Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Moštima Svetog Vasilija protiv otimanja hramova * Sudbina odbora u rukama režima * Vlada pozajmljuje još 65 miliona eura * Vukin sin priveden zbog krađe trafo ulja * Parlamentarni izbori u Britaniji ključni za Bregzit * Protesti nakon Pravoslavne nove godine * Tačijev naslednik napravio problem
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 13-12-2019

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Miodrag Lekić, predsjednik Demosa:
– Zakonom o slobodi vjeroispovijesti vlast je otvorila novo poglavlje destabilizacije države.

Vic Dana :)

Došla filmska ekipa u Crnu Goru da snime film. Snimaju oni kako on prvi dan leži na plaži, drugi dan isto. Treći dan dođe režiser i kaže:
- 'Ajde sada se prošetaj do one stijene i nazad... A Crnogorac će na to:
- Glumac jesam, ali kaskader nisam!


Intervju za posao:
- Da li znate engleski?
- Da.
- Znate li šta znači „allow”?
- Da.
- Upotrijebite ga u rečenici.
- Alou, ko je na fon?







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Ekonomija - datum: 2020-01-19 VLADA NE POŠTUJE MJERE IZ SVOJE FISKALNE STRATEGIJE ZA PERIOD OD 2017. DO 2020. GODINE
Limit za plate probili za 68 miliona eura
Sa jedne od sjednica Vlade Limit za plate probili za 68 miliona eura Iako su ekonomski eksperti u fiskalnoj strategiji naveli da u vremenskom periodu 2017. do 2020. godine bruto plate moraju da se smanje za 3,5 miliona eura, one su u tom periodu povećane za čak 64,5 miliona eura
Vlada Crne Gore, na čijem čelu je premijer Duško Marković, ignorisala je svoju fiskalnu strategiju za period od 2017. do 2020. godine. Iako su ekonomski eksperti u fiskalnoj strategiji naveli da u tom vremenskom periodu bruto plate moraju da se smanje za 3,5 miliona eura, one su u istom periodu povećane za čak 64,5 miliona eura, odnosno limit je probijen za oko 68 miliona. To se može vidjeti u zvaničnoj dokumentaciji Ministarstva finansija.

– Izdvajanja za bruto zarade smanjiće se po osnovu smanjenja izdvajanja za varijabilni dio zarade i zapošljavanja, pri čemu će se voditi računa o potrebi jačanja kapaciteta državnih organa neophodnih za dalje sprovođenje procesa integracije u EU. Po ovom osnovu, rashodi budžeta će se smanjiti za 3,5 miliona eura u periodu od 2017. do 2020. godine – piše u Fiskalnoj strategiji Vlade Crne Gore za period od 2017. do 2020. godine. Kad se ti detalji uporede sa podacima o bruto zaradama i doprinosima na teret poslodavca iz zakona o budžetu za prethodne četiri godine, može se vidjeti da izvršna vlast nije učinila ništa da ispoštuje svoju fiskalnu strategiju. Tako su prema Zakonu o budžetu 2017. godine bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca postavljeni na nivo od 438.246.239 eura. Sličan iznos je naveden i u Zakonu o budžetu za 2018. godinu. U prošloj godini bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca znatno su uvećane na 472.059.398 eura, a uvećanje prati i usvojeni Zakon o budžetu za 2020. godinu, gdje su bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca planirani na iznos od 502.770.870 eura.

U Jesenjoj analizi makroekonomskih kretanja i strukturnih reformi za 2019. godinu može se vidjeti da je javna potrošnja u posmatranom periodu iznosila 1.52 milijardi eura ili 31,6 odsto BDP-a, i povećana je u

odnosu na isti period 2018. za 41,7 milion eura ili 2,8 odsto. Razlog povećanja je veće izdvajanje u dijelu transfera institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru za 21,4 milion i bruto zarada za 13,2 miliona eura. Usled sporije dinamike povlačenja sredstava za potrebe izgradnje projekta autoputa došlo je do niže realizacije kapitalnog budžeta za 74,6 miliona eura, tako da je javna potrošnja niža u odnosu na plan za 128,3 miliona ili 7,8 odsto – piše u analizi makroekonomskih kretanja.

Dodaje se da fiskalnu politiku u 2019. karakteriše nastavak sprovođenja mjera fiskalne konsolidacije usmjerenih na očuvanje održivosti javnih finansija kako bi se omogućilo smanjenje budžetskog deficita i stvaranje uslova za postepeno opadanje javnog duga.

– Usvojene su izmjene Zakona o budžetu za 2019. godinu što je bilo uslovljeno stvaranjem zakonskih preduslova za dodatnim zaduženjem u 2019. kako bi se obezbijedilo refinansiranje postojećeg duga i stvaranje fiskalne rezerve, povećanja budžetskih prihoda kao rezultat rasta ekonomske aktivnosti i pozitivnih kretanja na tržištu rada, kao i povećanja budžetskih rashoda. Dakle, rebalansom budžeta za tekuću godinu mijenja se struktura budžeta, ali osigurava očuvanje prvobitno planiranog deficita, uz istovremeno stvaranje pretpostavki daljeg snaženja javnih finansija i umanjenje fiskalnih rizika kroz stvaranje fiskalne rezerve koja će omogućiti stabilne izvore finansiranja u narednoj budžetskoj godini – navodi se u analizi.

Eksperti ističu da se u cilju unapređenja kredibilnosti fiskalne politike, odnosno stvaranja uslova za unapređenje fiskalnog upravljanja, sprovode aktivnosti definisane Programom reformi upravljanja javnim finansijama za period od 2016. do 2020., kao i usaglašavanje zakonodavnog okvira u oblasti javnih finansija sa zahtjevima EU integracija.

Vl.O.


Komentari

Komentari se objavljuju bez zadrške.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj će biti izbrisan u najkraćem roku čim bude primijećen ili prijavljen, a autori spornog komentara rizikuju da budu prijavljeni nadležnim institucijama.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"