Pri­re­dio: Mi­la­din VELj­KO­VIĆ


Ta­ko­đe, i vla­da Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, pr­vo iz­ja­vom i za­tim zva­nič­nom po­ru­kom (7. fe­bru­a­ra i 10. fe­bru­a­ra 1919), pri­zna­la je Kra­ljev­stvo Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca.
Po­tom su ju­go­slo­ven­sku dr­ža­vu pri­zna­le Grč­ka, Švaj­car­ska, Če­ho­slo­vač­ka, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja (1. ju­na 1919), pa Fran­cu­ska (6. ju­na 1919).
Ita­li­ja je pri­zna­la ju­go­slo­ven­sku dr­ža­vu pre­ma po­seb­nom, dvo­stra­nom ugo­vo­ru, za­klju­če­nom u Ra­pa­lu, mje­stu bli­zu Đe­no­ve (12. no­vem­bra 1920).
Ju­go­slo­ven­ska dr­ža­va je pri­zna­ta i ugo­vo­ri­ma o mi­ru Sa­ve­zni­ka (An­tan­te) i po­bi­je­đe­nih dr­ža­va, pot­pi­sa­nim u dvor­ci­ma kod Ver­sa­ja: sa Austri­jom – u Sen Žer­me­nu an Le (10. sep­tem­bra 1919); sa Bu­gar­skom – u Ne­ju sir Sen (27. no­vem­bra 1919); sa Ugar­skom – u Tri­a­no­nu (4. ju­na 1920).
Pre­ma ugo­vo­ri­ma o me­đu­dr­žav­nim raz­gra­ni­če­nji­ma, srp­ska voj­ska se uda­lji­la sa de­mar­ka­ci­o­ne li­ni­je to­li­ko da su ju­go­slo­ven­skoj dr­ža­vi ko­na­čio pri­pa­li gra­do­vi Be­la cr­kva, Vr­šac, Ki­kin­da, Su­bo­ti­ca i ju­žni pre­dio u Ba­ra­nji, dok je Ru­mu­ni­ji do­di­je­lje­na oblast Ba­na­ta, s Te­mi­šva­rom kao glav­nim gra­dom, a Ugar­skoj su osta­vlje­na mje­sta Ba­ja, Mo­hač i grad Pe­čuj u Ba­ra­nji.
Od Bu­gar­ske, me­đu­tim, odvo­je­ni su va­roš Stru­mi­ca s oko­li­nom, na­se­lja Bo­silj­grad i Ca­ri­brod i uza­no po­brež­je kod Za­je­ča­ra, ukup­ne po­vr­ši­ne 1.747 ki­lo­me­ta­ra kva­drat­nih, sve pri­po­je­no ju­go­slo­ven­skoj dr­ža­vi.
Gra­ni­ce s Al­ba­ni­jom i Grč­kom osta­le su ne­mi­je­nja­ne po Bu­ku­re­škom ugo­vo­ru o mi­ru (od 10. av­gu­sta 1913).
A na za­pa­du i ju­gu srp­ska voj­ska se su­prot­sta­vlja voj­sci Ita­li­je: u pred­je­li­ma za­pad­ne Slo­ve­ni­je, od Lju­blja­ne pre­ma Lo­ga­te­cu (od po­lo­vi­ne no­vem­bra 1918); oko gra­da Ri­je­ke (po­čev od 18. no­vem­bra 1918): u sred­njoj Dal­ma­ci­ji bra­ne­ći Split (od 20. no­vem­bra 1918); ta­ko­đe, za­u­sta­vlja­njem ita­li­jan­skih tru­pa ko­je po­la­ze­ći od Ši­be­ni­ka pro­di­ru do bli­zu Tro­gi­ra i pre­ma Si­nju te osva­ja­ju grad Ki­ni (31. de­cem­bra 1918); isto, ot­po­rom u Bo­ki ko­tor­skoj i Cr­no­gor­skom pri­mor­ju pr­o­tiv ita­li­jan­skih tru­pa do­ve­de­nih (no­vem­bra i de­cem­bra 1918) u Ko­tor, Bar, Ul­cinj, Vir­pa­zar.
