Nakon što je realizovana poslednja berba soli u ulcinjskoj Solani 2013. godine, Crna Gora je na uvoz soli potrošila 8,111 miliona eura, pokazuju podaci Monstata dostavljeni „Danu”. To se odnosi na period od 2014. do 2020. godine, odnosno poslednjih sedam godina. U istom periodu izvezena je so u vrijednosti od 258,9 hiljada eura što je za oko 30 puta manje u odnosu na vrijednost uvezene soli u istom periodu. Iz Monstata su pojasnili da u so spada so za jelo, denaturisana so i čist natrijum-hlorid, uključujući u vodenom rastvoru ili sa dodatkom antiaglomeracionih sredstava ili sredstava za bolju fluidnost: morska voda – carinska tarifa 2501.

Izvoz soli je, logično, drastično počeo da pada nakon što više nije bilo berbe soli, dok je uvoz porastao u odnosu na 2013. godinu za 300 do čak 600 hiljada u 2019. godini.

Uvoz soli je poslednjih devet godina bio veći od izvoza, jedino je prije 11 godina, 2010. godine izvoz bio veći od uvoza. U toj godini je izvezena so vrijednosti 682.293 eura, dok je u istoj godini uvoz soli vrijedio 660.969 eura.

Nakon toga izvoz je drastično pao, na 192 hiljade u 2011. godini, pa na blizu 160 hiljada u narednoj, nakon čega je porastao na 210 hiljada, da bi u 2014. godini drastično pao na 75,9 hiljada. U 2015. vrijednost izvezene soli je bila 49,4 hiljade, dok je 2016. bila ubjedljivo najmanja i iznosila 11,8 hiljada. U 2017. izvoz soli je vrijedio 37,7 hiljada, 2018. hiljadu i po manje, 2019. pao je na 21,4 hiljade, a lani 26,4 hiljade eura.

Kada je u pitanju uvoz, on je u poslednjih deset godina bio najmanji 2010. godine, kada je iznosio 660,9 hiljada, a najveći 2019. kada je iznosio 1,311 miliona.

U 2011. godini uvoz je skočio za 235 hiljada na 895,6 hiljada eura, godinu kasnije je pao na 735,6 hiljada, pa 2013. godine na 718 hiljada, da bi 2014. godine, kada nije bilo berbe uvoz skočio na 961,5 hiljada. U 2015. godini uvoz soli je prvi put u poslednjoj deceniji prešao milion i iznosio 1,032 miliona, godinu kasnije 1,187 miliona, zatim 1,088 miliona, u 2018. godini 1,288 miliona, da bi u 2019. dostigao rekordnih 1,311 miliona. Lani je na uvoz soli utrošeno 1,241 miliona.

Prema podacima Monstata, od 2010. do 2020. godine na uvoz soli je utrošeno 11,11 miliona eura, dok je istovremeno izvezena so vrijednosti 1,5 miliona, što je više od sedam puta manje. Kao što smo i naveli, nakon 2013. godine i poslednje berbe soli, razlika između uvoza i izvoza je drastično porasla i u poslednjih sedam godina je oko 30 puta veći uvoz soli od izvoza.

Solana je osnovana 1934. godine, a prva berba je realizovana godinu kasnije. Do 2013. godine berbe nije bilo samo dva puta 1943. godine zbog Drugog svjetskog rata i 1964, kada je kiša istopila slane kristale.

D.M.

---

Deceniju i po u stečaju
​Programirani stečaj u Solanu uveden je prije 14 godina, nakon čega je usvojen plan reorganizacije, ali je zbog njegovog nepoštovanja uveden klasični stečaj 2011. godine.

Odmah nakon bankrota prodavala se imovina i to po cijeni od 257 miliona eura. Većinski vlasnik Solane je Eurofond, fond u kojem je jedan od vlasnika Veselin Barović. Eurofond je za manje od milion eura kupio kontrolni paket akcija Solane i dobio mogućnost da upravlja vrijednom imovinom.

Stečajna uprava je imovinu prodavala, iako je država njen vlasnik, a Solana ima pravo korišćenja. Zapravo, oni su prodavali pravo korišćenja za 257 miliona, kako je jednom u Skupštini kazao stečajni upravnik kompanije Ognjen Jovović.

Imovinu, niko nije kupio, a Eurofond je Savjetu za privatizaciju još davno poslao zahtjev da pretvori pravo korišćenja u pravo svojine. Prethodna vlast nije odlučila o njihovom zahtjevu. Odluku o pretvaranju prava donosi Savjet za privatizaciju.