Pi­še: MI­O­DRAG BAR­JAK­TA­RO­VIĆ, no­vi­nar, pu­bli­ci­sta i knji­žev­nik


Za isto­ri­ju i ar­he­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja naj­po­u­zda­ni­ji po­da­tak o sta­ro­sti cr­kve je pi­sa­ni iz­vor, a to je u ovom pred­me­tu Di­o­ni­si­jev kti­tor­ski nat­pis na ol­tar­skom sto­lu. Do­sa­da­šnja is­tra­ži­va­nja po­me­nu­tog auto­ra svo­de se na pret­po­stav­ku.
Na­i­me, Še­ku­la­rac se osla­nja na tur­ski po­pis iz 1485. go­di­ne ka­da se Ka­lu­dra (na­vod­no) pr­vi put po­mi­nje. Me­đu­tim, Ka­lu­dra je po­sto­ja­la pri­je tur­ske na­je­zde, od­no­sno pri­je tur­skog po­pi­sa! Ni­je utvr­đe­no od ka­da po­sto­ji Ka­lu­dra? Ka­lu­dra je do­bi­la na­ziv po ka­lu­đe­ri­ma, Će­li­je po is­po­sni­ca­ma pe­ći­na­ma, pri­je ko­sov­skog bo­ja i pro­pa­sti srp­skog car­stva! Od ka­da? Iz ove ana­li­ze pro­iz­i­la­zi pret­po­stav­ka da je ma­na­stir i cr­kva Sv. Lu­ke u Ka­lu­dri po­dig­nu­ta pri­je HIV vi­je­ka. Po pre­da­nju, pred tur­skom na­je­zdom ka­lu­đe­ri su iz ma­na­sti­ra Će­li­je i cr­kve Sv. Lu­ke od­ni­je­li bla­go u Peć­ku pa­tri­jar­ši­ju, o če­mu pi­še dr Ra­do­slav Ja­goš Ve­šo­vić („Ple­me Va­so­je­vi­ći”, Sa­ra­je­vo 1935), pop Bog­dan La­le­vić i Ivan Pro­tić („Va­so­je­vi­ći”, Be­o­grad, 1903 – re­print iz­da­nje: Du­šan Sti­jo­vić i Mi­ljan La­le­vić, An­dri­je­vi­ca 1991). S ob­zi­rom na to pret­po­stav­ka da je ova cr­kva bi­la „is­po­sta­va” Šu­di­ko­ve i Đur­đe­vih stu­po­va ta­ko­đe je ne­po­u­zda­na. Ma­na­stir Đur­đe­vi stu­po­vi po­di­gli su Ne­ma­nji­ći u 12. vi­je­ku na na­se­lje­nom pro­sto­ru, ko­je ni­je skro­vi­to, dok je ma­na­stir Sv. Lu­ke sa­gra­đen na skro­vi­tom mje­stu, u bes­pu­ću. Ta­da Ka­lu­dra ni­je bi­la na­se­lje­na, te ovo uka­zu­je na pret­po­stav­ku da je ma­na­stir u Ka­lu­dri po­dig­nut pri­je ne­go je ista na­se­lje­na, od­no­sno pri­je ma­na­sti­ra Đur­đe­vi stu­po­vi.
Na­uč­ni rad­ni­ci iz Be­o­gra­da – dr Gor­da­na Jo­va­no­vić sa Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta i dr Gor­da­na To­mo­vić sa Isto­rij­skog in­sti­tu­ta, po­sli­je pri­je­ma mog ma­te­ri­ja­la i is­tra­ži­va­nja, ob­ja­vi­le su re­zul­tat u na­uč­nim se­pa­ra­ti­ma u Zbor­ni­ku ra­do­va pod na­zi­vom: „Đur­đe­vi stu­po­vi i Bu­di­mljan­ska epar­hi­ja – sta­ro­srp­ski nat­pi­si iz ma­na­sti­ra Sve­tog Đor­đa kod Be­ra­na i iz oko­li­ne”, Be­ra­ne – Be­o­grad 2011. UDK 930.2:003.071 (163.41). Na str. 515, 518, 519 i 520 pri­ka­za­le su re­zul­tat svog is­tra­ži­va­nja Di­o­ni­si­je­vog kti­tor­skog nat­pi­sa u cr­kvi Sv. Lu­ke u Ka­lu­dri. Na str. 518 i 519 uva­že­ni na­uč­ni­ci – dr Gor­da­na Jo­va­no­vić i dr Gor­da­na To­mo­vić, po­zi­va­ju se na mo­je fo­to-snim­ke i tekst nat­pi­sa ob­ja­vljen u li­stu „Slo­bo­da”, broj 690 od 10. ok­to­bra 1991. go­di­ne, na če­mu im se za­hva­lju­jem.
Upo­re­đu­ju­ći na­uč­ne re­zul­ta­te do ko­jih su do­šli dr Bo­ži­dar Še­ku­la­rac, dr Gor­da­na Jo­va­no­vić i dr Gor­da­na To­mo­vić uoča­va se ne­sla­ga­nje u po­gle­du ključ­ne či­nje­ni­ce da li je kti­tor Di­o­ni­si­je po­di­gao ili ob­no­vio ma­na­stir, od­no­sno ko­na­ke, či­me se i da­lje ospo­ra­va sta­rost ove sve­ti­nje ve­zu­ju­ći je za 14., 15. i 16. vi­jek.
Uz vi­so­ko po­što­va­nje i uva­ža­va­nje kom­pe­tent­no­sti i struč­nog na­la­za i mi­šlje­nja po­me­nu­tih dok­tor­ki, na­la­zim, na osno­vu osta­lih iz­vo­ra: li­te­ra­tu­re, pre­da­nja, lič­nog is­tra­ži­va­nja i sa­zna­nja, kao i po­re­đe­nja nji­ho­vog na­la­za i na­la­za dr Še­ku­lar­ca, da po­sto­je iz­vje­sna ne­sla­ga­nja, ne­do­u­mi­ce i ne­u­te­me­lje­ne pret­po­stav­ke.
U is­tra­ži­va­nju sta­ro­sti ma­na­sti­ra Sv. Lu­ke u Ka­lu­dri od stra­ne struč­ne i na­uč­ne jav­no­sti u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji do­šlo se do zna­čaj­nog i vri­jed­nog na­uč­nog re­zul­ta­ta. Me­đu­tim, „na­uč­ni re­zul­tat ni­ka­da ni­je za­vr­šen i sa­vr­šen”. Po­la­ze­ći od ove na­uč­ne te­ze sma­tram da je po­treb­no upo­re­di­ti do­sa­da­šnje re­zul­ta­te i usmje­ri­ti da­lji tok is­tra­ži­va­nja u smi­slu usa­gla­ša­va­nja na­uč­nih re­zul­ta­ta, ot­kla­nja­nja pro­ti­vur­ječ­no­sti, ne­ja­sno­ća, ne­do­re­če­no­sti i uklju­či­va­nja osta­lih do­ka­za i či­nje­ni­ca u ko­re­la­ci­ji is­tra­ži­va­nja od stra­ne ar­he­o­lo­ga, lin­gvi­sta, or­to­gra­fa, pa­le­o­gra­fa, gra­fo­lo­ga, fi­lo­lo­ga, sa osta­lim sa­zna­nji­ma i či­nje­ni­ca­ma iz obla­sti isto­ri­je, ge­o­gra­fi­je, gra­fo­lo­gi­je, mor­fo­lo­gi­je, to­po­ni­ma i dru­gih re­le­vant­nih ele­me­na­ta.
Na­sta­vi­će se