pi­še: Dra­gi­ša Do­žić

Na kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu u Va­šig­nto­nu bra­zil­ska pred­sjed­ni­ca je iz­ja­vi­la da je nji­hov za­da­tak da uči­ne sve ka­ko bi se pre­ki­nu­lo bez­ob­zir­no kr­če­nje šu­ma, a na­ro­či­to da eli­mi­ni­šu kri­mi­nal­ne rad­nje s tim u ve­zi. Pred­sjed­ni­ca Ru­sef je da­lje ka­za­la da će okre­nu­ti „dru­gi list” ka­da je ri­ječ o po­šu­mlja­va­nju. Zva­nič­no je ob­ja­vlje­no da će Bra­zil do 2030. go­di­ne ob­no­vi­ti 12 mi­lo­na hek­ta­ra šu­ma. Ovim pri­mje­rom bri­ge o šu­ma­ma, od stra­ne svjet­skih dr­žav­ni­ka, že­lio sam da skre­nem pa­žnju od­go­vo­r­nim or­ga­ni­ma i po­je­din­ci­ma kod nas, da je za­šti­ta šu­ma pla­ne­tar­ni pro­blem ko­ji se in­te­gri­še u svjet­sku bri­gu. Re­gi­o­na­lan pri­stup tre­ti­ra­nja šu­ma, kroz eko­nom­sku funk­ci­ju, mo­že se prav­da­ti sa­mo ako je u ko­rist dru­štve­ne za­jed­ni­ce, a ni­ka­ko u ko­rist po­je­din­ca i gru­pe pro­fi­te­ra. Ru­ši­lač­ki za­hva­ti pro­fi­te­ra i šu­mo­kra­di­ca, rav­ni ele­men­tar­nim ne­po­go­da­ma, po­put cu­na­mi­ja i or­ka­na, po­pri­mi­li su po­ja­vu le­gal­nih rad­nji. Si­stem kon­tro­le ne funk­ci­o­ni­še. Sve je sta­lo. Svi ću­te. Ću­te nad­le­žni, ću­ti i dio gra­đan­stva, ću­ti pra­vo i prav­da, a opet sa­mo tr­pi rad­nik i se­ljak. Bes­prav­nih sje­ča bi­lo je i ra­ni­je, ali u ovo­li­kom obi­mu ni­kad do sa­da. Ima gla­si­na na te­re­nu da se or­ga­ni i slu­žbe po­je­di­nih pod­ruč­nih je­di­ni­ca šu­mar­stva uz­dr­ža­va­ju da in­ter­ve­ni­šu na pre­stu­pe kon­ce­si­o­na­ra, ka­da sa­zna­ju ko­ji taj­ku­ni i vla­sto­dr­šci sto­je iza njih. Ovu opa­sku pra­ti i dru­ga pri­ča, ni­šta ma­nje kri­mi­nal­na, da je ri­ječ o do­go­vo­ru od­go­vor­nih da se pre­ćut­nim odo­bra­va­njem ne­le­gal­ne sje­če i pro­da­je oblo­vi­ne van dr­žav­nih gra­ni­ca da­je pri­li­ka pri­vi­le­go­va­nim kon­ce­si­o­na­ri­ma da po­vra­te dio pro­fi­ta ulo­že­nog u po­li­tič­ku pred­iz­bor­nu tr­ku.
Afe­ra „Sni­mak”, pred pro­šlo­go­di­šnje lo­kal­ne iz­bo­re u Be­ra­na­ma, svje­do­či tu po­ja­vu, do­ku­men­to­va­no, spi­sko­vi­ma li­ca ko­ji­ma su, u za­mje­nu za glas DPS-u, obez­bje­đi­va­na bes­plat­no dr­va. Na po­gor­ša­va­nju sta­nja u šu­mar­stvu, do­ne­kle, uti­ca­le su če­ste za­kon­ske, sta­tu­sne, or­ga­ni­za­ci­o­ne i ka­drov­ske pro­mje­ne. Po­sli­je do­no­še­nja Za­ko­na o šu­ma­ma 2000. go­di­ne, usli­je­di­le su no­ve sta­tu­sne pro­mje­ne for­mi­ra­njem Jav­nog pred­u­ze­ća „Cr­na Go­ra šu­me”. Ne­du­go za­tim, kon­sti­tu­i­sa­na je Di­rek­ci­ja za šu­me i, ko­nač­no, Upra­va za šu­me, sa pod­ruč­nim je­di­ni­ca­ma po op­šti­na­ma. Da­nas ne­ma­mo va­lja­nih ana­li­tič­kih do­ka­za ko­ji bi po­tvr­di­li ko­li­ko su or­ga­ni­za­ci­o­ne pro­mje­ne ne­ga­tiv­no uti­ca­le na osa­vre­me­nji­va­nje ga­zdo­va­nja šu­ma­ma, ali pe­čat tih pro­mje­na osli­kan da­na­šnjim sta­njem šu­ma i ne­pre­kid­nim ape­li­ma da se sta­ne u od­bra­nu tog pri­rod­nog bo­gat­stva. Ka­drov­ska rje­še­nja u tim pro­mje­na­ma ni­je­su tra­že­na u od­go­vo­ra­ju­ćim kva­li­fi­ka­ci­ja­ma i do­ka­za­nom struč­nom ra­du, već, pr­ven­stve­no u vla­da­ju­ćim li­sta­ma, ras­po­dje­lom re­so­ra, jav­nih pred­u­ze­ća, usta­no­va i di­plo­mat­skih pred­stav­ni­štva iz­me­đi ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra.
Me­to­de i me­ha­ni­zmi zlo­u­po­tre­be pri­rod­nih re­sur­sa i dr­ža­vih fon­do­va ra­zno­vr­sni su i per­fid­ni, du­go i vje­što pa­ko­va­ni i pod­vo­đe­ni u za­kon­ske od­red­be. Za­pa­nju­ju­ća je in­do­lent­nost i ne­mar­nost nad­le­žnih or­ga­na i dru­gih dru­štve­nih či­ni­la­ca na ape­le i dru­ge mol­be gra­đa­na da se za­u­sta­vi po­ha­ra šu­ma. Naj­ka­rak­te­ri­stič­ni­ji pri­mje­ri tih va­pa­ja, ko­je je štam­pa za­bi­lje­ži­la, pre­te­žno u dru­goj po­lo­vi­ni pro­šle go­di­ne, pa sve do sa­da, do­la­zi­li su iz Be­ra­na, Ro­ža­ja, Plje­va­lja, Pet­nji­ce, An­dri­je­vi­ce, Bi­je­log Po­lja i Nik­ši­ća. Svi ti za­htje­vi gra­đa­na iz na­ve­de­nih op­šti­na ma­nje-vi­še su iden­tič­ni i od­no­se se na spre­ča­va­nje ru­ši­lač­kih za­hva­ta pri­vi­le­go­va­nih kon­ce­si­o­na­ra i šu­mo­kra­di­ca u dr­žav­nim šu­ma­ma, uni­šta­va­nju se­o­ske in­fra­struk­tu­re, na­či­nu do­dje­le kon­ce­si­ja, iz­vo­zu oblo­vi­ne van pod­ruč­ja dr­ža­ve i ne­mo­guć­no­sti ali­men­ti­ra­nja si­ro­vi­nom ma­njih dro­vo­pre­ra­đi­va­ča u tim mje­sti­ma.
(Na­sta­vi­će se)