Aerodromi Crne Gore (ACG) će 2020. godinu završiti sa gubitkom od najmanje 11 miliona eura i to uz ostvarene uštede od pet miliona, kazao je u intervjuu za „Dan” izvršni direktor tog preduzeća
Danilo Orlandić i dodao da su 2019. godinu završili sa 15 miliona profita prije oporezivanja. I dalje je ostao pri stavu da država treba da upravlja Aerodromima i najavio da će u drugoj polovini januara završiti analizu uticaja poslovanja Montenegroerlajnza na to preduzeće.
Sa kakvim poslovnim rezultatom će Aerodromi završiti 2020. godinu i možete li nam približiti šta je pandemija „uradila” Aerodromima u poslovnom smislu?
– Sasvim suprotno očekivanjima koja smo imali od 2020. godine – završavamo je kao najtežu godinu od osnivanja Aerodroma. U 2020. godini zabilježen je pad u broju prevezenih putnika od 80 odsto, a u broju rotacija manji i iznosi 64 odsto. Do 31.10.2020. godine prihodovali sedam miliona eura, a 2019. preko 34 miliona eura, što je pad prihoda od 80 odsto. U 2019. smo ostvarili dobit od 15 miliona eura prije oporezivanja, a u 2020. godini će gubitak biti najmanje 11 miliona eura, uz ostvarene uštede od blizu pet miliona eura.
Očekujete li da se normalizuje situacija u 2021. godini ili će Aerodromi i u narednoj godini znatno slabije poslovati?
– Pronalazak vakcine i njena šira upotreba daju nadu da će se obistiniti prognoze kredibilnih analitičara koji u drugoj polovini godine predviđaju oporavak vazdušnog saobraćaja na nivo od 60 do 70 odsto u odnosu na 2019. godinu. Što se tiče Aerodroma, za nas će dodatni pritisak biti i trenutna obustava saobraćaja od strane Montenegroerlajnza jer smo prilikom izrade interne projekcije računali na nacionalnog prevoznika u punom kapacitetu.
Lani ste govorili da bi Aerodromima trebalo da upravlja država, te da nije potreban koncesionar. Da li se nakon godinu dana i lošeg uticaja pandemije na avio-industriju nešto promijenilo ili ste ostali pri istom mišljenju?
– Aerodromima treba da upravlja država i da na još bolji način valorizuje potencijale koje ima. Imajući u vidu pojavu virusa korona i njegov razarajući uticaj na privredu Crne Gore, kao i veliku zaduženost države, neophodno je da se predlože modeli koji su održivi i prepoznati u međunarodnoj praksi. Ti modeli se kreću od onog po kojem je prepoznat Aerodrom Dubrovnik koji je podrazumijevao ulaganje iz sredstava Evropske unije, do prodaje manjinskog dijela akcija i ulazak strateškog partnera koji bi omogućio kapital za dalji razvoj infarstrukture. U ovom momentu je jako teško očekivati kreditno zaduženje države ili preduzeća za izgradnju novih terminala u Tivtu ili Podgorici.
Da li je koncesija za Aerodrome manje atraktivna nakon gašenja MA, s obzirom na to da je pitanje hoće li druge kompanije preuzeti njihove dosadašnje linije?
– Jako je teško prognozirati da li će gašenje MA obeshrabriti potencijalne koncesionare. Činjenica je da su u procesu koncesije povoljniji finansijski uspjeh postigle države koje su u tom trenutku imale svoju nacionalnu avio-kompaniju. Na primjer, koncesionar u Republici Srbiji je rast svog poslovanja prije svega temeljio na povećanju broja operacija Er Srbije.
Međutim, često se zaboravlja da smo mi u prethodne tri godine, to jest do pojave virusa korona otvorili preko 35 novih linija, da se u 2019. godini letjelo na preko 70 destinacija. Takođe, 54 odsto stranaca koji dođu u Crnu Goru čine to preko aerodroma, tako da je i to jedan od segmenata poslovanja zbog kojeg su koncesionari zainteresovani.
Kako se stopiranje primjene Zakona o konsolidaciji MA odrazilo na Aerodrome?
– Zakonom o konsolidaciji i razvoju MA predviđeno da će država isplatiti sredstva Aerodromima na ime izmirenja dospjelih obaveza, a po osnovu zaključenih ugovora o pružanju usluga u ukupnom iznosu do 32 miliona eura. MA je u 2020. godini uplatio dio sredstava, a stopiranje primjene ovog zakona će značajno uticati na poslovanje Aerodroma. U drugoj polovini januara ćemo završiti cjelokupnu analizu uticaja poslovanja MA na Aerodrome i sva privredna društva koja posluju unutar našeg sistema i dostaviti je nadležnom ministarstvu.
Kako će se gašenje Montenegroerlajnza odraziti na poslovanje Aerodroma u narednoj godini?
– Obustavljanje saobraćaja od strane MA za nas je jako izazovan momenat jer svoju komercijalnu politiku moramo promijeniti i definisati je na drugačiji način u odnosu na sadašnji period. Zajednički smo uspijevali da u prethodnom periodu Crnu Goru povezujemo tokom cijele godine sa svim evropskim metropolama, što u narednom periodu neće biti slučaj, tj. dok se novi nacionalni avio-prevoznik ne formira. Imajući u vidu novonastalu situaciju, nakon konačnih odluka Vlade, Aerodromi Crne Gore će preduzimati aktivnosti u cilju uspostavljanja saobraćaja na dosadašnjim linijama, kako bi Crna Gora ostala dostupna zemlja kao i do sada.
D.M.
Noćnih letova će biti u Tivtu
Da li u 2021. godini možemo očekivati noćne letove sa aerodroma Tivat i u kojoj je fazi taj posao?
– Dilemu da li je na aerodromu Tivat moguće noćno slijetanje konačno smo razriješili angažujući jednu od najboljih svjetkih kompanija u ovoj oblasti, kompaniju Navi blu, koja je potvrdila da je ovaj vid saobraćaja i te kako moguć. Međutim, za ovako kompleksan poduhvat potrebno je upodobiti ne mali broj administrativnih i tehničkih procedura. Ovaj posao nije lak, takođe zahtijeva analize, procjene troškova i nova ulaganja, ali taj će projekat na kraju biti veoma važan za crnogorsko vazduhoplovstvo i turizam.Mandat ističe u septembru
Nova vlast najavljuje smjene kadrova u državnim preduzećima. Do kada traje Vaš mandat i da li očekujete da ćete ga odraditi do kraja?
– U skladu sa Zakonom o privrednim društvima i Statutom Aerodroma Crne Gore, na funkciju izvršnog direktora sam izabran 1. septembra 2017. godine i mandat mi traje četiri godine. Što se tiče očekivanja o kojima pričate, trenutno su u drugom planu, jer su pred Aerodromima ozbiljni izazovi sa kojima se moramo svakodnevno boriti na kvalitetan način.
