pi­še: Dra­gi­ša Do­žić

Gra­đa­ni se obra­ća­ju svi­ma od­go­vor­nim, od pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve i Vla­de, mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja, Upra­ve za šu­me, Upra­ve po­li­ci­je do tu­ži­la­štva i sud­skih or­ga­na. Sve to sa ci­ljem da se sta­ne na put ar­če­nju dr­žav­nog do­bra, ali svi ću­te. Dis­kret­no se pri­ča da nad­le­žni ću­te ra­di „vi­šeg in­te­re­sa”. Taj „vi­ši in­te­res” je vlast, ko­ja ku­pu­je gla­so­ve bi­ra­ča, zlo­u­po­tre­blja­va­ju­ći pri­rod­ne re­sur­se. Nad­le­žni u Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de u ma­loj dr­ža­vi Cr­noj Go­ri ne ha­ju na po­zi­ve gra­đa­na, mje­snih za­jed­ni­ca, NVO, eko­lo­ških dru­štava i lo­kal­nih upra­va, da do­đu na te­ren i, na li­cu mje­sta, vi­de ka­ko se uni­šta­va naj­zna­čaj­ni­ji pri­rod­ni re­surs – šu­ma, pre­su­dan za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i, uop­šte, za ži­vot bilj­nih i ži­vo­tinj­skih vr­sta. Pre­ma šum­sko-pri­vred­nim osno­va­ma, iz 2008. i 2009. go­di­ne, šu­me i šum­ska ze­mlji­šta u Cr­noj Go­ri, za­hva­ta­ju po­vr­ši­nu od 680.000ha ili 49 od­sto od ukup­ne po­vr­ši­ne, a sa­mo pod šu­ma­ma je 544.660ha, što či­ni ap­so­lut­nu šu­mo­vi­tost 39,4 od­sto od ukup­ne po­vr­ši­ne Cr­ne Go­re. Ukup­na drv­na za­pre­mi­na u svim šu­ma­ma Cr­ne Go­re, iz­no­si 72,8 mi­lo­na ku­bi­ka, s go­di­šnjim pri­ra­stom od 1.488.000 kub­nih me­ta­ra. Do­čim, re­zul­ta­ti pre­mje­ra na­ci­o­nal­ne in­ven­tu­re, spro­ve­de­ni od 2005. do 2010. go­di­ne raz­li­ku­ju se od po­da­ta­ka iz Šum­sko-pri­vred­nih osno­va, ko­ji­ma se slu­ži Upra­va za šu­me. Pre­ma mje­re­nji­ma na­ci­o­nal­ne in­ven­tu­re, ukup­na dr­v­na ma­sa svih šu­ma iz­no­si 133 mi­lo­na ku­bi­ka, sa go­di­šnjim pri­ra­stom od 3,2 mi­lo­na, što je za 15 od­sto vi­še, u od­no­su na po­dat­ke iz 2008. i 2009. go­di­ne. Po­da­ci Upra­ve za šu­me o sta­nju šum­skog fon­da i na­ci­o­nal­ne in­ven­tu­re, evi­dent­no, raz­li­ku­ju se, što se da ob­ja­sni­ti pri­mje­nom raz­li­či­tih me­to­do­lo­gi­ja. Bez ob­zi­ra na raz­li­ke u pri­ka­zi­va­nju šum­skog fon­da, jed­no je si­gur­no, ra­di se o zna­čaj­nom pri­rod­nom re­sur­su, od ve­li­kog na­ci­o­nal­nog in­te­re­sa. Iako za mo­me­nat ap­stra­hu­je­mo op­šte­ko­ri­sne funk­ci­je šu­me, ko­je su pri­mar­ne u od­no­su na eko­nom­sku funk­ci­ju, ne mo­že­mo za­bo­ra­vi­ti da su šu­mar­stvo i dr­vo­pre­ra­da na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, do po­čet­ka ru­ši­lač­ke pri­va­ti­za­ci­je, pred­sta­vlja­le zna­čaj­nu pri­vred­nu gra­nu, sa ve­likim bro­jem upo­sle­nih, zna­čaj­nim do­hot­kom u ukup­nom bi­lan­su na­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je i iz­vo­znim pro­iz­vod­nim asor­ti­ma­nom, ko­ji je po­zi­tiv­no do­pu­nja­vao spolj­no­tr­go­vin­ski bi­lans dr­ža­ve. Za re­spekt je i sa­zna­nje da od biv­ših ju­go­slo­ve­ne­skih re­pu­bli­ka ve­ću šu­mo­vi­tost od Cr­ne Go­re ima sa­mo Slo­ve­ni­ja, a od evrop­skih dr­ža­va sa­mo Fin­ska i Šved­ska.
Svjet­ski me­di­ji pro­pra­ti­li su pro­šle go­di­ne, sa ve­li­kom pa­žnjom, su­sret i do­go­vor dva svjet­ska li­de­ra, ka­ko se an­ga­žu­ju u spa­sa­va­nju Ama­zon­skih šu­ma.
Na­i­me, Dal­ma Ru­sef i Ba­rak Oba­ma pre­u­ze­li su u svo­je ru­ke bri­gu o šum­skom bo­gat­stvu, su­zbi­ja­ju­ći kr­če­nje tih šu­ma, ko­je je u to­ku. Dva li­de­ra ve­li­kih ze­malja, SAD i Bra­zi­la, i po­red op­te­re­će­no­sti glo­bal­nim pro­ble­mi­ma i di­ja­me­tral­nim sta­vo­vi­ma u ve­zi sa mno­gim svjet­skim pi­ta­nji­ma, pro­ci­je­ni­li su da je va­žno da se de­talj­no do­go­vo­re i po­za­ba­ve, to­kom ju­na pro­šle go­di­ne, spa­sa­va­njem pra­šum­skog drv­nog bo­gat­stva i ob­no­vlji­vom ener­gi­jom.
Na­sta­vi­će se