Ita­li­ja, čak i po­sli­je skla­pa­nja me­đu­dr­žav­nih mi­rov­nih ugo­vo­ra, spo­ro je po­vla­či­la svo­je oru­ža­ne sna­ge iz ju­go­slo­ven­skih kra­je­va, ina­če za­po­če­to (ok­to­bra 1919. go­di­ne) od­vo­že­njem jed­nog pje­ša­dij­skog pu­ka iz lu­ke Ko­to­ra, a za­vr­še­no (tek 12. mar­ta 1923. go­di­ne) od­la­skom odje­lje­nja voj­ni­ka iz mje­sta Pre­ko na ostr­vu Uglja­nu.
Ita­li­ja je osva­jač­kim upa­di­ma svo­je voj­ske za­po­sje­la ju­go­slo­ven­ske pre­dje­le i na­se­lja, ko­na­čo pri­po­ji­la: Be­ne­šku Slo­ve­ni­ju, Go­ri­cu, Trst, Is­tru, grad Ri­je­ku, ostr­va Cres i Lo­šinj, grad Za­dar, ostr­va La­sto­vo i Pa­la­gru­ža.
Usled pro­pa­sti ca­re­vi­ne Austro­u­gar­ske, rat­nog po­ra­za Nje­mač­ke, re­vo­lu­ci­o­nar­nog stra­da­nja Ru­si­je, po­du­hva­ti­ma dr­ža­vo­tvor­nih po­kre­ta pre­o­bli­ča­va se sred­nja Evro­pa, od Bal­ti­ka do Bal­ka­na.
Car­ska Ru­si­ja, iz­nu­tra sla­ma­na (mar­ta 1917. go­di­ne) gra­đan­sko-de­mo­krat­skom re­vo­lu­ci­jom pa pro­le­ter­sko-so­ci­ja­li­stič­kom re­vo­lu­ci­jom (ok­to­bra 1917. go­di­ne), otva­ra pri­li­ku bal­tič­kim po­kra­ji­na­ma da se ot­ci­je­pe; uosta­lom, Kon­gres so­vje­ta, kao vr­hov­no vi­je­će re­vo­lu­ci­o­nar­ne vla­sti, iz­da­će (15. no­vem­bra 1917) De­kla­ra­ci­ju o pra­vu na­ro­da Ru­si­je na sa­mo­o­pre­dje­lje­nje. Ru­si­ja će po­sta­ti so­vjet­ska re­pu­bli­ka.
Fin­ska, sa­mo­u­prav­na kne­že­vi­na u Ru­skom car­stvu (od 1809. go­di­ne), od­lu­kom svo­jeg sej­ma (skup­šti­ne) pro­gla­še­na je (6. de­cem­bra 1917) ne­za­vi­snom dr­ža­vom.
Esto­ni­ja se (29. no­vem­bra 1918) pro­gla­si­la ne­za­vi­snom dr­ža­vom i re­pu­bli­kom.
Li­tva­ni­ja se, ta­ko­đe, pro­gla­si­la (16. de­cem­bra 1918) ne­za­vi­snom dr­ža­vom i re­pu­bli­kom.
Le­to­ni­ja se dan ka­sni­je (17. de­cem­bra 1918) pro­gla­si­la ne­za­vi­snom dr­ža­vom i re­pu­bli­kom.
Re­gent­ski sa­vjet je pro­gla­sio (8. ok­to­bra 1918) ne­za­vi­snost Polj­ske; za­tim po­te­že ne­pri­ja­telj­stvo pro­tiv Ru­si­je, oru­ža­nim sna­ga­ma osva­ja i pri­sa­je­di­nju­je obla­sti po isto­rij­skom pra­vu sma­tra­ne polj­skim, isto pri­pa­ja i po­kra­ji­nu Ga­li­ci­ju ko­ja je pri­pa­da­la Austri­ji.
U Pra­gu, Na­rod­ni od­bor je pro­gla­sio (28. ok­to­bra 1918) ne­za­vi­snost Če­ške ot­cje­plje­ne od Austri­je; i Slo­vač­ka se na­zva­la (30. ok­to­bra 1919) odvo­je­nom od Ugar­ske; uje­di­nje­ne, pro­gla­še­ne su (14. no­vem­bra 1918) Re­pu­bli­kom Če­ho­slo­vač­kom.
(NA­STA­VI­ĆE SE)