Svima je poznato da Montenegro biznis alijansa (MBA) od svog osnivanja insistira na smanjenju svih vrsta poreza. I bez lažne skromnosti, u tome smo svih ovih godina imali dosta uspjeha. Dakle, ne podržavamo bilo kakvo povećanje poreza, pa ni poreza na dobit preduzeća, kazao je izvršni direktor MBA Zoran Vulević koji je u intervjuu za „Dan” objasnio da bi takve mjere destimulativno djelovale upravo na one koji ostvaruju najbolje poslovne rezultate, a koji kroz razna poreska i druga opterećenja i inače daju najveće prihode državi.
• Da li se u ovoj godini i iz kojih razloga poboljšao ili pogoršao poslovni ambijent u Crnoj Gori?
Na ovo pitanje se, po našem mišljenju, ne može eksplicitno odgovoriti ni sa da ni sa ne. Čak, ako se pažljivije oslušne glas privrede, prije sa ne. Ovo iz razloga što je i dalje problematično doći do finansijske podrške, kako za početnike u biznisu, tako i za iskusnije privrednike. Znamo da je veliki problem naše ekonomije nelikvidnost. Ne vidimo da je po tom pitanju u ovoj godini došlo do kvalitativnih promjena. Taj problem i dalje pritiska našu ekonomiju. Dogodilo se i povećanje Poreza na dodatu vrijednost (PDV) u ovoj godini, povećanje akciza, cijene električne energije itd. S druge strane, Vlada smatra da imamo permanentni trend ekonomskog rasta, da se sve više širi lepeza pomoći i podrške biznisu kroz kreiranje podsticajnije zakonske regulative, podrške Evropske unije (EU) i drugih fondova, posebno Investiciono razvojnog fonda (IRF), što takođe stoji. Nastojanja da se što više unaprijedi poslovni ambijent su svakako prisutna, ali efekti od svega toga, po našem mišljenju, nijesu na nivou očekivanog. I dalje raste broj blokiranih preduzeća. Jednostavno, situacija je takva da se još uvijek, kada je ova godina u pitanju, ne može zauzeti decidniji stav oko ovog pitanja.
• Kako komentarišete najave ministra finansija da će od naredne godine povećati minimalnu zaradu, a smanjiti poreska opterećenja poslodavcima za plate?
Dobro je voditi računa o uravnoteženju, balansu u vezi ovog pitanja. S jedne strane, ako dođe do povećanja minimalne zarade, što je samo po sebi dodatno opterećenje za poslodavce, treba donijeti mjere da se kroz smanjenje poreza podstakne njihovo poslovanje. Kao poslodavačka poslovna asocijacija MBA je uvijek nastojala da zaštiti interese nosilaca biznisa, ali ne na način kojim se zanemaruju sve druge okolnosti važne za njihovo poslovanje. Razvijeni biznis je uslov ekonomskog i svakog drugog napretka našeg društva i države. Treba sve učiniti da mu se stvore najbolji mogući uslovi za razvoj. Pri tome, svakako treba voditi računa da sve strane budu zadovoljne predloženim zakonskim rješenjima. Jer to je uslov za dobro i uspješno poslovanje. I taj uslov će biti sve više potenciran.
• Kakav će to efekat imati na crnogorsku ekonomiju?
Ocjenjujemo da, ukoliko, s jedne strane, dođe do povećanja minimalne zarade, a sa druge strane do smanjenja poreskih opterećenja za poslodavce, ne bi trebalo da dođe do većih pozitivnih ili negativnih efekata na crnogorsku ekonomiju, naravno u kratkom roku. Ovo su zaista kompleksna pitanja i rekli bismo, nije dovoljno odgovorno na njih imati isključiv ili decidan odgovor.
•Da li će se zbog povećanja minimalne zarade i smanjenja poreskih opterećenja poslodavaca dio radnika koji su sada u sivoj zoni, odnosno rade na crno, „legalizovati”?
Vjerovatno da će to imati određeni pozitivan efekat na stanje u sivoj zoni, odnosno na povećanu legalizaciju takvog biznisa. Ipak, ne treba očekivati spektakularne rezultate u tom smislu.
D.M.


Složenost ekonomskih prilika

• Po prvi put u istoriji Crne Gore smo imali dva rebalansa u jednoj godini. Šta nam to govori? Da li Vlada loše planira prihode i rashode ili imamo dosta neplaniranih troškova?
Činjenica je da nije jednostavno napraviti procjenu budžeta na godišnjem nivou u složenim ekonomskim prilikama. Jer, ne treba da se dogode prevelika kolebanja mnogobrojnih faktora koji utiču na stanje u našoj ekonomiji, pa da dođe do neophodnosti donošenja rebalansa budžeta. Ipak, treba nastojati što bolje predvidjeti sve okolnosti koje mogu uticati na stanje u našoj ekonomiji, a time i na projektovani budžet. Zaista nije uobičajeno da se urade dva rebalansa budžeta. To govori o složenosti ekonomskih prilika, ali i o neophodnosti pažljivijeg razmatranja i sagledavanja svih faktora i okolnosti koje mogu na to uticati.


Ekonomski razvoj može uticati na povećanje standarda

Standard građana je po podacima o inflaciji i zaradama pao u poslednjih nekoliko godina uprkos rastu BDP-a. Da li je rast BDP-a povezan sa rastom standarda građana, s obzirom na to da većina građana taj rast ne osjeća? Na čemu je zasnovan rast BDP-a?
Ponavljamo, sve su to kompleksna pitanja na koje nije jednostavno odgovoriti. Znamo da povećanje BDP-a znači povećanje proizvodnje i usluga u određenom periodu, jednoj kalendarskoj godini obično. Ali, to ne znači da se pozitivni efekti od svega toga moraju reflektovati i na rast standarda građana. Posebno ne u kratkom roku. Sve zavisi od toga u kakvom se stanju nalazi određena ekonomija. Dakle, građani jednostavno ne mogu osjetiti veće benefite od rasta BDP u kratkom roku, naročito ako je neka ekonomija u određenim problemima. To je dugoročniji proces koji, da bi u nekom vremenu imao pozitivan efekat na standard građana, mora imati stalni trend rasta što bi se pozitivno odrazilo na ekonomski razvoj. Po našem mišljenju, tek kontinuirani ekonomski razvoj može značajnije uticati na povećanje standarda građana.