Ukup­ni do­spje­li po­re­ski dug na dan 20. de­cem­bar iz­no­sio je 450,7 mi­li­o­na eura, što je za 117 mi­li­o­na eura ma­nje u od­no­su na sta­nje du­ga utvr­đe­no 31. de­cem­bra 2016. go­di­ne. Ovim iz­no­som ob­u­hva­će­ne su oba­ve­ze ob­ve­zni­ka ko­ji su u ste­ča­ju i ob­ve­zni­ka ko­ji­ma je pre­sta­la re­gi­stra­ci­ja u ukup­nom iz­no­su od 147,8 mi­li­o­na, a ova po­tra­ži­va­nja sma­tra­mo te­ško ili ap­so­lut­no ne­na­pla­ti­vim, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” di­rek­tor Po­re­ske upra­ve (PU) Mi­o­mir M. Mu­go­ša.
– Pre­o­sta­li iz­nos od 302,97 mi­li­o­na od­no­si se na pred­u­ze­ća ko­ja su i da­lje re­gi­stro­va­na, a me­đu ko­ji­ma ima i onih ak­tiv­nih ko­ja i da­lje oba­vlja­ju dje­lat­nost, ali i pred­u­ze­ća ko­ja su pre­ma kri­te­ri­ju­mi­ma Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja ne­ak­tiv­na, od­no­sno to­kom po­sled­njih 12 mje­se­ci ni­je­su iz­vr­ši­la ni­jed­nu upla­tu ni­ti pod­ni­je­la ijed­nu po­re­sku pri­ja­vu. Po­re­ska upra­va svo­je ak­tiv­no­sti usmje­ra­va na na­pla­tu oba­ve­za od svih ob­ve­zni­ka na ko­je se ovaj iz­nos od­no­si zbog če­ga oče­ku­je­mo na­pla­tu ba­rem di­je­la du­ga, u za­vi­sno­sti od efek­tiv­no­sti mje­ra ko­je pred­u­zi­ma­mo, od­no­sno fi­skal­nog ka­pa­ci­te­ta po­re­skih ob­ve­zni­ka ko­ji­ma isti pri­pa­da – ka­zao je Mu­go­ša.
Ko­li­ko je u ovoj go­di­ni na­pla­će­no po­re­za i ko­li­ko je to vi­še ili ma­nje u od­no­su na pro­šlu go­di­nu?
– Na dan 28. decembar ukupna bruto naplata iznosila je 956,7 miliona eura, što je 42 miliona eura iznad ostvarenja u istom periodu 2016. godine, odnosno 12,5 miliona eura iznad plana naplate za cijelu 2017. godinu. Imajući u vidu da je do završetka 2017. godine ostalo još četiri dana, te da se uplate poreskih obaveza još uvijek vrše, očekujemo da naplatni rezultat u narednim danima bude još i značajno veći.
Shod­no Za­ko­nu o re­pro­gra­mu po­re­skog du­ga ko­li­ko je u 2017. go­di­ni na­pla­će­no du­ga, a ko­li­ka na­pla­ta se pla­ni­ra u na­red­noj go­di­ni?
– Pre­ma evi­den­ci­ji upla­ta oba­ve­za kroz re­pro­gram po­re­skog du­ga do 20. de­cem­bra pri­ho­do­va­no je ukup­no 22,6 mi­li­o­na pri če­mu je 14,9 mi­li­o­na na­pla­će­no po osno­vu jed­no­krat­ne upla­te, a 7,7 mi­li­o­na na­pla­će­no po osno­vu mje­seč­nih ra­ta.
Ko­li­ko ste za­htje­va za uvo­đe­nje ste­ča­ja pod­ni­je­li u to­ku go­di­ne ko­ja je na iz­ma­ku i za ko­je sve fir­me?
– To­kom 2017. go­di­ne po pr­vi put smo po­če­li sa in­ten­ziv­ni­jom pri­mje­nom mje­re pred­la­ga­nja ste­ča­ja kod ob­ve­zni­ka kod ko­jih pret­hod­no ni­je bi­lo mo­gu­će na­pla­ti­ti po­re­ski dug. Na ova­kav pri­stup od­lu­či­li smo se iz dva raz­lo­ga – pri­je sve­ga, ra­di na­pla­te cje­lo­kup­nog ili di­je­la po­re­skog du­ga ob­ve­zni­ka, a u kraj­njem i ra­di ko­nač­nog raz­gra­ni­ča­va­nja po­tra­ži­va­nja ko­ja ni­je mo­gu­će na­pla­ti­ti, te oslo­ba­đa­nja tr­ži­šta su­bje­ka­ta ko­ji su po­ka­za­li da ni­je­su u mo­guć­no­sti da li­kvid­no po­slu­ju i iz­mi­ru­ju oba­ve­ze pre­ma dr­ža­vi i pre­ma osta­lim pro­vred­nim ko­o­pe­rat­ni­ma.
