Iz fir­me „Adri­a­tik ma­ri­nas”, ko­ja ga­zdu­je ma­ri­nom Por­to Mon­te­ne­gro u Tiv­tu, pro­te­klih go­di­na u dr­žav­nu ka­su se ni­je slio ni cent od po­re­za na do­bit. Ta kom­pa­ni­ja ne­ga­tiv­no po­slu­je i na kra­ju pro­šle go­di­ne je ima­la ne­po­kri­ve­ni gu­bi­tak od 38,6 mi­li­o­na eura, po­ka­zu­je ana­li­za Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a, ko­ja je ura­đe­na na ba­zi zva­nič­nih fi­nan­sij­skih iz­vje­šta­ja ti­vat­ske kom­pa­ni­je.
Isto­vre­me­no, iako iz „Adri­a­tik ma­ri­na­sa” jav­no tvr­de da su u pro­je­kat ulo­ži­li pre­ko 400 mi­li­o­na eura, u fi­nan­sij­skim is­ka­zi­ma te kom­pa­ni­je za 2015. go­di­nu, vri­jed­nost „ne­kret­ni­na, po­stro­je­nja i opre­me” je pri­ka­za­na u iz­no­su od sa­mo 89 mi­li­o­na eura, dok je fir­ma upo­šlja­va­la 134 rad­ni­ka.
Ne­ka­da­šnji voj­no-re­mont­ni za­vod pro­dat je u ok­to­bru 2006. fir­mi u vla­sni­štvu ka­nad­skog mi­li­jar­de­ra Pi­te­ra Man­ka, ko­ji se po­čet­kom ovog mje­se­ca po­vu­kao iz či­ta­vog po­sla, pre­pu­šta­ju­ći pro­je­kat Por­to Mon­te­ne­gro in­ve­sti­ci­o­nom fon­du iz Du­ba­i­ja, pod uslo­vi­ma ko­ji ni­je­su jav­no obje­lo­da­nje­ni. Me­đu­tim, ka­nad­ski me­di­ji pre­ni­je­li su ne­zva­nič­ne in­for­ma­ci­je da je Mank pro­dao ma­ri­nu za naj­ma­nje 200 mi­li­o­na eura.
Voj­no-re­mont­ni za­vod svo­je­vre­me­no je pro­dat Man­ku za 3,2 mi­li­o­na eura, dok se ku­pac isto­vre­me­no oba­ve­zao da će za so­ci­jal­ni pro­gram, od­no­sno is­pla­tu ot­prem­ni­na rad­ni­ci­ma obez­bi­je­di­ti do­dat­nih 15 mi­li­o­na i u ro­ku od če­ti­ri go­di­ne u ti­vat­sku ma­ri­nu in­ve­sti­ra­ti naj­ma­nje 106 mi­li­o­na eura.
Vla­da je u ju­lu 2014. go­di­ne fir­mi ka­nad­skog mi­li­jar­de­ra iz­da­la po­tvr­du o re­a­li­za­ci­ji mi­ni­mal­nih in­ve­sti­ci­o­nih oba­ve­za, u ko­joj se na­vo­di da su iz­no­si­le ne­što pre­ko 164 mi­li­o­na eura, dok me­nadž­ment kom­pa­ni­je „Adri­a­tik ma­ri­nas” u jav­no­sti pla­si­ra tvrd­nje da su in­ve­sti­ra­li pre­ko 400 mi­li­o­na. Me­đu­tim, na kra­ju pro­šle go­di­ne Man­ko­va fir­ma je vri­jed­nost „ne­kret­ni­na, po­stro­je­nja i opre­me” pri­ka­za­la u iz­no­su od 89 mi­li­o­na, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje stvar­no in­ve­sti­ra­nog iz­no­sa. Po­red to­ga, po­zna­to je da je Vla­da, pro­da­ju­ći voj­ni za­vod u Tiv­tu, ka­nad­skom mi­li­jar­de­ru ga­ran­to­va­la niz po­volj­no­sti, po­put iz­da­va­nja lo­ka­ci­je u za­kup na čak 90 go­di­na, plan­skog re­gu­li­sa­nja pod­ruč­ja shod­no za­htje­vi­ma in­ve­sti­to­ra i nje­nog pro­gla­še­nja slo­bod­nom zo­nom (či­me je go­ri­vo za jah­te oslo­bo­đe­no od pla­ća­nja po­re­za, ca­ri­ne i ak­ci­za), kao i sni­že­nja sto­pe PDV-a na uslu­ge u ma­ri­na­ma na sa­mo se­dam od­sto. Na taj na­čin dr­ža­va se od­re­kla zna­čaj­nog fi­skal­nog pri­ho­da, ko­ji bi ubi­ra­la po tom osno­vu, isto­vre­me­no omo­gu­ća­va­ju­ći ma­ri­ni Por­to Mon­te­ne­gro da bu­de kon­ku­rent­ni­ja u od­no­su na bi­lo ko­ju dru­gu ma­ri­nu u re­gi­o­nu, a nje­nom vla­sni­ku ostva­re­nje zna­čaj­nog pri­ho­da.
Po­da­ci iz fi­nan­sij­skih iz­vje­šta­ja „Adri­a­tik ma­ri­nas” po­ka­zu­ju da je ona u pe­ri­o­du od se­dam go­di­na, od­no­sno od 2009. do kra­ja pro­šle go­di­ne, ostva­ri­la pri­hod od oko 120 mi­li­o­na eura. Isto­vre­me­no, još dvi­je vla­snič­ki po­ve­za­ne fir­me „Adri­a­tik Ma­ri­nas Ser­vi­ces”, ko­ja je uga­še­na kra­jem pro­šle go­di­ne, i „Por­to Mon­te­ne­gro Fa­ci­li­ti­es Ma­nag­ment”, pri­ka­za­le su u ra­ni­jim go­di­na­ma pri­hod od naj­ma­nje 34,7 mi­li­o­na, ali ni­je ja­sno da li je ova su­ma uklju­če­na u kon­so­li­do­va­ni iz­vje­štaj „Adri­a­tik ma­ri­na­sa”.
