Pri­re­dio:MILADIN VELjKOVIĆ


Na sjed­ni­ci Pred­sjed­ni­štva i Iz­vr­šnog ko­mi­te­ta 4. sep­tem­bra Ti­to je in­si­sti­rao da ne smi­je­mo za­o­štra­va­ti, ali da bu­de­mo sprem­ni da po­ka­že­mo zu­be. Ge­ne­ral Go­šnjak je bio za smi­ri­va­nje. Is­ta­kao je da se, pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, išlo pre­o­štro u osu­di u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma i da ni­je­smo do­bi­li po­dr­šku Ara­pa i In­di­je. Na­pao je i iza­zi­vač­ko pi­sa­nje ju­go­slo­ven­ske štam­pe i ten­den­ci­ju okre­ta­nja Za­pa­du. Go­šnjak je za­klju­čio da Ju­go­sla­vi­ja ima mno­go ve­ći stra­te­ški zna­čaj, i da Ru­si u tom slu­ča­ju mo­ra­ju da ra­ču­na­ju da bi im se Za­pad su­prot­sta­vio. Iz pret­hod­nog je iz­veo za­klju­čak ‘’da Ju­go­sla­vi­ji ne pri­je­ti opa­snost i za­to ne vi­di raz­lo­ge da bi­lo šta mi­je­nja­mo sa­da’’.
Na sjed­ni­ci Pred­sjed­ni­štva sna­ge su se po­la­ri­zo­va­le. Ko­ča Po­po­vić je re­a­go­vao na sta­vo­ve Go­šnja­ka o po­stup­ku u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma i na kri­ti­ku upu­će­nu Ni­ke­zi­ću i Velj­ku Vla­ho­vi­ću. Ti­to je na kra­ju iz­ra­zio ža­lje­nje što vi­di da ima ne­je­din­stva u ocje­nji­va­nju, a po sa­dr­ža­ju iz­la­ga­nja de­za­vu­i­sao je Go­šnja­ka.
Na is­toj sjed­ni­ci o sta­nju od­bra­ne re­fe­ri­sao je ge­ne­ral Ni­ko­la Lju­bi­čić, a po­tom je vo­đe­na ras­pra­va. Kon­sta­to­va­no je da je JNA bi­la ras­po­re­đe­na pre­ma za­pad­nim gra­ni­ca­ma i da su svi pla­no­vi od­bra­ne ra­ču­na­li sa­mo sa tom va­ri­jan­tom, da Ju­go­sla­vi­ji pri­je­ti opa­snost sa­mo sa Za­pa­da. Osta­le gra­ni­ce, tj. is­toč­ne, prak­tič­no su bi­le neo­be­zbi­je­đe­ne, jer se sma­tra­lo da sa te stra­ne ne pri­je­ti opa­snost i po­red is­ku­stva sa In­for­mbi­ro­om. U is­toč­nim re­jo­ni­ma bi­li su ta­da lo­ci­ra­ni ma­nji gar­ni­zo­ni. Ka­ko je za­bi­lje­že­no, Vla­di­mir Ba­ka­rić i Mi­ka Tri­pa­lo is­ko­ri­sti­li su pri­li­ku za na­me­ta­nje svo­je kon­cep­ci­je. Tvr­di­li su da sko­ro ni­šta ni­je ura­đe­no za sve­na­rod­ni rat, da su ne­ki armij­ski vr­ho­vi ig­no­ri­sa­li stva­ra­nje dru­gih je­di­ni­ca (te­ri­to­ri­jal­na od­bra­na i sl.), da je spro­ve­de­na teh­no­krat­ska tak­ti­ka voj­nih okru­ga, ta­ko da su Par­ti­ja i dru­gi dru­štve­ni fak­to­ri eli­mi­ni­sa­ni iz od­bram­be­nih pri­pre­ma, te da bi stra­ne tru­pe sko­ro bez met­ka mo­gle da pro­dru do glav­nih gra­do­va,a ni­je­smo spo­sob­ni da or­ga­ni­zo­va­no pre­du­zme­mo op­štu od­bra­nu.
Pre­ko kri­ti­ke Ar­mi­je,do­šlo se do br­zog za­ključ­ka da cen­tral­ni ko­mi­te­ti re­pu­bli­ka uzmu stva­ri od­bra­ne u svo­je ru­ke, da se ak­ti­vi­ra­ju glav­ni šta­bo­vi re­pu­bli­ka, da se for­mi­ra­ju voj­ni šta­bo­vi u op­šti­na­ma, od­re­di i ba­ta­ljo­ni ko­ji tre­ba da se opre­me la­kim sa­vre­me­nim na­o­ru­ža­njem, da se obez­bi­je­di si­stem ve­za, da se po­seb­no raz­ra­di ulo­ga ra­di­ja i ma­njih ra­dio-sta­ni­ca u ra­tu. Svim tim mje­ra­ma, sma­tra­lo se, mo­že se pre­va­zi­ći teh­no­krat­ska or­ga­ni­za­ci­ja Ar­mi­je.
