Ka­da no­vi gra­do­na­čel­nik Ce­ti­nja pr­vi dan bu­de kre­nuo na po­sao, is­pred ula­za u zgra­du Opš­tine pro­ći će po­red gru­pe rad­ni­ka či­ja ago­ni­ja tra­je vi­še od 20 go­di­na, pre­no­si TV Vi­je­sti.
Ste­čaj u ne­ka­da­šnjoj fa­bri­ci obu­će uve­den je 1996. go­di­ne i od ta­da rad­ni­ci ne mo­gu da na­pla­te de­vet za­o­sta­lih pla­ta. Pi­ta­ju za­što ni­je­su do­bi­li so­ci­jal­ni pro­gram i ak­ci­je, te šta je bi­lo sa nov­cem iz stam­be­nog fon­da. Rad­ni­ci po ko zna ko­ju put po­moć tra­že od Vla­de, oda­kle ka­žu da za njih ni­je­su nad­le­žni.
Rad­ni­ci se sva­kodvnev­no, već tri go­di­ne, oku­plja­ju kod zgra­de ce­tinj­skog par­la­men­ta, a žr­tve tran­zi­ci­je tra­že de­vet za­o­sta­lih pla­ta, za njih 580. Taj no­vac je, ka­ko rad­ni­ci na­vo­de, 1996. go­di­ne za­vr­šio u Fon­du za raz­voj.
Pred­stav­ni­ca biv­ših rad­ni­ka Di­ja­na Vu­jo­vić ka­za­la je da oni ne tra­že ni­ka­kvu mi­lo­sti­nju, već sa­mo ono što im pri­pa­da.
– Iz Fon­da za raz­voj je u tom pe­ri­o­du po­sla­to da se vra­ti vi­še od mi­li­on i tri­sta hi­lja­da ma­ra­ka, ko­je bi da­nas po­kri­le na­ša pri­ma­nja. Ni­je­smo do­bi­li ni­ka­kav so­ci­jal­ni pro­gram ko­ji nas je za­ko­nom sle­do­vao, uze­te su nam di­o­ni­ce pred­u­ze­ća, ula­ga­li smo za stam­be­ni fond... Rad­ni­ci „Ko­šu­te” su je­di­ni ko­ji su osta­li bez iče­ga – na­gla­si­la je Vu­jo­vi­će­va.
Biv­ši rad­nik Slo­bo­dan Bo­žo­vić ka­zao je da od 32 mi­li­o­na, na ko­je je fa­bri­ka pro­ci­je­nje­na rad­ni­ci ni­je­su do­bi­li ni di­na­ra.
– Te pa­re su nam ukra­li. Pr­vo nas je Vla­da opljač­ka­la, pa je Vla­da da­la ze­le­no svje­tlo „dru­gim lju­di­ma” da mo­gu od fa­bri­ke da ra­de što ho­će – ka­zao je Bo­žo­vić.
Rad­ni­ci pa­re ni­je­su vi­dje­li i ne zna­ju gdje su za­vr­ši­le i na­kon to­li­ko go­di­na ne gu­be na­du, pa se uzda­ju u za­htjev ko­ji je pred­sjed­nik Pri­vred­nog su­da Bla­žo Jo­va­nić ra­ni­je po­slao pre­mi­je­ru Du­šku Mar­ko­vi­ću da se što pri­je ri­je­še nji­ho­vi pro­ble­mi kao i u no­vog gra­do­na­čel­ni­ka Pre­sto­ni­ce. A.Đ.


Ni­je­smo nad­le­žni

Iz Mi­ni­star­sta­va eko­no­mi­je je sa­op­šte­no da ni­je­su nad­le­žni, a is­pla­ta ne­iz­mi­re­nih po­tra­ži­va­nja ni­je ni u nad­le­žno­sti Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja. Uko­li­ko no­vac ni­je is­pla­ćen iz ste­čaj­ne ma­se, ta­da se pra­vo na is­pla­tu ostva­ru­ju pre­ko Fon­da ra­da.
– Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja je re­a­go­va­lo 25.5. 1998. go­di­ne ka­da je ugo­vo­rom o krat­ko­roč­noj po­zaj­mi­ci, za­klju­če­nim iz­me­đu Vla­de i Ko­šu­te obez­bi­je­di­lo sred­stva za rje­ša­va­nje ovog pro­ble­ma. Re­a­li­za­ci­ja ovog ugo­vo­ra oba­vlje­na je po­sred­stvom upra­ve za za­jed­nič­ke po­slo­ve dr­žav­nih or­ga­na. Po­seb­no is­ti­če­mo da Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, ne­ma za­kon­skog osno­va da vr­ši upla­tu do­pri­no­sa ne­iz­mi­re­nih po­tra­ži­va­nja po osno­vu ra­da – sa­op­šte­no je iz mi­ni­star­stva.