Ka­da su u pi­ta­nju za­po­šlja­va­nja, „Adri­a­tik ma­ri­nas” je na kra­ju pro­šle go­di­ne upo­šlja­vao 134 rad­ni­ka, a još dvi­je po­ve­za­ne fir­me „Por­to Mon­te­ne­gro Fa­ci­li­ti­es Ma­na­ge­ment” i „Por­to Mon­te­ne­gro” za­po­šlja­va­le su do­dat­nih 72 rad­ni­ka, što je ukup­no 206 upo­sle­nih. Uga­še­na fir­ma „Adri­a­tik Ma­ri­nas Ser­vi­ces” je na kra­ju 2014. go­di­ne zva­nič­no ima­la pet za­po­sle­nih.
Svi ovi fi­nan­sij­ski i po­da­ci o za­po­šlja­va­nji­ma ne­gi­ra­ju Vla­di­ne ocje­ne da je pro­je­kat Por­to Mon­te­ne­gro jed­na od naj­u­spje­šni­jih pri­va­ti­za­ci­ja u ze­mlji u po­sled­njoj de­ce­ni­ji, po­seb­no ka­da se ima u vi­du da je ne­ka­da­šnji voj­no re­mont­ni za­vod u Tiv­tu sre­di­nom 2005. go­di­ne za­po­šlja­vao bli­zu 500 rad­ni­ka. Ono što je ne­spor­no je­ste da se dr­ža­va od­re­kla zna­čaj­nih fi­skal­nih pri­ho­da i da su nje­ne ko­ri­sti bi­le vr­lo ogra­ni­če­ne, dok je sa dru­ge stra­ne od pro­jek­ta Por­to Mon­te­ne­gro naj­vi­še ko­ri­sti imao upra­vo stra­ni in­ve­sti­tor.
Ovaj tekst je sa­či­njen uz po­dr­šku Evrop­ske uni­je u sklo­pu pro­jek­ta „Nul­ta to­le­ran­ci­ja na ko­rup­ci­ju”. Za sa­dr­žaj tek­sta od­go­vor­na je is­klju­či­vo Mre­ža za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra – MANS, a sta­vo­vi iz­ni­je­ti u ovom tek­stu se ni u kom slu­ča­ju ne mo­gu sma­tra­ti sta­vo­vi­ma Evrop­ske uni­je.


Mank o Đu­ka­no­vi­ću: „Vo­lim tog čo­vje­ka”

Ka­nad­ski mi­li­jar­der Pi­ter Mank ot­krio je sre­di­nom 2008. go­di­ne da mu je po­slov­ni part­ner, ru­ski oli­garh Oleg De­ri­pa­ska „otvo­rio vra­ta” za pro­je­kat u Tiv­tu. Na­i­me, Mank je ta­da za ka­nad­ski list „Glo­be and Mail” iz­ja­vio da mu je če­ti­ri go­di­ne ra­ni­je je­dan pri­ja­telj pred­lo­žio da ula­že u Cr­nu Go­ru. Na­kon to­ga je po­zvao ka­nad­skog am­ba­sa­do­ra u Be­o­gra­du, ko­ji mu je sa­op­štio da će Cr­na Go­ra usko­ro bi­ti ne­za­vi­sna i po­sta­ti Mo­na­ko. Mank je po­tom po­zvao svog po­slov­nog part­ne­ra De­ri­pa­sku, ko­ji je te­le­fo­nom raz­go­va­rao sa cr­no­gor­skim pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem, a ubr­zo je le­tio avi­o­nom cr­no­gor­ske vla­de iz­nad Cr­ne Go­re, ugle­dao Ti­vat i od­lu­čio da in­ve­sti­ra. „Vo­lim tog čo­vje­ka”, re­kao je ta­da Mank za Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
Pri­va­ti­za­ci­o­ni ugo­vor o ku­po­vi­ni, pro­da­ji i in­ve­sti­ra­nju u voj­nu imo­vi­nu Mor­na­rič­ko-teh­nič­ko re­mont­nog za­vo­da „Sa­va Ko­va­če­vić” Ti­vat i Do­ma voj­ske Ti­vat je­dan je od ri­jet­kih na ko­jem je Đu­ka­no­vi­ćev pot­pis.
Od in­ter­vjua Man­ka 2008. go­di­ne do da­nas Cr­na Go­ra ni­je Mo­na­ko, De­ri­pa­ska je po­kre­nuo ne­ko­li­ko ar­bi­tra­žnih po­stu­pa­ka pro­tiv Cr­ne Go­re zbog spo­ra sa Vla­dom u ve­zi pri­va­ti­za­ci­je Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma Pod­go­ri­ca, a i ka­nad­ski mi­li­jar­der je u me­đu­vre­me­nu od­lu­čio da „dig­ne si­dro” iz Tiv­ta.
Pre­ma me­dij­skim in­for­ma­ci­ja­ma, Mank je u Por­to Mon­te­ne­gru imao ve­ćin­sko vla­sni­štvo, dok su mu part­ne­ri u po­slu bi­li nje­gov sin En­to­ni, fa­mi­li­ja Rot­šild, fran­cu­ski mi­i­jar­der Ber­nar Ar­no, De­ri­pa­ska...