Pa­vle Đu­ri­šić se na­kon to­ga, 30. mar­ta 1945. go­di­ne ja­vio pi­smom pot­pu­kov­ni­ku Dra­go­sla­vu Ra­či­ću, u ko­jem je po­ku­šao da opo­vrg­ne Vr­hov­ni štab i đe­ne­ra­la Mi­ha­i­lo­vi­ća:
„Uvek ste sklo­ni ne­i­sti­na­ma, pa i sa­da. Po­sled­njih da­na ste pu­sti­li kri­la­ti­ce, de­li­li zlat­ni­ke, par­tij­ske rav­no­gor­ske či­no­ve i Karađorđeve zve­zde sa­mo da odr­ži­te voj­sku i ko­man­dan­te. Zar to ni­je sra­mo­ta, a isto­ri­ja će to su­di­ti. La­žeš i ti i svi ko­ji ka­žu da sam imao ve­zu ma sa kim od usta­ških vla­sti. Ali tač­no je da vi slu­ži­te kao za­štit­ni­ci Nem­ci­ma. Zo­ve­te me­ne i mo­je ko­man­dan­te di­vi­zi­ja da me li­kvi­di­ra­te. Plit­ki ste da se ne mo­že­te pro­zre­ti. Mo­ji ko­man­dan­ti slu­ša­ju me­ne i ni­su im po­treb­ne ob­ma­ne na kon­fe­ren­ci­ja­ma. S ob­zi­rom na to da sam se oslo­bo­dio bo­le­snih i iz­be­gli­ca, zvao sam te da do­ne­se­mo od­lu­ke i vi­dim mo­guć­nost op­stan­ka ov­de. Me­đu­tim, Vaš po­ku­šaj li­kvi­da­ci­je otvo­rio mi je oči. Mo­jim da­ljim po­kre­tom ja ću vam do­ka­za­ti sve. Ša­ljem vam ovo ra­di zna­nja. Đu­ri­šić.”
Voj­vo­da Đu­ri­šić je od­stu­pio na Za­pad 13. mar­ta 1945. go­di­ne, po­sli­je vi­je­sti od vo­đe cr­no­gor­skih se­pa­ra­ti­sta Se­ku­le Dr­lje­vi­ća, ko­ji se sklo­nio u NDH pod sku­te An­te Pa­ve­li­ća. Đu­ri­šić je pri­je to­ga u Za­greb po­slao: Be­ći­ra To­mo­vi­ća, Mi­la­na Pi­le­ti­ća, Bo­ška Agra­ma i in­že­nje­re Du­ša­na Pa­vlo­vi­ća i Vu­ko­sa­va Dr­lje­vi­ća na pre­go­vo­re sa Se­ku­lom i usta­ša­ma. Tom pri­li­kom oni su pot­pi­sa­li spo­ra­zum u ime Đu­ri­ši­ća, po ko­jem se cr­no­gor­ske je­di­ni­ce – pre­i­me­nu­ju u Cr­no­gor­sku na­rod­nu voj­sku, pod vr­hov­nom ko­man­dom Se­ku­le Dr­lje­vi­ća. Dr­lje­vić na­red­nih da­na štam­pa le­tak na­mi­je­njen cr­no­gor­skim je­di­ni­ca­ma:
„Cr­no­gor­ci,
Na za­htjev pot­pu­kov­ni­ka Pa­vla Đu­ri­ši­ća pri­mio sam nje­go­ve opu­no­mo­će­ne de­le­ga­te ko­ji su mi tra­ži­li u ime Va­še i nje­go­vo da po­mog­nem cr­no­gor­skom na­ro­du u ovim sud­bo­no­snim ča­so­vi­ma. Kao i uvi­jek mu­ke i pat­nje mo­je­ga na­ro­da i mo­je su. Oda­zvao sam se to­me po­zi­vu i sa nji­ma na­pra­vio spo­ra­zum 16. mar­ta 1945. go­di­ne. Ka­ko zna­te po to­me spo­ra­zu­mu ja sam vr­hov­ni za­po­vjed­nik Cr­no­gor­ske na­rod­ne voj­ske.
