U naredne tri godine, tačnije od 2020. do 2022. godine, nedostajuća sredstva u budžetu će iznositi oko 1,2 milijarde eura. Najveći dio nedostajućih sredstava – 700 miliona – biće obezbijeđen od pozajmica. To pokazuju projekcije budžeta za naredne tri godine, koje su sastavni dio predloga Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Najveći dio nedostajućih sredstava biće u narednoj godini – 590 miliona eura, od čega će se 100 miliona eura finansirati od pozajmica, a ostatak dominantno iz depozita i prihoda od prodaje imovine. U 2021. godini vlada Duška Markovića procjenjuje da će nedostajuća sredstva budžeta iznositi 378,4 miliona, od čega će se 372 miliona pozajmiti za njihovo finansiranje. U 2022. godini procjena je da će budžetu faliti 231,5 miliona, te da će se pozajmiti 225,5 miliona. Takođe, Vlada u narednoj godini ima opciju da se zaduži dodatnih 250 miliona eura. Do sada je tu mogućnost uvijek koristila.

Za otplatu duga u naredne tri godine Vlada će dati skoro 1,2 milijarde eura. Naredne godine 539,6 miliona, godinu kasnije 398 miliona a u 2022. godini 252 miliona.

Vlada očekuje da izvorni prihodi u 2020. godini iznose 1,988 milijardi, godinu kasnije da padnu na 1,95 milijardi, pa ponovo da porastu na 1,99 milijardi eura. Prihodi od poreza u narednoj godini su projektovani na 1,195 milijardi, godinu kasnije na 1,233 milijarde, a 2022. na 1,27 milijardi eura. Razlog zbog čega izvorni prihodi neće rasti u skladu sa rastom prihoda od poreza je taj što Vlada naredne godine očekuje prihod od naknada 122 miliona, u šta spadaju avans za Aerodrome i prihodi od ekonomskog državljanstva, dok su naknade u naredne dvije godine za oko 70 miliona manje. Kada su u pitanju porezi, najveći prihod se očekuje od PDV-a. Naredne godine se procjenjuje na 709,5 miliona, godinu kasnije na 730,5 miliona, a 2022. godine 756,7 miliona. Za naredne tri godine projektovan je i rast prihoda od akciza sa 244,7 u narednoj na 257,2 miliona 2022. godine.

Očekuje se i godišnji rast doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. U 2020. godini se po tom osnovu očekuje prihod od 337,9 miliona, a 2022. 348 miliona.

Kada je u pitanju zdravstveno osiguranje, tu se naredne godine očekuje 181,2 miliona prihoda, 2021. godine 177,7 miliona, a 2022. 179,7 miliona.

Takođe, i tekuća budžetska potrošnja će rasti. Naredne godine će biti 1,808 milijardi, godinu kasnije 1,826 milijardi, dok će 2022. porasti na 1,843 milijarde. Na bruto zarade će se naredne godine potrošiti 502,8 miliona, godinu kasnije će izdaci po tom osnovu porasti za 13,4 miliona, dok će 2022. godine iznositi 520,2 miliona.

Vlada će za kamate u narednoj godini dati 104,2 miliona, a za 2021. godinu ovaj izdatak projektuju na 97,3 miliona, doku 2022. planiraju 88,9 miliona. Za prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja naredne godine planiraju 442,2 miliona, 2021. godine 454,5, a 2022. 465,2 miliona.

Kada je u pitanju kapitalni budžet, očekuje se njegovo drastično smanjenje, iz razloga što bi u narednoj godini trebalo da se završe radovi na prioritetnoj dionici autoputa Bar–Boljare, od Smokovca do Mateševa. Naredne godine će kapitalni budžet iznositi 230 miliona, dok će 2021. godine iznositi 104 miliona. U 2022. godini je projektovan na 126,2 miliona.

Kada je u pitanju otplata obaveza iz prethodnog perioda ona će u prosjeku iznositi skoro 16 miliona eura.

Vlada nije projektovala izdatke za hartije od vrijednostii garancije u naredne tri godine.

D.M.

---

Nadaju se suficitu
U narednoj godini Vlada očekuje deficit budžeta od 50 miliona, dok u 2021. i 2022. očekuju suficit 19,8, odnosno 20,8 miliona eura. Deficit je projektovan na jedan odsto BDP-a, a suficit na 0,4 projektovanog BDP-a.

Isti iznosi su projektovani i za korigovani deficit/suficit.

U odnosu na 2019. godinu budžet je značajno uvećan. Izvorni prihodi za 150 miliona, a tekuća budžetska potrošnja za 130 miliona eura. Takođe, kapitalni budžet je smanjen značajno, a srećom i pozajmice. Vlada je u ovoj godini pozajmila oko 780 miliona eura, a planirala je da pozajmii preko milijardu eura. Nije uspjela jer nije ispunila uslove za dobijanje garancije Svjetske banke.