Ve­li­ki je broj pred­u­zet­ni­ka i bi­zni­sme­na ko­ji ne iz­mi­ru­ju za­kon­ske oba­ve­ze, od­no­sno ne upla­ću­ju pla­te, po­re­ze, do­pri­no­se, go­di­šnje od­mo­re i dru­ge za­kon­ske oba­ve­ze. Za­to bi tim bi­zni­sme­ni­ma tre­ba­lo za­bra­ni­ti da osnu­ju dru­gu fir­mu, sma­tra­ju sa­go­vor­ni­ci „Da­na”.
U pri­vre­di je čest pri­mjer da po­slo­dav­ci ko­ji za­pad­nu u te­ško­će i na­go­mi­la­ju ve­li­ki dug po osno­vu ne­iz­mi­re­nih za­ra­da, po­re­za i do­pri­no­sa, i pri­je ne­go što se to pred­u­ze­će li­kvi­di­ra, osnu­ju no­vo sa istom dje­lat­no­šću, na ko­je pre­ba­ce sve po­slo­ve, dok du­go­ve osta­ve pret­hod­noj fir­mi.
U tom slu­ča­ju, rad­ni­ci osta­nu bez za­ra­da, a dr­ža­va bez upla­će­nih po­re­za i do­pri­no­sa. Dra­gan Br­ko­vić, na pri­mjer, ima vi­še fir­mi i go­to­vo sva­ka ima vi­še­mi­li­on­ski po­re­ski dug.
Pot­predjsed­nik De­mo­kra­ta Mo­mo Ko­pri­vi­ca sma­tra da je iz­mi­ri­va­nje sop­stve­nih du­go­va ka­ko prav­na, ta­ko i mo­ral­na oba­ve­za.
– Po­što­va­nje oba­ve­za je uslov po­vje­re­nja, a bez to­ga ne­ma si­gur­no­sti i pred­vi­di­vo­sti eko­nom­skog ži­vo­ta. Onaj ko iz pre­var­nih na­mje­ra ne iz­vr­ša­va oba­ve­ze, tre­ba da bu­de pod­vrg­nut naj­stro­žoj sank­ci­ji, uklju­ču­ju­ći i za­bra­nu rada, sa dru­ge stra­ne, uko­li­ko pred­u­zet­nik ima ka­kvu-ta­kvu eko­nom­sku per­spek­ti­vu, on­da mu mo­žda tre­ba pru­ži­ti šan­su da na­sta­vi da ra­di, ali da pri­hod od tog ra­da od­la­zi di­rekt­no za iz­mi­ri­va­nje na­go­mi­la­nih du­go­va. Neo­p­hod­no je de­fi­ni­sa­ti efi­ka­san i ri­go­ro­zan pro­gram kroz ko­ji će pro­ći oni ko­ji ne iz­mi­ru­ju svo­je oba­ve­ze, od­no­sno da im se stvo­ri jak i oba­ve­zu­ju­ći pod­sti­caj da stvo­re eko­nom­sku osno­vu iz ko­je bi pod­mi­ri­li svo­je du­go­ve. Uko­li­ko ni­su sprem­ni da ra­de i ulo­že pri­hod iz tog ra­da i po­slo­va­nja u pla­ća­nje ne­iz­mi­re­nih oba­ve­za, tre­ba ih oštrim mje­ra­ma sank­ci­o­ni­sa­ti i blo­ki­ra­ti – ka­zao je Ko­pri­vi­ca.
On tvr­di da is­klju­či­vu od­go­vor­nost za ne­pla­ća­nje du­go­va pred­u­zet­ni­ka, sno­si dr­ža­va i nje­ne nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ko­je su i do­sad ima­le do­sta me­ha­ni­za­ma pu­tem ko­jih su mo­gle na­tje­ra­ti pred­u­zet­ni­ke da iz­mi­re svo­je oba­ve­ze.
Iz Uni­je po­slo­da­va­ca (UPCG) su uka­za­li da je sta­nje bi­znis am­bi­jen­ta ve­o­ma za­bri­nja­va­ju­će, o če­mu go­vo­re i po­da­ci ko­ji uka­zu­ju na ve­o­ma te­šku fi­nan­sij­sku si­tu­a­ci­ju, iz­ra­že­nu ne­li­kvid­nost i iz­u­zet­no ve­li­ki broj ra­ču­na prav­nih li­ca i pred­u­zet­ni­ka ko­ji su u blo­ka­di, a ko­jih, pre­ma po­da­ci­ma CBCG od 28. fe­bru­a­ra, ima vi­še od 16.000.
