Pi­še:Ve­se­lin La­za­re­vić


I u Ru­si­ji je Te­slin to­ranj ope­ra­ti­van u gra­du Is­tre, u sklo­pu Elek­tro­teh­nič­kog in­sti­tu­ta. Is­tra­ži­va­nja ko­ja se vr­še još uvi­jek su taj­na za ši­ru jav­nost, ma­da po­sto­je sli­ke in­sta­la­ci­ja. Upu­će­ni tvr­de da ge­ne­ra­tor „ma­ljrks“, ko­ji je u po­go­nu od 1970. go­di­ne pro­iz­vo­di ogrom­ne ko­li­či­ne ener­gi­je, do­volj­ne da pod­mi­re po­tre­be Ru­si­je.
Ener­gi­ju iz Is­tre, Ru­si ne ko­ri­ste u ko­mer­ci­jal­ne svr­he, već je sma­tra­ju ener­get­skim re­sur­som bu­duć­no­sti. Ru­si­ja i In­di­ja su je­di­ne ze­mlje, či­ji na­uč­ni­ci pri­zna­ju da su na­sta­vi­li da is­tra­žu­ju na osno­vu na­pu­šte­nog Te­sli­nog kon­cep­ta cr­plje­nja bes­plat­ne ko­smič­ke ener­gi­je i nje­nog pre­no­sa na da­lji­nu.
Bran­ko Ba­bić, srp­ski na­uč­nik i pro­na­la­zač, sa­brao je vi­še za­bra­nje­nih teh­no­lo­ških ino­va­ci­ja, ili ve­li­kih pro­na­la­za­ka ko­ji ni­ka­da ni­je­su slu­ži­li čo­vje­čan­stvu, zbog za­bra­ne moć­ni­ka, ka­ko bi odr­ža­li svo­je im­pe­ri­je. Sve je to ob­ja­vio u knji­zi „Pil­la­ge of Serb and Ot­her In­ven­tor“.
U po­gla­vlju o pa­ten­ti­ma u auto­in­du­stri­ji, ta­ko­đe se na­la­zi izum Ni­ko­le Te­sle. Pro­blem „hva­ta­nja“ elek­tri­ci­te­ta u sa­mom etru an­te­nom i nje­no spro­vo­đe­nje na ze­mlju da oba­vlja ko­ri­stan rad, Te­sla je, van la­bo­ra­to­ri­je, de­mon­stri­rao u dva na­vra­ta – na auto­mo­bi­lu.
Pr­vi ta­kav eks­pe­ri­ment spro­veo je 1900, i o nje­mu se zna iz štu­rih no­vin­skih vi­je­sti. O dru­gom, iz 1930. po­sto­ji za­pis aero­na­u­tič­kog in­že­nje­ra De­re­ka Al­her­sa, ko­me je o to­me pri­čao Pe­tar Sa­vo, bli­ski ro­đak Ni­ko­le Te­sle.
Na ovom, osmo­dnev­nom te­sti­ra­nju, on je bio vo­zač, spe­ci­jal­no po­zvan iz Ju­go­sla­vi­je, jer Ni­ko­la Te­sla vi­še ni­je imao po­vje­re­nja ni u jed­nog Ame­ri­kan­ca. Auto­mo­bil je bio mar­ke „pirs erou“, je­dan od naj­luk­su­zni­jih auto­mo­bi­la tog pe­ri­o­da. U auto­mo­bi­lu se na­la­zio elek­trič­ni mo­tor du­ži­ne oko me­tar i obi­ma 60 san­ti­me­ta­ra. Iz nje­ga su vo­di­la dva de­be­la ka­bla, ve­za­na za pred­nju kon­trol­nu ta­blu.
Do­da­to je i skla­di­šte za 12 volt­ne ba­te­ri­je. Mak­si­mal­na br­zi­na ro­to­ra je bi­la 30 obr­ta­ja u se­kun­di, sa vu­čom od 80 konj­skih sna­ga! Na zad­njem di­je­lu auta je bi­la mon­ti­ra­na an­ten­ska ci­jev vi­so­ka, 1,8 me­ta­ra.
Te­sla je sjeo na mje­sto su­vo­za­ča i po­čeo da po­de­ša­va pri­jem­nik ener­gi­je na ko­mand­noj ta­bli, ko­ji ni­je bio ve­ći od obič­nog krat­ko­ta­la­snog ra­di­ja. U nje­mu se na­la­zi­lo 12 spe­ci­jal­nih ci­je­vi, ko­je je dr­žao u ma­loj ku­ti­ji, u ob­li­ku ko­fer­či­ća.
