Pri­re­dio:MILADIN VELjKOVIĆ


U svo­jim bi­lje­ška­ma ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je, Ko­ča Po­po­vić je sa gor­či­nom za­mje­rao Ti­tu da je ma­lo­um­no ko­ke­ti­ra­ju­ći sa Ru­si­ma uči­nio ne­ko­li­ko ‘’ka­pi­tal­nih gre­ša­ka po na­še in­te­re­se’’.
Po­sli­je 11. kon­gre­sa SKJ ka­da je uspio ko­nač­no da se sret­ne sa Ti­tom, Sve­to­zar Vuk­ma­no­vić Tem­po mu je u du­žem raz­go­vo­ru, po­red osta­log, po­me­nuo: ‘’A za­mje­ram ti i za Go­šnja­ka. Go­šnjak ima svo­jih sla­bo­sti – bez da­lje­ga. Ali nje­ga su op­tu­ži­li da je mal­te­ne iz­dao ze­mlju za­to što je za Ar­mi­ju bi­lo ku­plje­no ru­sko na­o­ru­ža­nje. Kad su Ru­si upa­li u Če­ho­slo­vač­ku, on­da ga je Ba­ka­rić gad­no op­tu­žio. Bio sam i ja na tom sa­stan­ku. Ti si, Sta­ri, ću­tao. A do­bro znaš da Go­šnjak ni­je mo­gao ta­kvu od­lu­ku da do­ne­se bez tvog zna­nja’’.
Sam Ti­to se kri­tič­ki osvr­nuo na svo­ju ‘’te­o­ri­ju o pri­rod­nom za­le­đu’’. Shva­tio je da ne­ma ga­ran­ci­ja za ma­le ze­mlje da u ne­kom tre­nut­ku ne­će bi­ti na­pad­nu­te. Do­ga­đa­ji iz av­gu­sta 1968. pot­pu­no su iz­mi­je­ni­li ovu pro­cje­nu.
Da bi od­bra­na do­bi­la na kva­li­te­tu, u ovom pe­ri­o­du odr­ža­ne su broj­ne krup­ne voj­ne vje­žbe, ma­ne­vri i štab­ne igre. Kroz raz­ne vi­do­ve obu­ke pro­šlo je do kra­ja 1972. go­di­ne 400.000 re­zer­vi­sta svih ka­te­go­ri­ja.
Rat na Bli­skom is­to­ku 1973. do­nio je no­va is­ku­stva i no­ve bri­ge vođ­stvu JNA. Na jed­noj stra­ni ru­ko­vo­di­o­ci su bi­li ohra­bre­ni do­brim oda­bi­rom no­ve ra­ket­ne, pro­ti­vo­klop­ne i pro­tiv­a­vi­on­ske teh­ni­ke iz SSSR-a ko­ja se od­lič­no po­ka­za­la, ali ne i dru­gim ele­men­ti­ma od­bra­ne, uklju­ču­ju­ći po­pu­nu rat­ne ar­mi­je ob­ve­zni­ci­ma ko­ji su ma­sov­no bi­li na ra­du u ino­stran­stvu. Ta­ko­đe, rat­ne re­zer­ve ze­mlje ni­je­su za­do­vo­lja­va­le ko­li­či­na­ma. (...)
Po­vre­me­ni pe­ri­o­di sa­rad­nje sa su­per­si­la­ma na kon­kret­nim pi­ta­nji­ma i da­lje su se raz­vi­ja­li, ali uz stal­no na­sto­ja­nje Ju­go­sla­vi­je da njen su­ve­re­ni­tet bu­de u pot­pu­no­sti uva­ža­van. Vla­sti­ti kre­di­bi­li­tet Ju­go­sla­vi­ja i njen li­der Ti­to ja­ča­li su ulo­gom i po­lo­ža­jem u Po­kre­tu ne­svr­sta­nih. Če­sto su za ra­čun ve­li­kih si­la či­ni­li po­sred­nič­ke ulo­ge na tlu Ne­svr­sta­nih. O to­me svje­do­če iz­vo­ri pr­vog re­da do­stup­ni pro­te­klih go­di­na. Po­ma­žu­ći voj­no-oslo­bo­di­lač­ke po­kre­te, po­ma­žu­ći no­vo­o­slo­bo­đe­nim na­ro­di­ma da or­ga­ni­zu­ju vla­sti­te oru­ža­ne sna­ge, Ju­go­sla­vi­ja je do­la­zi­la u su­kob sa ve­li­kim si­la­ma, ali isto­vre­me­no je po­ve­ća­va­la svoj ugled me­đu Ne­svr­sta­ni­ma i po­sta­ja­la sve vi­še fak­tor od ve­li­kog zna­ča­ja. Sve ze­mlje za­jed­no bra­ni­le su i ko­ri­sti­le te­ko­vi­ne OUN, po­seb­no gla­sa­nje na Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni i član­stvo u mno­gim ko­mi­te­ti­ma ove or­ga­ni­za­ci­je.