Ta­ko smo to­kom ove go­di­ne Pri­vred­nom su­du pod­ni­je­li pred­log za po­kre­ta­nje ste­čaj­nog po­stup­ka kod 11 po­re­skih ob­ve­zni­ka – Ga­le­ni­ka Cr­na Go­ra, Pe­la­go­ni­ja Pod­go­ri­ca, Mon­te­mal Pod­go­ri­ca, MP in­že­nje­ring, M gru­pa, Ave Ma­ria Kolj­če­vić, Ko­merc ke­ka Bar, Put Bar, doo Mon­te­ne­gro se­kju­ri­ti ser­vis Pod­go­ri­ca i Fa­bri­ka vo­de Li­po­vo Ko­la­šin.
Kod ne­kih od ovih ob­ve­zni­ka ste­čaj je pred­lo­žen za to što ni­je­su iz­mi­ri­li oba­ve­ze do­spje­le po rje­še­nji­ma o re­pro­gra­mu do­ne­se­nom u dru­gom kvar­ta­lu 2017. go­di­ne u skla­du sa Za­ko­nom o re­pro­gra­mu po­re­skog po­tra­ži­va­nja.
Že­lim da na­gla­sim da će­mo sa ovom mje­rom na­sta­vi­ti i u na­red­nom pe­ri­o­du, pri­o­ri­tet­no pre­ma ob­ve­zni­ci­ma ko­ji po­sje­du­ju imo­vi­nu iz ko­je se mo­že na­pla­ti­ti dio du­ga, ka­ko oni­ma ko­ji­ma rje­še­nja o re­pro­gra­mu bu­du uki­nu­ta zbog ne­po­što­va­nja do­spje­lih oba­ve­za, ta­ko i pre­ma oni­ma ko­ji ni­je­su ni ušli u re­pro­gram, a kod ko­jih „bla­že” pri­nud­ne mje­re ni­je­su re­zul­ti­ra­le na­pla­tom po­re­skog du­ga.
Ko­li­ki je iz­nos na­pla­će­nog po­re­za na do­bit, a ko­li­ko ga je fir­mi pla­ti­lo? Od­no­sno, ko­li­ko je fir­mi u 2016. po­slo­va­lo sa pro­fi­tom?
– Pre­ma evi­den­ci­ji iz si­ste­ma Po­re­ske upra­ve, 7.532 po­re­ska ob­ve­zni­ka su u pod­ni­je­tim go­di­šnjim pri­ja­va­ma po­re­za na do­bit pri­ja­vi­la do­bit u iz­no­su ve­ćem od nu­le, i to u ukup­nom iz­no­su od 44 mi­li­o­na eura. Po­rez na do­bit prav­nih li­ca za 2016. go­di­nu to­kom 2017. go­di­ne u iz­no­su od 41,4 mi­li­o­na iz­mi­ri­lo je 7.089 po­re­skih ob­ve­zni­ka, pri če­mu je 6.012 ob­ve­zni­ka izi­mi­ri­lo oba­ve­zu u cje­lo­sti.
Da li po­sto­ji plan pri­ho­da od po­re­za na do­bit u 2018. go­di­ni i, mo­žda, pro­cje­na ko­li­ko će fir­mi pla­ti­ti po­rez na do­bit u go­di­ni u ko­ju ula­zi­mo?