– Iako je do­bro po­zna­to da se UPCG sna­žno za­la­že za po­što­va­nje i pu­nu pri­mje­nu za­kon­skih pro­pi­sa i pri­pa­da­ju­ćih oba­ve­za po­slo­da­va­ca, ja­sno je da manj­ak slu­ha za na­ve­de­no sta­nje i ne­a­de­kvat­na po­dr­ška u re­ša­va­nju su­štin­skih pro­ble­ma po­slo­va­nja pred­u­ze­ća mo­gu pro­iz­ve­sti od­re­đe­ne kon­tra­e­fek­te ko­ji bi se, kao ta­kvi, mo­gli ne­ga­tiv­no od­ra­zi­ti i na ci­je­lo dru­štvo, po­seb­no u smi­slu za­tva­ra­nja rad­nih mje­sta, ra­sta ne­za­po­sle­no­sti, po­ja­ve so­ci­jal­nih ten­zi­ja – ka­za­li su iz UPCG.
Za shod­no su na­šli da umje­sto pri­mje­ne bi­lo ka­kvih oštrih re­zo­va, a ko­ji no­se ve­li­ke ri­zi­ke, cje­lis­hod­ni­je je i eko­nom­ski oprav­da­ni­je pri­stu­pi­ti ak­tiv­no­sti­ma na ko­je UPCG go­di­na­ma upu­ću­je, a ko­je pod­ra­zu­mi­je­va­ju spro­ve­đe­nje dva pa­ra­lel­na pro­ce­sa, stva­ra­nje am­bi­jen­ta za odr­ži­va pred­u­ze­ća i eli­mi­na­ci­ju po­sto­je­ćih bi­znis ba­ri­je­ra.
– U ovom tre­nut­ku, iako o to­me ne­ma pre­ci­znih po­da­ta­ka, i sa­ma dr­ža­va, tj. nje­ni or­ga­ni i in­sti­tu­ci­je ima­ju ne­iz­mi­re­nih du­go­va­nja pre­ma pri­vre­di za iz­vr­še­ni pro­met pro­iz­vo­da ili uslu­ga. Pred­u­ze­ći­ma ko­ja se na­la­ze u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji jed­no­stav­no se ski­da­ju sred­stva ili blo­ki­ra ži­ro ra­čun, dok to ni­je prak­sa u slu­ča­ju du­go­va­nja dr­ža­ve pre­ma pred­u­zet­ni­ci­ma, što go­vo­ri o ne­rav­no­prav­nom po­lo­ža­ju pred­u­zet­ni­ka u od­no­su na re­pu­blič­ke i lo­kal­ne or­ga­ne upra­ve, in­sti­tu­ci­je i or­ga­ni­za­ci­je – za­klju­či­li su u UPCG.
A.Đ.


Svi mo­ra­ju iz­mi­ri­va­ti oba­ve­ze

Iz Mon­te­ne­gro bi­znis ali­jan­se (MBA) su na­gla­si­li da je za­da­tak svih da iz­mi­ru­ju svo­je za­ko­nom pro­pi­sa­ne oba­ve­ze ali da bi s ob­zi­rom na ukup­ne okol­no­sti u ko­ji­ma po­slu­ju cr­no­gor­ska pred­u­ze­ća mje­ra za­bra­ne ra­da tim pred­u­ze­ći­ma bi­la kon­tra­pro­duk­tiv­na.
– U uslo­vi­ma ka­da je ne­li­kvid­nost je­dan od glav­nih pro­ble­ma na­še eko­no­mi­je ni­je la­ko re­dov­no od­go­vo­ri­ti oba­ve­za­ma. Za­to u tom smi­slu tre­ba po­mo­ći pred­u­zet­ni­ci­ma da se ovaj pro­blem poč­ne zna­čaj­ni­je pre­va­zi­la­zi­ti. Vla­da je pred­u­zi­ma­la od­re­đe­ne mje­re u sa­rad­nji sa fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je su da­le od­re­đe­ne re­zul­ta­te, ali ne u do­me­nu oče­ki­va­nog. Ina­če, te­ško je po­vje­ro­va­ti da ozbi­ljan pred­u­zet­nik iz­bje­ga­va oba­ve­ze ako mo­že da ih ser­vi­si­ra. Ako ta­kvih even­tu­al­no ima, pre­ma nji­ma tre­ba pri­mi­je­ni­ti za­kon­ski na­čin da iz­vr­še ono što su u oba­ve­zi – ob­ja­sni­li su iz MBA.
Pre­ma nji­ho­vim na­vo­di­ma, za­kon je re­gu­li­sao na­čin po­slo­va­nja pred­u­ze­ća ko­ja ne iz­mi­ru­ju oba­ve­ze, od­no­sno uvi­jek su se zna­le oba­ve­ze pri­vred­ni­ka.
– Okol­no­sti u ko­ji­ma se po­slu­je ne idu uvi­jek na­ru­ku pri­vred­ni­ci­ma. Upra­vo pro­blem ne­li­kvid­no­sti ko­či nji­ho­vo po­slo­va­nje. Na­rav­no, ima tu i dru­gih bi­znis ba­ri­je­ra ko­je tre­ba eli­mi­ni­sa­ti, pri­je sve­ga kroz ve­ću efi­ka­snost ad­mi­ni­stra­ci­je i lak­še i po­volj­ni­je obez­bje­đi­va­nje fi­nan­sij­skih sred­sta­va – ka­za­li su iz MBA.