PIŠE: DRAGIŠA DOŽIĆ


Raz­mi­šlja­ju­ći o po­ha­ri šu­ma u Cr­noj Go­ri i is­po­vi­je­da­ju­ći se Bo­gu i na­ro­du, sa jed­nim pi­ta­njem: „Je­su li nad­le­žni svje­sni šta či­ne?”, na umu su mi dvi­je po­ru­ke. Jed­nu je dav­no iz­re­kao Jo­sif Pan­čić, na­uč­nik svjet­skog ugle­da: „Ako mi­sliš da uni­štiš je­dan na­rod, uni­šti mu šu­me”. Dru­gu sam če­sto slu­šao, po na­šim se­li­ma, od ugled­nih do­ma­ći­na: ne­ma dr­ža­ve bez se­la ni se­la bez dr­ža­ve. Se­lo je re­zer­va dr­ža­vi i u ra­tu i u mi­ru, bez bo­ga­tog se­la, ne­ma ni bo­ga­te dr­ža­ve. Ove po­u­ke upu­ću­jem nad­le­žni­ma u mi­ni­stru po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja, kao upo­zo­re­nje za raz­mi­šlja­nje gdje se, da­nas, u Cr­noj Go­ri, na­la­ze dvi­je pri­vred­ne gra­ne – šu­mar­stvo i po­ljo­pri­vre­da, obje zna­čaj­ne za raz­voj cr­no­gor­ske eko­no­mi­je i dru­štva u cje­li­ni.
Po­če­tak te­ku­će go­di­ne je­ste vri­je­me ka­da se svo­de bi­lan­si sta­nja u pret­hod­noj go­di­ni, u svim dru­štve­nim dje­lat­no­sti­ma, po­seb­no, u pri­vre­di. Zdra­va pri­vre­da je osno­va zdra­ve na­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je, bez ko­je ne­ma sta­bil­nog dru­štve­nog ure­đe­nja i odr­ži­vog si­ste­ma vri­jed­no­sti, pre­ko ko­jeg se je­di­no mo­že­mo uklju­či­ti u glo­bal­ne i evrop­ske to­ko­ve. No, to je oba­ve­za dr­žav­nih or­ga­na i in­sti­tu­ci­ja da in­te­gral­no i kri­tič­ki sa­gle­da­ju ukup­na dru­štve­na de­ša­va­nja, u mi­nu­loj 2015. go­di­ni, po­lo­že ra­ču­ne gra­đa­ni­ma i par­la­men­tu – da li je za­cr­ta­na raz­vo­ja­na stra­te­gi­ja u sve­mu bi­la plo­do­no­sna i ko­ri­sna u is­ko­ra­ku ci­lje­vi­ma, ko­ji­ma stre­mi Cr­na Go­ra, na pu­tu ka evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma.
Mo­ja pa­žnja, ovog pu­ta, bi­će, pre­vas­hod­no, usred­sre­đe­na na je­dan re­surs od pri­rod­nog i pri­vred­nog zna­ča­ja za ži­vot čo­vje­ka i ži­vot­nu sre­di­nu, kao pod­ruč­je ne­pre­kid­ne bri­ge i oču­va­nja. U pi­ta­nju je šu­ma, slo­žen pri­rod­ni obje­kat i naj­a­va­žni­ji re­surs, od op­šteg dru­štve­nog zna­ča­ja. Da je to ta­ko, po­tvr­đu­ju ra­zna na­uč­na sa­zna­nja, mno­ge me­đu­na­rod­ne de­kla­ra­ci­je, kon­ven­ci­je i dru­gi ak­ti, ve­ri­fi­ko­va­ni od stra­ne dr­žav­nih, me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja (UN), i svjet­skih na­uč­nih sku­po­va, ko­ji uka­zu­ju da su šu­me, pre­ma zna­ča­ju, naj­va­žni­ji dio pla­ne­tar­ne ve­ga­ta­ci­je.
