Pi­še: Dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić Film­ski i TV re­di­telj


Na pu­tu So­ni upa­da u za­sje­du na na­plat­nim ku­ći­ca­ma gdje i gi­ne. Umje­sto tra­že­nja osve­te za So­ni­je­vo ubi­stvo, Vi­to Kor­le­o­ne se sa­sta­je sa še­fo­vi­ma pet po­ro­di­ca ka­ko bi pre­ki­nu­li rat. Ne sa­mo da im rat uzi­ma ži­vo­te nji­ho­vih si­no­va, već im po­gub­no uti­če na po­sao, uosta­lom pre­kid su­ko­ba je­di­ni je na­čin da se Majkl mo­že si­gur­no vra­ti­ti ku­ći. Po­mi­je­niv­ši svo­ju pret­hod­nu od­lu­ku, Don Vi­to se do­go­va­ra da će nje­go­va po­ro­di­ca pru­ži­ti po­li­tič­ku za­šti­tu za pro­da­ju he­ro­i­na Fi­li­pu Ta­ta­lji (Vik­tor Ren­di­na). Na sa­stan­ku, Don Kor­le­o­ne shva­ta da je Don Bar­zi­ni (Ri­čard Kon­te), a ne Ta­ta­lja, od­go­vo­ran za ma­fi­ja­ški rat i za smrt nje­go­vog si­na So­ni­ja. Ka­ko je si­gur­nost osi­gu­ra­na, Majkl se vra­ća sa Si­ci­li­je. Na­kon vi­še od go­di­nu da­na, vra­ća se svo­joj biv­šoj dje­voj­ci, Kej, re­kav­ši joj ka­ko že­li da je ože­ni. Sta­ri Don Vi­to je od aten­ta­ta sla­bog zdra­vlja, So­ni mr­tav, a sred­nji brat Fre­do (Džon Ka­za­le) se sma­tra ne­spo­sob­nim da vo­di po­ro­dič­ni po­sao. Majkl po­sta­je šef iz­no­se­ći svo­ju že­lju da će po­ro­dič­ni po­sao ubr­zo bi­ti u pot­pu­no­sti za­ko­nit i le­ga­lan. Pit Kle­men­ca (Ri­čard S. Ka­ste­la­no) i Sal­va­to­re Te­sio (Ejb Vi­go­da), dva „ka­pe­ta­na” po­ro­di­ce Kor­le­o­ne, go­vo­re Maj­klu da ih Bar­zi­ni omlo­va­ža­va i tra­že do­pu­šte­nja da mu u pu­noj mje­ri uz­vra­te, ali Majkl im za taj čin ne da­je po­dr­šku.
On sa ocem kao kon­si­lje­re­om, pla­ni­ra po­ro­dič­ni po­sao pre­se­li­ti u Ne­va­du i na­kon to­ga, Kle­men­ca i Te­sio mo­gu osno­va­ti vla­sti­te po­ro­di­ce.
Majkl obe­ća­va da će Ko­nin muž, Kar­lo, bi­ti nje­go­va de­sna ru­ka u Ne­va­di, dok će Hej­gen bi­ti advo­kat u Las Ve­ga­su. U Las Ve­ga­su, Majkl po­sta­vlja Fre­da, u ho­tel „Ka­zi­no” u ko­jem Kor­le­o­no­vi ima­ju udio, a vo­di ga Mo Grin (Aleks Ro­ko).