Sa­vo je re­kao Al­her­su da je Te­sla pri­jem­nik sa­sta­vljao u ho­tel­skoj so­bi. Ove neo­bič­ne ci­je­vi tač­no su ule­gle u svo­ja le­ži­šta. Ka­da je gur­nuo dvi­je ci­je­vi, Te­sla je re­kao da sa­da ima­ju stru­ju, da mo­že da po­kre­ne auto­mo­bil. Sa­vo je okre­nuo kon­takt-ključ, ali ni­ka­kav zvuk ni­je čuo. Čim je pri­ti­snuo gas, auto­mo­bil je kre­nuo.
Sve vri­je­me vo­žnje ni­ka­kav zvuk se ni­je čuo. Ni­je po­zna­to ko­li­ko su ki­lo­me­ta­ra pre­šli, ali za osam da­na ko­li­ko su vo­zi­li, go­ri­vo ni­su si­pa­li. Br­zi­na ko­ju su do­sti­za­li je bi­la 90 do 120 mi­lja na sat. Osmog da­na za­u­sta­vi­li su se na ne­koj sta­roj far­mi, 20 mi­lja od Ba­fa­la. Auto su tu osta­vi­li, a Te­sla je po­nio svih dva­na­est ci­je­vi iz pri­jem­ni­ka i ključ za po­kre­ta­nje.
Sa­vo je no­vi­na­ru još is­pri­čao, da nje­gov ro­đak Ni­ko­la Te­sla dok su se vra­ća­li ku­ći sa te­sti­ra­nja, ni­je že­lio da od­go­va­ra na nje­go­va pi­ta­nja. Re­kao je ro­đa­ku sa­mo, da je po­kre­tač­ka sna­ga auto­mo­bi­la po­ve­za­na sa „ra­di­ja­ci­jom ko­ja do­la­zi iz po­lja etra“ i da je „ener­gi­ja na ras­po­la­ga­nju u neo­gra­ni­če­nim ko­li­či­na­ma“.
Ma­la spra­vi­ca na su­vo­za­če­voj stra­ni oči­to je pri­ma­la tu mi­ste­ri­o­znu ener­gi­ju. Uspio je sa­mo da sa­zna ka­ko Te­sla oče­ku­je da će se nje­go­va spra­va usko­ro ko­ri­sti­ti na ve­li­kim bro­do­vi­ma, čam­ci­ma, vo­zo­vi­ma i auto­mo­bi­li­ma. Ka­sni­je je Sa­vo na­čuo da je pri­jem­nik sa ci­je­vi­ma i klju­čem, ubr­zo na­kon vo­žnje, spa­ljen zbog si­gur­no­sti, „jer su pro­cu­ri­le in­for­ma­ci­je“.
Za­hva­lju­ju­ći ča­sto­hlep­ni­ci­ma, i ne­za­si­tim mag­na­ti­ma, Te­slin auto­mo­bil na elek­tri­ci­tet iz jo­nos­fe­re, ni­ka­da ni­je do­ži­vio se­rij­sku pro­iz­vod­nju. Mag­na­ti ni­su na­iv­ni, ka­ko bi naft­na in­du­stri­ja ra­di­la, ka­ko bi sti­zao pro­fit?! Ovo je još je­dan pri­mjer ne­čo­vječ­no­sti po­je­di­na­ca pre­ma čo­vje­čan­stvu i na­u­ci.
Ne­gdje u istom pe­ri­o­du kad i Te­sla, je­dan dru­gi pro­na­la­zač i na­uč­nik, dr To­mas Hen­ri Mo­rej (1892-1974) ta­ko­đe je kon­stru­i­sao spra­vu ko­ja je od ko­smič­ke ener­gi­je iz etra pro­iz­vo­di­la elek­trič­nu ener­gi­ju.
I on je te­sti­rao izum na auto­mo­bi­lu. Po­ku­šao je da za ino­va­ci­ju do­bi­je pa­tent 1930. go­di­ne, ali mu ni­kad ni­je iz­dat. Mo­rej je ko­ri­stio obič­nu an­te­nu i spe­ci­jal­no na­pra­vlje­ne ka­tod­ne ci­je­vi, po­mo­ću ko­jih je „cr­pio“ iz jo­nos­fe­re ogrom­nu ko­li­či­nu ener­gi­je.
(Na­s­tavi­će se)