Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Polovina građana ne vjeruje Vladi * Borovu brataničnu zaposlili pred izbore * Policija 10 godina ignorisala zahtjeve tužilaštva  * Isplatili A2A iako nisu uzeli 32 miliona od EPCG * Oči svijeta uprte u Helsinki * Narodna * Narod krpi ko stigne
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 16-07-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
MIJOMIR PEJOVIĆ, POSLANIK DEMOKRATSKE CRNE GORE :
Ministar Pavle Radulović okrenuo se sada Nacionalnoj turističkoj organizaciji, za koju želi da bude tutor lokalnim turističkim organizacijama.

Vic Dana :)

Šta plavušina mama kaže ćerki koja ide na sastanak?
– Ako nisi u krevetu do 12, dođi kući.


Dođe lik u teretanu i pita instruktora:
– Na koju spravu da idem da bih privukao što više žena?
– Na bankomat, on je tu ispred...


Šeta se zec šumom i ugleda jedan dugačak red. Odluči zec da vidi šta se dešava. Krene on da se progura na početak reda, govoreći:
– Izvinite, oprostite, izvinite...
Kad je konačno došao na početak reda, medo koji je stajao ispred njega kaže mu:
– Je`l ti mali, šta si došao ovamo? Mrš nazad.
I odgurne ga skroz na kraj reda.
Ali zeka ne odustaje. Ponovo to uradi, ali medo ga ponovo odgurne.
Ponovi se to tako nekoliko puta, kad na kraju zec popizdi i kaže:
– E sad ni neću da otvorim pekaru.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Ekonomija ZA RAZLIKU OD CRNE GORE, VELIKI BROJ MALIH EVROPSKIH ZEMALJA BILJEŽI KONSTANTAN EKONOMSKI RAST
Tajkuni zarobili privredu
Ilustracija Tajkuni zarobili privredu Imajući u vidu da je crnogorsko tržište malo i nepotpuno, ne možemo imati ekonomski razvoj ako ne odbacimo neoliberalnu dogmu, izbacimo tajkune iz privrede i reafirmišemo ulogu demokratske države i njene institucionalizovane intervencije u privredi, ocijenio je Koprivica
Ekonomska iskustva malih, ali veoma uspješnih zemalja kao što su Malta i Island, mogu biti primjer kako crnogorska privreda treba da izgleda. Dok je u Crnoj Gori najveći broj državnih preduzeća kroz proces privatizacije, stečaj ili prodaju akcija na berzi prešao u ruke privatnog sektora, dok se gušila kreativnost i preduzetništvo, i socijalne tenzije narasle do kritične tačke, u Malti su se razvijali najvažniji sektori poput finansijskih i zdravstvenih usluga, turizam, edukacija, pomorske usluge i kreativna industrija. Island i dalje ima slobodnu tržišnu ekonomiju sa relativno niskim porezima i u isto vrijeme očuvao je nordijski sistem blagostanja, koji pruža univerzalnu zdravstvenu zaštitu i visoko obrazovanje za svoje stanovnike. Navedena dostugnuća malih zemalja svakako mogu biti veoma korisna za oblikovanje novog ekonomskog puta Crne Gore.
Potpredsjednik i poslanik Demokratske Crne Gore Momo Koprivica kazao je da je crnogorsko tržište plitko, nepotpuno i nedovoljno integrisano u šire ekonomske prostore.
– Malo tržište je pogodan ambijent za monopolizaciju i kartelizaciju, a sve to skupa pogubno je za produktivne aktivnosti. Uz to ako se ima u vidu da su tajkuni zarobili privredu ne treba da čudi to što je svega 16 odsto uvoza pokriveno izvozom. Imajući u vidu da je crnogorsko tržište malo i nepotpuno, ne možemo imati ekonomski razvoj ako ne odbacimo neoliberalnu dogmu, izbacimo tajkune iz privrede i reafirmišemo ulogu demokratske države i njene institucionalizovane intervencije u privredi – ocijenio je Koprivica.
On smatra da Crna Gora mora graditi novi model ekonomskog sistema.
– Umjesto totalnog oslanjanja na uslužnu ekonomiju, moramo voditi aktivnu industrijsku politiku, jačati poljoprivredu, energetiku, stvoriti uslove za razvoj kreativne industrije, obnoviti pomorski saobraćaj i metalski kompleks – naveo je Koprivica.
Ocjenjuje da bez inovacija nema ekonomskog razvoja.
– Ako se ima u vidu strukturna slabost crnogorskog tržišta i da se svega 60 do 70 subjekata u Crnoj Gori bavi istraživanjem i razvojem uz trend smanjenja i odlaska mladih stručnjaka trbuhom za kruhom u inostranstvo, ne piše nam se dobro – kazao je Koprivica.
Dodao je da se mora načiniti snažan zaokret i raditi na aktivnoj finansijskoj, institucionalnoj i organizacionoj podršci, kreiranju tehnološkog znanja i inovacija.
– Stoga novi model ekonomije mora počivati na onome što je profesor Milenko Popović ispravno definisao i obrazložio, a to je nacionalni inovacioni sistem. To je ključni faktor ekonomske modernizacije i oporavka privrede – naglasio je Koprivica.
Danas se, kako smatra, privreda politički kontroliše preko sistema beneficija koje su raspoložive samo za one što su na liniji vlasti i pomažu joj u kampanji.
– Ako nema vladavine prava, nema slobodne tržišne pivrede. Upravo je Malta na čvrstim institucionalnim temeljima razvila produktivne sektore koji počivaju na visokospecijalizovanom tehnološkom znanju. Početna pretpostavka crnogorske ekonomske obnove treba da bude prevazilaženje ideološko-identitetskih rascjepa, jačanje duha zajedništva i vladavine prava jer će tek tada cjelokupno društvo biti produktivan pokretač ekonomskog rasta. Primjer Islanda govori o jakoj kohezivnosti društva koja je u kritičnim kriznim momentima doprinijela zaokretu i privrednom izbavljenju te države – zaključio je Koprivica.A.Đ.

Komentari

Komentari se objavljuju bez zadrške.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj će biti izbrisan u najkraćem roku čim bude primijećen ili prijavljen, a autori spornog komentara rizikuju da budu prijavljeni nadležnim institucijama.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja štampanog i on-line izdanja Dana kažnjivo je i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog, kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama. Zabranjeno je svako objavljivanje, modifikovanje, kopiranje, štampanje, reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno prikazivanje podataka, tekstova, fotografija i informacija iz naših izdanja, bez pisane saglasnosti Jumedia Mont doo.

MARKETING
loading...

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"