– Sve­o­bu­hvat­ni go­di­šnji plan na­pla­te i plan na­pla­te po po­je­di­nač­nim vr­sta­ma pri­ho­da bi­će iz­ra­đen na osno­vu Za­ko­na o bu­dže­tu za 2018. go­di­nu, od­no­sno pro­jek­ci­je Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja o oče­ki­va­noj na­pla­ti po­re­skih pri­ho­da za na­ve­de­ni pe­ri­od. Plan se raš­čla­nu­je i na pla­no­ve na­pla­te za 12 mje­se­ci, pri če­mu se vo­di ra­ču­na o ostva­re­nji­ma iz pret­hod­ne go­di­ne, ko­ja za­vi­se od kre­ta­nja u pri­vre­di ka­rak­te­ri­stič­nih za od­re­đe­ne dje­lo­ve go­di­ne, od­re­đe­nih pred­vi­đe­nih i oče­ki­va­nih upla­ta i slič­no. Plan na­pla­te bi­će fi­na­li­zo­van od­mah po usva­ja­nju Za­ko­na o bu­dže­tu za 2018. go­di­nu, od­no­sno to­kom ja­nu­a­ra DRA­ŠKO MI­LA­ČIĆ


Ne­će to­le­ri­sa­ti dug op­šti­na

Je­su li op­šti­ne po­če­le da pla­ća­ju te­ku­će po­re­ske oba­ve­ze na­kon što ste ih obi­la­zi­li u av­gu­stu ili su na­sta­vi­le po sta­rom? Ko­je će­te tu po­te­ze vu­ći u na­red­nom pe­ri­o­du?
– Op­šti­ne sa lo­kal­nim pred­u­ze­ći­ma i jav­nim usta­no­va­ma pred­sta­vlja­ju ka­te­go­ri­ju po­re­skih ob­ve­zni­ka ko­ji­ma se po­seb­no ba­vi­mo u Po­re­skoj upra­vi. Svje­sni smo či­nje­ni­ce da se ra­di o pred­u­ze­ći­ma ko­ja su od vi­tal­nog zna­ča­ja za funk­ci­o­ni­sa­nje lo­kal­ne sa­m­ou­pra­ve i da su u di­rekt­noj funk­ci­ji gra­đa­na, ali upr­kos to­me i u ovoj ka­te­go­ri­ji ob­ve­zni­ka mo­ra­mo us­po­sta­vi­ti ve­ći ste­pen po­re­ske di­sci­pli­ne, od­no­sno obez­bi­je­di­ti re­dov­no ser­vi­si­ra­nje po­re­skih oba­ve­za od stra­ne istih. Oba­ve­ze lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve mo­že­mo po­sma­tra­ti u tri rav­ni: oba­ve­ze iz re­pro­gra­ma iz 2015. go­di­ne, oba­ve­ze re­pro­gra­mi­ra­ne u skla­du sa Za­ko­nom o re­pro­gra­mu po­re­skog po­tra­ži­va­nja i te­ku­će oba­ve­ze.
Pr­vo­po­me­nu­te oba­ve­ze uglav­nom se re­dov­no ser­vi­si­ra­ju od stra­ne svih op­šti­na. Lo­kal­na pred­u­ze­ća i jav­ne usta­no­ve ko­je su re­pro­gra­mi­ra­le oba­ve­ze u skla­du sa Za­ko­nom o re­pro­gra­mu po­re­skog po­tra­ži­va­nja ta­ko­đe uglav­nom re­dov­no iz­mi­ru­ju i te oba­ve­ze, pa smo po tom osno­vu do sa­da pri­ho­do­va­li 1,4 mi­li­o­na eura.
Me­đu­tim, ima­ju­ći u vi­du da je kod od­re­đe­nih pred­u­ze­ća evi­dent­no ka­šnje­nje s upla­tom te­ku­ćih oba­ve­za, to­kom je­se­ni za­po­če­li smo pri­mje­nu mje­ra pri­nud­ne na­pla­te blo­ka­dom ži­ro-ra­ču­na, i na taj na­čin upo­zo­ra­va­ju­ći je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve da ka­šnje­nja u ser­vi­si­ra­nju po­re­skih oba­ve­za ne­će bi­ti to­le­ri­sa­na, a mje­re pri­nud­ne na­pla­te bi­će pred­u­zi­ma­ne u kon­ti­nu­i­te­tu, a tu ne is­klju­ču­jem ni mje­ru pred­la­ga­nja ste­ča­ja uko­li­ko se na dru­gi na­čin ne bu­de mo­gao na­pla­ti­ti dug od lo­kal­nih pred­u­ze­ća.


Si­ste­ma­ti­za­ci­ja omo­gu­ći­la na­pre­do­va­nje slu­žbe­ni­ka

Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te pod­no­še­nje ini­ci­ja­ti­ve za ocje­nu ustav­no­sti pra­vil­ni­ka o si­ste­ma­ti­za­ci­ji Po­re­ske upra­ve i da li oče­ku­je­te da je Ustav­ni sud obo­ri ili po­tvr­di?