Da je svi­jet, odav­no, shva­tio da bez šu­ma ne­ma ži­vo­ta i da se ne­plan­skim sje­ča­ma šu­ma sta­vra­ju ozbilj­ni pla­ne­tar­ni eko­lo­ški pro­ble­mi, uka­zu­ju sva­ko­dnev­ni ape­li, svjet­ski pri­zna­tih, na­uč­ni­ka: kli­ma­to­lo­ga, eko­lo­ga, bi­o­lo­ga i dr, pa sve do for­mi­ra­nja na­o­ru­ža­nih eko­lo­ških in­spek­ci­ja u La­tin­skoj Ame­ri­ci, u vo­đe­nju naj­že­šćeg eko­lo­škog ra­ta u svi­je­tu, u oču­va­nju Ama­zon­skih šu­ma od pla­ne­tar­nog zna­ča­ja.
Kod nas u Cr­noj Go­ri sta­nje u obla­sti šu­mar­stva je alar­mant­no. Na­sta­vi li se sa kr­če­njem šu­ma i ne­plan­skim sje­ča­ma i ne pre­du­zme li se od­mah od­bra­na i za­šti­ta šum­skog eko-si­ste­ma, de­si­će se ono naj­go­re – za­ka­sni­će­mo sa in­ter­vent­nim mje­ra­ma, či­ji je pro­ces ob­no­ve du­go­tra­jan, sa već iz­ra­že­nim po­sle­di­ca­ma, ko­je će pro­mi­je­ni­ti na­čin ži­vo­ta u iz­mi­je­nje­nim ži­vot­nim sre­di­na­ma.
Po­sled­njih go­di­na, pred oči­ma cr­no­gor­ske jav­no­sti, de­ša­va se eko­lo­ški i pri­vred­ni zlo­čin – uni­šta­va­ju se šu­me, naj­zna­čaj­ni­ji pri­vred­ni re­surs sje­ve­ra Cr­ne Go­re. Ova­kav od­nos i ne­bri­ga pre­ma šu­ma­ma u Cr­noj Go­ri, od stra­ne od­go­vor­nih or­ga­na i in­sti­tu­ci­ja, ni­je­su za­pam­će­ni od­vaj­ka­da. Sa svih stra­na, po­seb­no sa sje­ve­ra dr­ža­ve, gdje se pro­sti­ru naj­zna­čaj­ni­ji i naj­vred­ni­ji šum­ski kom­plek­si, sti­žu alar­mant­ne vi­je­sti, upo­zo­re­nja i po­zi­vi nad­le­žni­ma od gra­đa­na, mje­snih za­jed­ni­ca, NVO, eko­lo­ških dru­šta­va, lo­kal­nih upra­va (Be­ra­ne i Ro­ža­je) i op­štin­skih funk­ci­o­ne­ra, da se šu­me ne­mi­lo­sred­no uni­šta­va­ju, si­je­ku i kr­če, bez ika­vog re­da i pla­na. Šu­me su u Cr­noj Go­ri pre­pu­šte­ne na upra­vlja­nje i „ga­zdo­va­nje” pri­vi­le­go­va­nim kon­ce­si­o­na­ri­ma i šu­mo­kra­di­ca­ma, ko­ji naj­ve­ći dio vri­jed­nih sor­ti­me­na­ta pro­da­ju van gra­ni­ca dr­ža­ve, pro­fi­ti­ra­ju­ći, ne­za­ko­ni­to, na na­rod­nom do­bru. Za ova­kvo ha­o­tič­no sta­nje u šu­mar­stvu naj­ve­ću od­go­vor­nost sno­si re­sor­ni or­gan Vla­de Cr­ne Go­re – Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja, Upra­va za šu­me, Upra­va po­li­ci­je, tu­ži­la­štvo i sud­ski or­ga­ni. Šu­mar­stvo, kao pri­vred­na gra­na, sa dr­vo­pre­ra­dom, pre­pu­šte­no je sti­hi­ji i ne­bri­zi i za­o­bi­đe­no od sva­ke pa­žnje i dru­štve­ne kon­tro­le.
(Na­sta­vi­će se )