Hr­vat­ska i njen vjer­ni po­glav­nik oda­zva­li su se brat­ski i bez­gra­nič­no da pri­tek­nu u po­moć va­ma, a sa ti­me na­šoj mu­če­nič­koj do­mo­vi­ni. Sva­ki pra­vi Cr­no­go­rac i do­stoj­ni no­si­lac to­ga ime­na na­ći će kao i uvi­jek brat­ski pri­jem kod svih hr­vat­skih vla­sti.
Cr­no­gor­ci ,
Po­zi­vam Vas kao vr­hov­ni za­po­vjed­nik i kao sin na­še na­pa­će­ne, ali slav­ne do­mo­vi­ne da se od­mah u mo­je ime pri­ja­vi­te hr­vat­skim vla­sti­ma ko­je će vam uka­za­ti sva­ku brat­sku po­moć i za­šti­tu.
Ži­vje­la slo­bod­na Cr­na Go­ra !
Ži­vje­lo brat­stvo Hr­vat­ske i Cr­ne Go­re !
Pred­sjed­nik dr­žav­nog Cr­no­gor­skog vi­je­ća
Vr­hov­ni za­po­vi­jed­nik Cr­no­gor­ske na­rod­ne voj­ske,
Se­ku­le Dr­lje­vić s.r.
Za ovaj le­tak, ka­ko se is­po­sta­vi­lo, znao je Đu­ri­šić i ne­ko­li­ko nje­mu oda­nih lju­di. Po­čet­kom apri­la 1945. usta­ški avi­o­ni iz­nad Li­jev­ča Po­lja po­če­li su ba­ca­ti ove let­ke i pro­glas Mi­la­na Pi­le­ti­ća, Du­ša­na Pa­vlo­vi­ća i Vu­ko­sa­va Dr­lje­vi­ća na ko­jem je, iz­me­đu osta­log, pi­sa­lo:
„...ne­mo­gu­ća je bor­ba Cr­no­go­ra­ca, pod sr­bi­jan­skom ko­man­dom Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća. Ve­zi­va­nje na­še sud­bi­ne za nje­go­vu zna­či fi­zič­ko uni­šte­nje svih Cr­no­go­ra­ca ko­ji ni­su volj­ni pri­zna­ti Ti­to­vu vlast. U tu svr­hu mi smo sa Se­ku­lom Dr­lje­vi­ćem sklo­pi­li spo­ra­zum ona­ko ka­ko je Đu­ri­šić zah­te­vao ...”
Đu­ri­ši­ću je oči­gled­no spo­ra­zum sa Dr­lje­vi­ćem po­slu­žio kao tak­tič­ka var­ka ka­ko bi se oslo­bo­dio iz­bje­gli­ca i bo­le­snih. Me­đu­tim, Se­ku­le Dr­lje­vić i An­te Pa­ve­lić slu­te­ći pre­va­ru, ša­lju de­le­ga­ci­ju u Đu­ri­ši­ćev štab. U te pre­go­vo­re se uklju­ču­je i cr­no­gor­ska de­le­ga­ci­ja sa mi­tro­po­li­tom Jo­a­ni­ki­jem, ko­ji tra­ju či­ta­ve no­ći. Za to vri­je­me usta­ška ar­ti­lje­ri­ja i avi­ja­ci­ja bom­bar­du­je Ju­go­slo­ven­sku kra­ljev­sku voj­sku iz Cr­ne Go­re. Bor­be u Li­jev­ča Po­lju tra­ja­le su če­ti­ri da­na, od 4. do 8. apri­la 1945 go­di­ne. Đu­ri­šić se za­tim odva­ja sa svo­jim naj­o­da­ni­jim bor­ci­ma, dok se osta­li pu­ko­vi pre­da­ju Se­ku­li Dr­lje­vi­ću u Bo­san­sku Gra­di­šku.
(SJU­TRA: PA­VLE ĐU­RI­ŠIĆ JE SPA­LjEN U JA­SE­NOV­CU)

Pi­še: DRAGAN RADEVIĆ