Iako je Vlada gromoglasno navela da je treći paket socio-ekonomskih mjera podrške privredi i građanima težak čak 1,22 milijarde eura, realna pomoć je znatno manja, tvrde u konsultantskoj kući Fideliti konsalting.
– Od 1,22 milijarde eura, koliko ukupno iznosi treći paket želja, 281 milion eura ili 23 odsto odnosi se na najtežu, 2020. godinu. Ali da pogledamo koliko se realnog novca izdvaja privredi u ovoj godini: ako od 281 milion eura oduzmemo 120 miliona eura kredita, jer se krediti moraju vratiti, 96 miliona eura projekata iz energetike, od kojih je većina već trebalo da bude realizovana, i 15 miliona ušteda u javnoj potrošnji, jer to nije pomoć privredi, dolazimo da je realna podrška ukupnoj crnogorskoj privredi u najtežoj godini – svega 50 miliona eura. Ovih 50 miliona eura čini svega četiri odsto ukupnog trećeg paketa želja ili preskromnih jedan odsto BDP-a u najtežoj godini za Crnu Goru – naveli su iz Fidelitija.
Ova realna pomoć ogleda se najviše u subvencionisanju plata, kamata, smanjenju PDV-a za ugostitelje, jednokratnoj pomoći najugroženijim licima... Za subvencije će se najviše izdvojiti 18 miliona eura.
Iz Fidelitija su naveli da se dosta najavljivalo da će treći paket mjera, koji oni nazivaju treći paket želja, diverzifikovati crnogorsku ekonomiju.
– Od ukupno 281 miliona eura, koliko iznosi treći paket želja za 2020. godinu, sektorima poljoprivrede, agroindustrije i ribarstva ide svega 750.000 eura, što iznosi 0,25 odsto trećeg paketa za 2020. godinu – precizirali su iz ove konsultantske kuće, čiji je direktor
Miloš Vuković.
Privatni smještaj, u kome se ostvari 73 odsto ukupnog broja noćenja u Crnoj Gori – 10,6 miliona noćenja, od države bi kroz treći paket trebalo da dobije subvencije od ukupno tri miliona eura, što iznosi 0,28 eura po noćenju.
– Hotelijeri, kod kojih se ostvari 27 odsto ukupnog broja noćenja – 3,9 miliona noćenja, shodno trećem paketu želja, imaće na raspolaganju kombinaciju subvencija (manji dio) i kreditnih linija (ogroman dio) od 200 miliona eura ili 51 euro po noćenju. Dakle, vlasnici privatnog smještaja raspolažu sa 182 puta manjom podrškom u odnosu na hotelijere – poručili su iz Fidelitija.
Prema njihovim riječima, fiskalna pomoć sektoru turizma u dijelu dugoročne podrške, napumpana je za dodatnih 100 miliona eura.
– Fiskalna politika se bavi načinima prikupljanja novca u državnu kasu i njegovog trošenja. Sastoji se od poreske i akcizne politike (sakupljanje prihoda) i politike javnih rashoda (trošenje novca). Da znaju šta je fiskalna politika, ne bi imali situaciju da su sastavljači dokumenta napisali da su krediti kod IRF-a i poslovnih banaka (koji se moraju vratiti) zapravo fiskalna mjera. Na taj način, „napumpan” je fiskalni efekat dugoročnih mjera za dodatnih i netačnih 100 miliona eura. Bez kredita, dugoročna fiskalna podrška turizmu do 2024. godine iznosila bi svega 31,7 miliona eura – poručili su iz Fidelitija.
U 2019. godini prihodi države od turizma iznosili su 1,1 milijardu eura.
D.M.
Bez odgovora od ponedjeljka„Dan” je u ponedjeljak, 24. jula, poslao pitanja Vladi i nadležnim resorima u vezi sa realnom i direktnom pomoći iz trećeg paketa mjera, ali nam na upite nije odgovoreno, uprkos najavi da ćemo dobiti odgovore.
Novinar „Dana” je i na presu, kada su predstavljali treći paket mjera, pitao koliko iznosi direktna podrška iz trećeg paketa, ali ni tamo nije dobio konkretan odgovor.
Treći paket mjera prije desetak dana predstavili su premijer
Duško Marković, vicepremijer
Milutin Simović, ministarka nauke
Sanja Damjanović, ministarka ekonomije
Dragica Sekulić i državni sekretar Ministarstva turizma
Damir Davidović.
„Dan” je pitao koliko iznosi realna podrška privredi iz trećeg paketa, da li je moguće da je realna podrška u 2020. godini samo 50 miliona, kao i da li je ta suma nedovoljna da se privreda oporavi od korona krize.
)){kind=small}
