Generalna sekretarka Unije poslodavaca (UPCG) Suzana Radulović kazala je da ne treba da se otežava poslovanje preduzeća, već fokus treba da bude na podsticajnim mjerama koje mogu obezbijediti sniženje postojećih poreskih opterećenja i eliminisanje brojnih nameta koji negativno utiču na konkurentnost, poslovnu stabilnost, razvoj poslovanja, zaposlenost i nove investicije.
Radulovićeva je u razgovoru za agenciju Mina saopštila da je Vlada u proteklom periodu sprovela niz dobrih mjera u cilju relaksacije privrednog ambijenta, ali to još nije dovoljno.
– Poslovno okruženje još karakterišu nelikvidnost preduzeća i veliki broj blokiranih računa, oko 17 hiljada, izražena siva ekonomija koja dodatno usložnjava problem postojanja nelojalne konkurencije, konstantan nedostatak finansija i adekvatne kreditne podrške bankarskog sektora, brojnost, visina i nepredvidivost fiskaliteta i parafiskaliteta na lokalnom nivou koji značajno otežavaju poslovanje – rekla je Radulovićeva.
Ona smatra da je preduslov izgradnje preduzetničkog društva i povećanja ekonomskih aktivnosti zemlje praćeno kreiranjem novih radnih mjesta i stabilnim, dugoročno održivim razvojem zemlje, dugoročna, strateški vođena ekonomska politika koja će graditi okvir za uspješna preduzeća, i postojeća i nova. Crna Gora je, kako je istakla, mala ekonomija u kojoj oko 99 odsto privrede čine mala i srednja preduzeća od kojih većina posluje na ivici održivosti, a to je stanje koje posebno zabrinjava.
– Podaci iz novembra pokazuju da je blokirano više od 17 hiljada računa preduzeća, što čini skoro 50 odsto realne privrede. Sa druge strane, problem na koji UPCG godinama ukazuje i traži hitno rješavanje je neformalna ekonomija koja, prema izjavama ministra finansija i predstavnika Poreske uprave, učestvuje u rasponu 30 do 40 odsto u bruto domaćem proizvodu (BDP), što je više nego alarmantan podatak – navela je Radulovićeva.
Sve to, kako je kazala, dodatno otežavaju mehanizmi prikupljanja javnih prihoda, odnosno mjere koje se donose bez prethodnih konsultacija sa predstavnicima privrede, a odnose se upravo na privredu.
– Primjer toga bio je početak prošle godine koji je obilježen povećanjem opšte stope poreza na dodatu vrijednost (PDV), uvođenjem novih akciza i povećanjem postojećih, što je prepoznato kao svojevrstan sistem dodatnog uzimanja novca od privrede i građana u cilju finansiranja javne potrošnje – kazala je Radulovićeva.
Smanjenje akciza koje je kasnije uslijedilo pokazalo je da, kako je dodala, postoji spremnost Vlade da sasluša glas privrede i ispravi učinjene propuste, što je svakako dobar signal.
Jedan od posebno zabrinjavajućih podataka je i onaj koji pokazuje da veliki broj privrednika smatra da visina i brojnost parafiskalnih nameta opredjeljuje preduzeća da se okrenu neformalnoj ekonomiji, što je ocjena 74,9 odsto preduzeća.
– Vrijeme je da kreatori politika i donosioci odluka konačno shvate da realni sektor ne može biti održiv i razvojno orijentisan ukoliko poslovanje prate negativan bilans i rashodi koji su veći od prihoda. Planiranje mjera i politika mora počivati na analizama, dobroj procjeni aktuelnog stanja i očekivanih efekata, ali i na iskustvu rada u privredi. Bez toga lako se upada u greške zbog kojih planovi više liče na spisak lijepih želja, nego pregled obaveza koje je moguće i ispuniti – smatra Radulovićeva.
Vl.O.

---