– Ima­ju­ći u vi­du ener­gi­ju ko­ju smo ulo­ži­li to­kom pret­hod­ne dvi­je go­di­ne da or­ga­ni­za­ci­o­nu še­mu Po­re­ske upra­ve osmi­sli­mo tako da omo­gu­ći efi­ka­sni­je i bo­lje funk­ci­o­ni­sa­nje sva­ke po­je­di­nač­ne or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce i cje­lo­kup­ne or­ga­ni­za­ci­je, za­tim kon­sul­ta­ci­je ko­je smo vr­ši­li sa me­đu­na­rod­nim eks­per­ti­ma, kao i raz­mje­nu in­for­ma­ci­ja ko­ju smo ostva­ri­li sa dru­gim po­re­skim upra­va­ma re­gi­o­na i EU, za­i­sta mo­ram da ka­žem da sam bio raz­o­ča­ran re­ak­ci­jom ko­ju je si­ste­ma­ti­za­ci­ja iza­z­va­la kod pred­sjed­ni­ka Sin­di­ka­ta Po­re­ske upra­ve, te lič­no mo­ti­vi­sa­nim i po­pu­li­stič­kim is­tu­pi­ma istih u me­di­ji­ma na ovu te­mu, bez pret­hod­ne kon­sul­ta­ci­je sa čla­no­vi­ma iz­vr­šnog od­bo­ra Sin­di­ka­ta PU. Na­rav­no, ne­mam ni­šta pro­tiv bi­lo ko­jeg za­kon­skog li­je­ka za ne­za­do­volj­stvo ko­je bi­lo ko­ji slu­žbe­nik, ili aso­ci­ja­ci­ja, mo­že ima­ti na bi­lo ko­ji dio na­šeg po­stu­pa­nja, te ovu ini­ci­ja­ti­vu pre­ma Ustav­nom su­du sma­tram le­gi­tim­nim pra­vom sin­di­ka­ta, kao or­ga­ni­za­ci­je ko­ja bi tre­ba­lo da šti­ti in­te­re­se za­po­sle­nih, a u sud­skom po­stup­ku će se do­ka­za­ti nje­na osno­va­nost. Mo­gu sa­mo da ka­žem da se na­dam da će Ustav­ni sud pre­po­zna­ti zna­čaj no­vo­u­svo­je­ne si­ste­ma­ti­za­ci­je i ko­rek­tan pri­stup ko­ji smo ima­li to­kom nje­ne iz­ra­de, da će ima­ti u vi­du da se ra­di o do­ku­men­tu ko­ji je već pro­šao sve ni­voe ve­ri­fi­ka­ci­je od Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, pre­ko Upra­ve za ka­dro­ve do Vla­de, te da će je i po­tvr­di­ti kao za­ko­ni­tu i le­gi­tim­nu. Bez ob­zi­ra na is­hod po­stup­ka u Ustav­nom su­du, o ko­jem ne­ću da pre­ju­di­ci­ram, još jed­nom že­lim da na­gla­sim da smo u iz­ra­di ak­ta stro­go vo­di­li ra­ču­na ne sa­mo o naj­bo­ljim in­te­re­si­ma sve­o­bu­hvat­ne or­ga­ni­za­ci­je Po­re­ske upra­ve, već i o to­me da se iz­mje­na­ma ne ugro­ze in­te­re­si za­po­sle­nih, te da je ova si­ste­ma­ti­za­ci­ja omo­gu­ći­la na­pre­do­va­nje du­go­go­di­šnjih slu­žbe­ni­ka Po­re­ske upra­ve u ve­ća zva­nja, otvo­ri­la mo­guć­nost za za­po­šlja­va­nje mla­đe rad­ne sna­ge, kao i da je bez po­ve­ća­nja bro­ja za­po­sle­nih čak ni za jed­no rad­no mje­sto omo­gu­ći­la for­mi­ra­nje no­vih or­ga­ni­za­ci­o­nih cje­li­na či­je je ra­ni­je ne­po­sto­ja­nje uti­ca­lo na ste­pen efi­ka­sno­sti na­šeg or­ga­na i ko­je su nam za­i­sta bi­le neo­p­hod­ne.