B
u­džet za na­red­nu go­di­nu će iz­no­si­ti sko­ro dvi­je mi­li­jar­de eura, a za nje­go­vo fi­nan­si­ra­nje ne­do­sta­je sko­ro 300 miliona eura. To­li­ko nov­ca će Vla­da mo­ra­ti da po­zaj­mi da bi ot­pla­ti­la du­go­ve iz pret­hod­nog pe­ri­o­da i fi­nan­si­ra­la iz­grad­nju auto­pu­ta. Pred­log Za­ko­na o bu­dže­tu je usvo­jen si­noć, a da­nas će bi­ti pre­zen­to­van u vi­li Go­ri­ca i ob­ja­vljen na saj­tu Vla­de. Si­noć je usvo­jen i pred­log ma­kro­e­ko­nom­skih i fi­skal­nih po­ka­za­te­lja od 2017. do 2020. go­di­ne.
Od sko­ro 300 mi­li­o­na eura, na ot­pla­tu du­go­va će oti­ći oko 105 mi­li­o­na, dok će se auto­put fi­nan­si­ra­ti sa pre­ko 190 mi­li­o­na eura. Za te­ku­ću po­tro­šnju se ne­će uzi­ma­ti po­zaj­mi­ce, po­ka­zu­ju po­da­ci iz na­cr­ta Za­ko­na o bu­dže­tu u ko­ji je „Dan” imao uvid.
Po­zaj­mi­ca od sko­ro 300 mi­li­o­na je ma­nja od ovo­go­di­šnje pla­ni­ra­ne za pre­ko 150 mi­li­o­na, a ma­nja je i od za­du­ži­va­nja pla­ni­ra­nog sa­na­ci­o­nim pla­nom, ko­ji je usvo­jen la­ni. Sa­na­ci­o­nim pla­nom je za ovu go­di­nu pla­ni­ra­no za­du­ži­va­nje od 375 mi­li­o­na eura, ali je sma­nje­no jer je u me­đu­vre­me­nu po­ve­ćan PDV na 21 od­sto, kao i ak­ci­ze. Rast pri­ho­da od PDV-a u na­red­noj go­di­ni je sko­ro 80 mi­li­o­na eura.
Sa za­du­že­njem od sko­ro 300 mi­li­o­na, od 2015. do kra­ja 2018. go­di­ne, is­pa­da da će Vla­da po­zaj­mi­ti ukup­no dvi­je mi­li­jar­de eura.
De­fi­cit bu­dže­ta će iz­no­si­ti 115 mi­li­o­na i sko­ro je du­plo ma­nji od de­fi­ci­ta pro­jek­to­va­nog za ovu go­di­nu.
Pot­pred­sjed­nik GP URA Mi­loš Ko­na­tar je ka­zao da je pred­log bu­dže­ta za 2018. go­di­nu bo­lji ne­go pret­ho­di, iz raz­lo­ga što se ne po­zajm­lju­ju sred­stva za fi­nan­si­ra­nje te­ku­će po­tro­šnje.
– To je ko­rak na­pri­jed, ali se i da­lje za­du­žu­je­mo vi­še sto­ti­na mi­li­o­na. Za­du­ži­će­mo se ma­nje ne­go pro­šle go­di­ne, ali i da­lje ra­ste jav­ni dug. Pi­ta­nje je i da li će oko 105 mi­li­o­na eura pred­vi­đe­nih za ot­pla­tu du­ga bi­ti za re­fi­nan­si­ra­nje oba­ve­za, ili na na­pla­tu do­la­ze ra­te ko­je tre­ba pla­ti­ti. Ako su ra­te, on­da smo ušli u za­ča­ra­ni kru­gi to je neo­dr­ži­vo na du­ži rok – is­ta­kao je Ko­na­tar.
On je na­veo da je po­ve­ća­nje PDV-a i ak­ci­za, kao i bo­lja na­pla­ta po­re­skog du­ga uti­ca­la na ma­nje za­du­ži­va­nje u od­no­su na sa­na­ci­o­ni plan.
