PIŠE: DRAGIŠA DOŽIĆ


Mar­gi­na­li­za­ci­ja gra­ne šu­mar­stva i eli­mi­na­ci­ja iz vi­zu­re na­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je ni­je slu­čaj­na, već je una­pri­jed ci­lja­no pro­jek­to­va­na. Pr­vi ko­ra­ci u tom prav­cu na­pra­vlje­ni su do­no­še­njem Za­ko­na o šu­ma­ma, sa­da već da­le­ke 2000. go­di­ne, ka­da su uve­de­ne kon­ce­si­je u šu­mar­stvu, ko­je su se po­ka­za­le kao naj­kri­mi­nal­ni­ji ob­lik pri­vre­đi­va­nja. Da bi se do­šlo do da­na­še­njeg, na­zo­vi, „me­to­da ga­zdo­va­nja” šu­ma­ma i br­zog pro­fi­ta, tre­ba­lo je pret­hod­no ugra­di­ti za­kon­ske od­red­be, ko­je će kroz sta­tu­sno-or­ga­ni­za­ci­o­nu for­mu, ovu gra­nu skraj­nu­ti od sva­ke dru­štve­ne kon­tro­le.
Na­zna­ka ove eli­mi­na­ci­je uči­nje­na je, pr­vo, kao ne­ho­tič­no, bri­sa­njem na­zi­va šu­mar­stvo iz dr­žav­nog or­ga­na ko­jem pri­pa­da, ka­ko bi pla­ni­ra­ni de­va­sti­ci­o­ni za­hva­ti bi­li što ma­nje pri­mjet­ni, kao da ova gra­na i ne po­sto­ji. Gra­đa­ni­ma je tre­ba­lo du­go vre­ma­na i pu­no po­u­ka da pro­na­đu sek­tor šu­mar­stva, u ko­jem je Vla­di­nom dr­žav­nom or­ga­nu „udo­me­lje­na” ova gra­na, ka­ko bi ostva­ri­li, pre­ma po­tre­bi, svo­ja pra­va, u dru­go­ste­pe­nom or­ga­nu. S ob­zi­rom na zna­čaj šu­ma, ko­je sva­kim da­nom do­bi­ja­ju sve ve­ću pa­žnju, kroz op­šte­ko­ri­sne i eko­nom­ske funk­ci­je, za­tim, po­vr­ši­nu ko­ju šu­me po­kri­va­ju u Cr­noj Go­ri, bi­lo je ra­ni­je raz­mi­šlja­nja, a da­nas bi ta ide­ja tre­ba­lo da bu­de ak­tu­el­ni­ja, da se osnu­je po­se­ban dr­žav­ni or­gan za ga­zdo­va­nje šu­ma­ma – Mi­ni­star­stvo za šu­me.
U Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji po­sto­ja­lo je Mi­ni­star­stvo šu­ma i ru­da, či­ji se na­ziv za­dr­žao do za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta, ka­da će se taj dr­žav­ni or­gan, u De­mo­krat­skoj Fe­de­ra­tiv­noj Ju­go­sla­vi­ji, na­zva­ti Mi­ni­star­stvo za po­ljo­pri­vre­du, šu­mar­stvo i vo­do­pri­vre­du. Po­red to­ga što je na­ziv šu­mar­stvo eli­mi­ni­san u dr­žav­nom or­ga­nu ko­jem pri­pa­da, Za­ko­nom o šu­ma­ma u Cr­noj Go­ri, iz 2000. go­di­ne, uve­de­ne su kon­ce­si­je u šu­mar­stvu, sa pre­po­ru­kom da je to sa­vre­me­ni­ji i ra­ci­o­nal­ni­ji me­tod is­ko­ri­šća­va­nja i ga­zdo­va­nja šu­ma­ma.
I da­nas i ta­da, ka­da sam bio u pri­li­ci da uče­stvu­jem u ras­pra­vi o pred­lo­gu tog za­ko­na, bio sam pro­tiv uvo­đe­nja kon­ce­si­ja u šu­mar­stvu, iz raz­lo­ga spe­ci­fič­no­sti pro­iz­vod­nje ko­ja se od­vi­ja na ve­li­kim po­vr­ši­na­ma i zbog pro­iz­vod­nog pr­ce­sa ko­ji je te­ško u pot­pu­no­sti kon­tro­li­sta­ti. Šu­me ni­je­su ma­ga­cin pod klju­čem, već naj­zna­čaj­ni­ji i naj­ra­spro­stra­nje­ni­ji pri­rod­ni re­surs Ze­mlji­ne ve­ge­ta­ci­je i mo­gu se ču­va­ti sa­mo u or­ga­no­i­zo­va­nim dru­štve­nim si­ste­mi­ma, za­jed­nič­kom bri­gom svih od­go­vor­nih dru­štve­nih fak­to­ra. Kon­ce­si­o­ni na­čin pri­vre­đi­va­nja u šu­mar­stvu po­znat je kod nas od ra­ni­je. Pri­je Dru­gog svjet­skog ra­ta po­zna­ta drv­no-in­du­strij­ska fir­ma „Ši­pad” iz Sa­ra­je­va, eks­plo­a­ti­sa­la je na­še šu­me duž ri­je­ke Ta­re uz­vod­no, do gra­ni­ce sa Bi­o­grad­skom go­rom, pod kon­ce­si­o­nim uslo­vi­ma. Osta­la su ka­zi­va­nja sta­ri­jih ko­le­ga i šum­skih rad­ni­ka iz tog vre­me­na, da se kon­ce­si­o­na sje­ča šu­ma stro­go kon­tro­li­sa­la, a za pre­stu­pe još stro­ži­je sank­ci­o­ni­sa­la od stra­ne nad­le­žnih, po­seb­no dr­žav­nih or­ga­na za­du­že­nih za kon­tro­lu ga­zdo­va­nja šu­ma­ma.
Dok naj­od­go­vor­ni­ji dr­žav­ni­ci svi­je­ta dr­že sa­mi­te na te­mu ka­ko pla­ne­tu spa­si­ti od na­ja­vlje­nih kli­mat­skih pro­mje­na iza­zva­nih ljud­skim fak­to­rom, raz­vo­jem pr­lja­vih teh­no­lo­gi­ja i uni­šta­va­njem šu­ma, Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja ig­no­ri­sa­lo je po­zi­ve gra­đa­na sa sje­ve­ra Cr­ne Go­re. Oni zah­ti­je­va­ju da mi­ni­stru, u ne­po­sred­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji, iz­lo­že pro­blem uni­šta­va­nje šu­ma i se­o­ske in­fra­struk­tu­re od stra­ne pri­vi­le­go­va­nih kon­ce­si­o­na­ra i šu­mo­kra­di­ca.
(NA­STA­VI­ĆE SE)