Re­vi­ta­li­za­ci­ja Ter­mo­e­lek­tra­ne Plje­vlja, od­no­sno sma­nje­nje emi­si­je ga­so­va, ko­šta­će 64,5 mi­li­o­na eura, po­ka­zu­ju po­da­ci iz ak­ci­o­nog pla­na za re­a­li­za­ci­ju stra­te­gi­je raz­vo­ja ener­ge­ti­ke do 2030. go­di­ne. U ovoj go­di­ni će se za re­vi­ta­li­za­ci­ju po­tro­ši­ti 16 mi­li­o­na, u na­red­noj go­di­ni 47,5 mi­li­o­na, a u 2020. još mi­li­on eura.
Po­la mi­li­o­na eura u ovoj go­di­ni će ko­šta­ti iz­ra­da stu­di­ja, pro­je­ka­ta, ten­de­ra i iz­bor kon­sul­tan­ta, a 15,5 mi­li­o­na ugrad­nja ure­đa­ja za sma­nje­nje emi­si­ja. Za ugrad­nju ure­đa­ja u 2017. go­di­ni će se po­tro­ši­ti 44 mi­li­o­na, a za re­kon­struk­ci­ju ras­hlad­nog tor­nja 3,5 mi­li­o­na. Re­vi­tali­za­ci­ju pr­vog blo­ka, pre­ma stra­te­gi­ji, tre­ba da fi­nan­si­raju Elek­tro­pri­vre­da i Ter­mo­e­lek­tra­na.
– Re­vi­ta­li­za­ci­jom TE Plje­vlja po­ve­ća­va se in­sta­li­ra­na sna­ga ter­mo­e­lek­tra­ne sa 218,5 me­ga­va­ta (MW) na 225 MW i pro­sječ­na pro­iz­vod­nja sa 1,150 gi­ga­vat-sa­ti (GWh) go­di­šnje na 1,179 GWh go­di­šnje. Pri­mje­na di­rek­ti­ve 2001/80 EC, ko­ja go­vo­ri o ogra­ni­ča­va­nju emi­si­ja ne­kih po­lu­ta­na­ta (SO2, NOx i če­sti­ca pra­ši­ne) u Cr­noj Go­ri, kao i u osta­lim čla­ni­ca­ma Ener­get­ske za­jed­ni­ce, tre­ba po­če­ti naj­ka­sni­je do 31. de­cem­bra 2017. go­di­ne. Pre­ma toj di­rek­ti­vi sve elek­tra­ne ko­je spa­da­ju u gru­pu ta­ko­zva­nih po­sto­je­ćih elek­tra­na, ko­je su do­bi­le gra­đe­vin­sku do­zvo­lu ili do­zvo­lu za rad pri­je 1. ju­la 1992. go­di­ne, u pe­ri­o­du od 1. ja­nu­a­ra 2018. go­di­ne do 31. de­cem­bra 2023. go­di­ne mo­gu ra­di­ti ukup­no 20.000 sa­ti. Po­sli­je 1. ja­nu­a­ra 2024. te elek­tra­ne vi­še ne mo­gu ra­di­ti ako ne udo­vo­lja­va­ju kri­te­ri­ju­mu ogra­ni­če­nja emi­si­ja na­ve­de­nih po­lu­ta­na­ta. Ta ogra­ni­če­nja mo­gu bi­ti za­do­vo­lje­na sa­mo ugrad­njom po­treb­nih ure­đa­ja – pi­še u stra­te­gi­ji usvo­je­noj na po­sled­njoj sjed­ni­ci Vla­de.
Re­vi­ta­li­za­ci­ja pod­ra­zu­mi­je­va rad na re­kon­struk­ci­ji ras­hlad­nog tor­nja, re­kul­ti­va­ci­ju de­po­ni­je Ma­lje­vac, a u pla­nu je i ugrad­nja NSOh si­ste­ma, ka­ko bi se udo­vo­lji­lo za­htje­vi­ma di­rek­ti­ve 2001/80 EC, od­no­sno di­rek­ti­ve 2010/75/EU.
– Ovaj pro­je­kat će ima­ti po­zi­tiv­ni uti­caj na ži­vot­nu sre­di­nu jer će re­zul­ti­ra­ti sma­nje­njem emi­si­ja. Emi­si­ja NOx će bi­ti ni­ža od mak­si­mal­no do­zvo­lje­ne. Sma­nje­njem emi­si­ja otvo­ri­će se mo­guć­no­sti za ne­ke do­dat­ne pri­vred­ne ak­tiv­no­sti. Po­sle­di­ce na zdra­vlje lju­di u oko­li­ni će se ta­ko­đe ubla­ži­ti ovim pro­jek­tom. Po­seb­ni so­ci­jal­ni uti­caj re­vi­ta­li­za­ci­je TE Plje­va­lja ne po­sto­ji. Ne mo­že se oče­ki­va­ti ni­ka­kvo no­vo za­po­šlja­va­nje na ra­čun to­ga, osim za vri­je­me iz­vo­đe­nja ra­do­va – po­ja­sni­li su iz Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je, ko­je je pri­pre­ma­lo ak­ci­o­ni plan za re­a­li­za­ci­ju stra­te­gi­je.
Ak­ci­o­ni plan od 2016. do 2020. go­di­ne pod­ra­zu­mi­je­va i spa­ja­nje TE sa Rud­ni­kom uglja (RUP). To bi, pre­ma po­da­ci­ma iz ak­ci­o­nog pla­na, tre­ba­lo da ko­šta 440 hi­lja­da eura. Sa­mo stu­di­ja o in­te­gri­sa­nju RUP-a i TE ko­šta­će 400 hi­lja­da.
– In­te­gra­ci­jom RUP-a i TE Plje­vlja obez­bje­đu­ju se fi­nan­sij­ska sred­stva za eks­plo­a­ta­ci­ju no­vih pod­ruč­ja u vla­sni­štvu RUP-a i za iz­grad­nju dru­gog blo­ka TE. Udru­ži­va­nje RUP-a i TE re­zul­ti­ra­će op­ti­mi­za­ci­jom ljud­skih re­sur­sa i sma­nje­nja tro­ško­va po­slo­va­nja. Tro­ško­vi re­struk­tu­ri­ra­nja uklju­ču­ju tro­ško­ve ot­prem­ni­na, na­kna­de sa­vjet­ni­ka, a ta­ko­đe će na­sta­ti i dru­gi jed­no­krat­ni tro­ško­vi – pi­še u stra­te­gi­ji.
Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je pred­vi­đa da će se spa­ja­nje dva pred­u­ze­ća od­ra­di­ti do kra­ja 2018. go­di­ne.
– Di­na­mi­ka ak­tiv­no­sti je okvir­na i za­vi­si od od­lu­ka or­ga­na upra­vlja­nja, od­no­sno vla­sni­ka obje kom­pa­ni­je. U slu­ča­ju da se for­mi­ra po­seb­no pred­u­ze­će za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta TE Plje­vlja blok dva (Spe­cial Pur­po­se Ve­hic­le-SPV), pro­ces in­te­gra­ci­je RUP i SPV bi se mo­gao do­go­di­ti na­kon iz­grad­nje dru­gog blo­ka – na­ve­li su iz Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je.D.M.