– Čim se po­ve­ća po­re­ska di­sci­pli­na, mo­že­mo da ima­mo ko­li­ko to­li­ko odr­ži­ve fi­nan­si­je. Ako svi bu­du pla­ća­li po­re­ze mo­že­mo da ima­mo sta­bi­lan si­stem, ali je za to po­treb­na du­go­roč­na po­li­tič­ka vo­lja. Ta­ko­đe, ne tre­ba sa po­re­zi­ma da se op­te­re­ću­ju gra­đa­ni – na­veo je Ko­na­tar.
Pot­pred­sjed­nik De­mo­kra­ta Mo­mo Ko­pri­vi­ca sma­tra da kon­stant­no i ne­u­mje­re­no za­du­ži­va­nje stva­ra po­tre­bu za po­ve­ća­njem po­re­za u bu­duć­no­sti.
– To zna pri­vre­da i na te bu­du­će po­re­ze gle­da kao na na­do­la­ze­ći tro­šak, a što je de­sti­mu­la­tiv­no za ula­ga­nja i raz­voj pri­vred­nih ak­tiv­no­sti. Ta­kvo za­du­ži­va­nje će do­dat­no oba­ra­ti kre­dit­ni rej­ting dr­ža­ve te će pod sve go­rim uslo­vi­ma do­la­zi­ti do no­vih kre­di­ta i zaj­mo­va. Ono što kod za­du­ži­va­nja no­si naj­vi­še pro­ble­ma je­ste na­čin upo­tre­be. Ža­lo­sno je što se za­du­žu­je­mo za ot­pla­tu ra­ni­jih du­go­va i ka­ma­ta, a ne ra­di for­mi­ra­nja ve­li­kih ener­get­skih si­ste­ma i pro­iz­vod­nih ka­pa­ci­te­ta ko­ji bi stva­ra­li no­vu vri­jed­nost – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, fi­skal­na po­li­ti­ka Vla­de je iz­ra­zi­to an­ti­so­ci­jal­na jer naj­ve­ći te­ret jav­nih fi­nan­si­ja no­si naj­ši­ri krug obič­nih gra­đa­na kao ob­ve­zni­ci po­sred­nih po­re­za, a naj­vi­še ko­ri­sti od tog si­ste­ma uži­va uži krug su­bje­ka­ta.
– Či­nje­ni­ca da će se Vla­da za­du­ži­ti za 105 mi­li­o­na eura ra­di ot­pla­te du­go­va i oba­ve­za iz ra­ni­jeg pe­ri­o­da go­vo­ri da je dr­ža­va u eko­nom­ski i fi­nan­sij­ski opa­snoj zo­ni. Iz­da­ci za ka­ma­te i ot­pla­te ra­ni­jih du­go­va si­gur­no će dra­stič­no pre­ma­ši­ti broj­ne stav­ke u ka­pi­tal­nom bu­dže­tu. Iz to­ga ja­sno sli­je­di da bu­džet ni­je raz­voj­ni, već du­žnič­ki i po­tro­šač­ki – za­klju­čio je Ko­pri­vi­ca.D.M.


Mo­ra­to­ri­jum na fi­nan­si­ra­nje te­ku­će po­tro­šnje

Ko­na­tar je na­ja­vio da GP URA pla­ni­ra da pred­lo­ži uvo­đe­nje mo­ra­to­ri­ju­ma na za­du­ži­va­nje za te­ku­ću po­tro­šnju.
– Ti­me bi se si­stem­ski ure­di­lo da se za te­ku­ću po­tro­šnju ne mo­že za­du­ži­va­ti – re­kao je Ko­na­tar.
Vla­da se go­di­na­ma za­du­ži­va­la ka­ko bi fi­nan­si­ra­la te­ku­ću po­tro­šnju, od­no­sno pla­te dr­žav­nog apa­ra­ta, pen­zi­je i osta­le tro­ško­ve ko­ji bi tre­ba­lo da se fi­nan­si­ra­ju od po­re­za, do­pri­no­sa...