Majkl iz­no­si svo­ju že­lju Džo­ni­ju Fon­tej­nu da će po­ro­di­ca htje­ti nje­go­vu po­moć u an­ga­ža­va­nju Džo­ni­je­vih pri­ja­te­lja u šou-bi­zni­su da pot­pi­šu du­go­traj­ne ugo­vo­re za na­stu­pe u nji­ho­vim ka­zi­ni­ma. Na sa­stan­ku s Mo Gri­nom, Majkl po­nu­di da ot­ku­pi nje­gov udio, ali ovaj bez­o­bra­zno i nad­me­no od­bi­je. Grin vje­ru­je ka­ko su Kor­le­o­no­vi sla­bi, i da uko­li­ko bu­de pro­da­vao svoj dio, mo­že po­sti­ći bo­lji do­go­vor s Bar­zi­ni­jem. Majkl se vra­ća ku­ći. Na pri­vat­nom sa­stan­ku, Don Vi­to mu pre­po­ru­ču­je da će ne­pri­ja­te­lji po­ro­di­ce po­ku­ša­ti ubi­ti Maj­kla ko­ri­ste­ći po­vjer­lji­vog sa­rad­ni­ka da do­go­vo­re sa­sta­nak kao iz­go­vor za ubi­stvo. Ubr­zo na­kon to­ga, Don Vi­to umi­re od sr­ča­nog uda­ra dok se igrao s ma­lim unu­kom. To­kom spro­vo­da, Te­sio pre­no­si Maj­klu po­nu­du za sa­sta­nak s Bar­zi­ni­jem, što ga ozna­ča­va kao iz­daj­ni­ka ko­jeg je po­koj­ni Don oče­ki­vao. Majkl do­go­va­ra ubi­stva Mo Gri­na, Fi­li­pa Ta­ta­lje, Emi­li­ja Bar­zi­ni­ja, An­to­ni­ja Stra­ći­ja i Kar­mi­nea Ku­nea, što se od­vi­ja za vri­je­me kr­šte­nja Ko­ni­nog i Kar­lo­vog dru­gog si­na, ko­jem je Majkl kum. Na­kon kr­šte­nja, Te­sio vje­ru­je da će on i Majkl na sa­sta­nak s Bar­zi­ni­jem. Umje­sto to­ga, od­vo­de ga Vi­li Ći­ći i dru­gi pla­će­ni­ci da ga ubi­ju, dok on mo­li Hej­ge­na da mu u ime sta­rih do­brih ve­re­me­na po­mog­ne. Majkl je raz­ot­krio Kar­lo­vu zvje­ru u ve­zi So­ni­je­va ubi­stva, mu­dro ga na­vo­di da pri­zna da je on na­mje­stio za­sje­du. „Da­nas”, ka­že Majkl, „sre­di­ću po­ro­dič­ne po­slo­ve”. Majkl ka­že Kar­lu ka­ko je nje­go­va ka­zna, to da je is­klju­čen iz po­ro­dič­nih po­slo­va. Da­je mu avi­on­sku kar­tu za Ne­va­du, ali tek po­što pri­zna iz­da­ju. Kar­lo pri­zna­je, ula­zi u auto ka­ko bi oti­šao na aero­drom, me­đu­tim da­vi ga Kle­men­cin čo­vjek. Ka­sni­je, Ko­ni se su­prot­sta­vlja Maj­klu, op­tu­žu­je ga za Kar­lo­vo ubi­stvo. Jer kri­mi­nal, zlo­u­po­tre­be, su­ro­vost i se­bič­nost ne­što je što ži­vi za­jed­no sa lju­di­ma i na šta mno­gi iz stra­ha, za­do­volj­stva, ali, i sa­mo­o­dr­ža­nja i op­stan­ka svo­je po­ro­di­ce, mo­ra­ju da pri­sta­nu. Na kra­ju, Kej tra­ži od Maj­kla, a on ni­je baš do­bar mo­mak, ali ne mo­že­mo re­ći da je zao, da joj pri­zna da li je tač­no da je on od­go­vo­ran za sva ta ubi­stva, ali on od­bi­ja od­go­vo­ri­ti. Me­đu­tim, ona in­si­sti­ra, a Majkl sla­že, re­kav­ši joj ka­ko ni­je imao ni­ka­kve ve­ze sa Kar­lo­vom smr­ću. Kej za­do­volj­na i re­lak­si­ra­na od­la­zi da im prim­pe­mi pi­će. Gle­da kroz otvo­re­na vra­ta ka Maj­klu, pri­la­ze Kle­men­ca i Ro­ko, oda­ju po­čast lju­be­ći mu ru­ku i oslo­vlja­va­ju­ću ga ‘Don Kor­le­o­ne’.(Na­sta­vi­će se)