje­ča 3.617.700 me­ta­ra kub­nih bru­to drv­ne ma­se, a iz­vr­še­na sje­ča je iz­no­si­la 2,74 mi­li­o­na me­ta­ra kub­nih ne­to drv­ne ma­se. Bu­džet­ski pri­ho­di po osno­vu kon­ce­si­o­nih na­kna­da za ko­ri­šće­nje šu­ma iz­no­si­li su 35,9 mi­li­o­na.
– To­li­ki ni­vo pri­ho­da ni­je ostva­ren ni­jed­ne go­di­ne od po­čet­ka pri­mje­ne kon­ce­si­o­nog mo­de­la ko­ri­šće­nja šu­ma. S dru­ge stra­ne, kon­ce­si­o­na­ri ko­ji su re­a­li­zo­va­li ugo­vo­re uglav­nom ni­je­su po­sti­gli svr­hu zbog ko­je su do­bi­li kon­ce­si­ju, a to je ubr­zan raz­voj drv­ne in­du­stri­je po­sti­za­njem što ve­ćeg ste­pe­na fi­na­li­za­ci­je pro­iz­vo­da od dr­ve­ta. Kao do­dat­ni pro­blem po­ja­vio se pre­ko­mjer­ni iz­voz drv­ne si­ro­vi­ne u ze­mlje u okru­že­nju, po­seb­no u Al­ba­ni­ju – pi­še u do­ku­men­tu.
D.M.


Ak­tiv­no 18 ugo­vo­ra

Od 2007. go­di­ne do da­nas za­klju­če­no je 68 ugo­vo­ra, od ko­jih je tre­nut­no ak­tiv­no 18, pi­še u in­for­ma­ci­ji.
– Od 30 ugo­vo­ra na se­dam go­di­na, 24 su pre­sta­la da va­že, dok je šest i da­lje ak­tiv­no. Upra­va za šu­me je ras­ki­nu­la 26 ugo­vo­ra, od če­ga če­ti­ri spo­ra­zum­no, a osta­le zbog ne­iz­vr­ša­va­nja ugo­vo­ra od stra­ne kon­ce­si­o­na­ra – na­vo­di se u vla­di­nom do­ku­men­tu.