Mi­jal­ko To­do­ro­vić je iz­la­gao, po­vo­dom ras­pra­ve o kon­cep­ci­ji op­šte­na­ro­de od­bra­ne, da su ih do­ga­đa­ji na­tje­ra­li ‘’da poč­ne­mo jav­no ras­pra­vlja­ti o kon­cep­tu op­šte­na­rod­ne od­bra­ne’’. Na osno­vu ko­jih svo­jih sa­zna­nja je iz­ja­vio da je ‘’do­sta ini­ci­ja­ti­va u ko­lek­ti­vi­ma na stva­ra­nju je­di­ni­ca, na­bav­ci na­o­ru­ža­nja, stva­ra­nja u op­šti­na­ma omla­din­skih i dru­gih je­di­ni­ca’’ ni­je nam po­zna­to. ‘’Ti­me se, go­vo­rio je To­do­ro­vić, lo­mi tra­di­ci­o­nal­ni i teh­no­krat­ski kon­cept. Ima pod­ruč­ja od­bra­ne ko­ja spa­da­ju u voj­ne i dr­žav­ne taj­ne, ali ima je­dan dio kon­cep­ta ONO, ko­ji je sa­stav­ni dio dnev­nog ži­vo­ta sva­kog čla­na dru­štva i dru­štve­nih i rad­nih za­jed­ni­ca, o ko­me lju­di tre­ba da zna­ju i da se sta­ra­ju’’.
U tre­nut­ku ka­da je po­la­ko po­čeo da spla­šnja­va en­tu­zi­ja­zam oko od­bram­be­nih pri­pre­ma i sa­mo de­se­tak da­na pri­je ozbilj­nih ne­mi­ra na Ko­so­vu, po hit­nom po­stup­ku do­no­si se Za­kon o na­rod­noj od­bra­ni, ko­ji je otvo­rio mo­guć­nost gu­blje­nja je­din­stve­ne kon­tro­le nad oru­ža­nim for­ma­ci­ja­ma i is­klju­či­vost mo­no­po­la si­le u ru­ka­ma Fe­de­ra­ci­je.
Na­knad­no, ad­mi­ral Bran­ko Ma­mu­la bi­lje­ži da su ge­ne­ra­la Iva­na Go­šnja­ka, za­mje­ni­ka vr­hov­nog ko­man­dan­ta i mi­ni­stra do 1967, op­tu­ži­li da je glav­ni­nu oru­ža­nih sna­ga gru­pi­sao pre­ma Za­pa­du, a da su gra­ni­ce pre­ma Is­to­ku bi­le ne­a­de­kvat­no za­šti­će­ne. JNA je bi­la ne­sprem­na na sje­ve­ro­i­stoč­nim gra­ni­ca­ma 1968. go­di­ne, ka­da su oru­ža­ne sna­ge SSSR-a i ze­ma­lja Var­šav­skog ugo­vo­ra in­ter­ve­ni­sa­le u Če­ho­slo­vač­koj. Oče­ki­va­lo se da će SSSR istim udar­cem do­kraj­či­ti i ju­go­slo­ven­ski ‘’re­vi­zi­o­ni­zam’’. Mi­jal­ko To­do­ro­vić, pred­sjed­nik Iz­vr­šnog ko­mi­te­ta CK SKJ, odr­žao je ve­li­ki go­vor u cen­tru Be­o­gra­da ko­ji se pre­tvo­rio u an­ti­so­vjet­ski, a ne sa­mo pro­tiv in­ter­ven­ci­je, či­me je otvo­rio pro­blem sa Ru­si­ma, i raz­ra­ču­na­va­nje je po­če­lo. To­do­ro­vić je op­tu­žio vr­lo uti­caj­nu gru­pu ge­ne­ra­la u vr­hu JNA i pret­hod­nog na­čel­ni­ka Ge­ne­ral­šta­ba Ha­mo­vi­ća po­seb­no. Ha­mo­vi­ća je op­tu­žio da ni­je htio da pre­ki­ne od­mor i po­mog­ne Ge­ne­ral­šta­bu i no­vom na­čel­ni­ku u mo­bi­li­za­ci­ji i kon­cen­tra­ci­ji. Do­go­di­lo se da su se di­vi­zi­je mo­bi­li­sa­le pre­du­go i pre­ka­sno su iz­bi­le na pred­nje po­lo­ža­je pre­ma Ma­đar­skoj ka­ko bi se su­prot­sta­vi­le raz­vi­je­nim i pri­pre­mlje­nim sna­ga­ma Var­šav­skog ugo­vo­ra. Oci­je­nje­no je da je to bi­la sa­ku­plje­na ma­sa na­o­ru­ža­nih lju­di, a ne or­ga­ni­zo­va­na voj­ska za bor­bu u pr­vom po­ja­su od­bra­ne.
(NA­STA­VI­ĆE SE)