Po­ma­ga­nje ja­ča­nja oru­ža­nih sna­ga pri­ja­telj­skih ze­ma­lja te­me­lji­lo se na is­toj pret­po­stav­ci neo­p­hod­no­sti ‘’oru­ža­nog mi­ra’’. Ka­sni­je, po­li­ti­ka iza­zo­va na­o­ru­ža­nja da­la je zna­ča­jan eko­nom­sko-fi­nan­sij­ski do­pri­nos ju­go­slo­ven­skoj pri­vre­di i dr­ža­vi u cje­li­ni. Ju­go­sla­vi­ja je uče­stvo­va­la i u ško­lo­va­nju ka­dra iz Ne­svr­sta­nih i či­ni­la ge­sto­ve hit­nih is­po­ru­ka po­mo­ći u vri­je­me akut­nih rat­nih kri­za.
Za krat­ko vri­je­me no­va po­li­ti­ka, po­seb­no po­sli­je 1961. go­di­ne, do­bi­ja svo­ju voj­nu di­men­zi­ju. Ona će se ogle­da­ti u di­rekt­noj po­mo­ći oslo­bo­di­lač­kim po­kre­ti­ma, is­po­ru­ka­ma na­o­ru­ža­nja i opre­me, grad­nji i opre­ma­nju voj­nih in­sta­la­ci­ja (aero­dro­ma, lu­ka i dr.), po­di­za­nju voj­ne in­du­stri­je, ko­o­pe­ra­ci­ji u pro­iz­vod­nji na­o­ru­ža­nja, obu­ci ofi­ci­ra i struč­nja­ka, li­je­če­nju ra­nje­ni­ka i sla­nju voj­nih mi­si­ja sa spe­ci­jal­nim za­da­ci­ma.
Ge­ne­ral va­zdu­ho­plov­no-teh­nič­ke stru­ke Zlat­ko Ren­du­lić bi­lje­ži da su već po­sli­je pr­vih po­li­tič­kih po­te­za ka oku­plja­nju Ne­svr­sta­nih 1957. za­po­če­le po­sje­te Cen­tru za is­pi­ti­va­nje va­zdu­ho­plo­va i Va­zdu­ho­plov­no-teh­nič­kom in­sti­tu­tu JNA u Žar­ko­vu, ne­da­le­ko od Be­o­gra­da. No, ta­da ni sa­ma Ju­go­sla­vi­ja ni­je mo­gla da po­nu­di ne­što pr­vo­kla­sno. To će do­ći tek ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je. (...)
Še­zde­se­te i po­če­tak se­dam­de­se­tih obi­lje­že­ne su pre­lom­nim do­ga­đa­ji­ma i pro­ce­si­ma ko­ji su osta­vi­li po­slje­di­ce na JNA. Po­me­ni­mo taj­nu sjed­ni­cu IK CKJ 1962. (iz­la­ga­nje Ti­ta i Go­šnja­ka, su­prot­no Kar­de­lju), Bri­on­ski IV ple­num CK SKJ u ju­lu 1966. (smje­na Ran­ko­vi­ća) i je­se­nja sjed­ni­ca Opu­no­moć­stva CK za JNA na ko­joj se ras­pra­vlja­lo o KOS-u u je­sen iste go­di­ne, de­mon­stra­ci­ja­ma stu­de­na­ta 1968, de­mon­stra­ci­ja­ma i na­si­ljem Al­ba­na­ca na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji 1968, re­for­ma­ma SKJ na 9 Kon­gre­su u pro­lje­će 1969. (Or­ga­ni­za­ci­ja SKJ u JNA po­sta­je 7. sa­mo­stal­na or­ga­ni­za­ci­ja), raz­vo­ju na­ci­o­na­li­zma u Slo­ve­ni­ji i Hr­vat­skoj, po­li­tič­kim pro­mje­na­ma u Sr­bi­ji (tzv. li­be­ra­li­zam), pro­ce­su ustav­nih pro­mje­na i do­no­še­nju no­vog usta­va 1974. go­di­ne.
(NA­STA­VI­ĆE SE)