pi­še: Dra­gi­ša Do­žić


Sta­nov­ni­ci če­ti­ri mje­sne za­jed­ni­ce u op­šti­ni Be­ra­ne (Do­nje Lu­ge, Do­nja Rža­ni­ca, Kla­u­dra i Za­gor­je) bi­li su pri­nu­đe­ni vi­še pu­ta da blo­ki­ra­ju put do Ka­lu­dar­skih šu­ma. Od­lu­či­li su po sva­ku ci­je­nu da ne­će do­zvo­li­ti kon­ce­si­o­na­ri­ma tran­sport dr­ve­ne gra­đe sa pla­ni­ne Cmi­lje­vi­ce, sve dok se ne sa­ni­ra­ju ošte­će­ne sa­o­bra­ćaj­ni­ce. Mje­šta­ni su ka­za­li da zbog ote­ža­nih uslo­va ži­vo­ta i lo­še in­fra­struk­tu­re iz Kla­u­dre se mje­šta­ni stal­no od­se­lja­va­ju u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom. Gle­da­ju­ći, sva­ko­dnev­no, ka­ko te­ški ka­mi­o­ni od­vo­ze oblo­vi­nu i uni­šta­va­ju nji­ho­vu mu­ku, pred ko­joj nad­le­žni or­ga­ni za­tva­ra­ju oči, bi­li su pri­nu­đe­ni da se obra­te evrop­skim in­sti­tu­ci­ja­ma i eks­per­ti­ma, da i Evro­pa vi­di ka­ko se uni­šta­va­ju na­še šu­me, a do­mi­ci­jal­no sta­nov­ni­štvo lu­ta po evrop­skim me­tro­po­la­ma, u po­tra­zi za ko­rom hlje­ba. Po­red kr­če­nja šu­ma i uni­šta­va­nja sa­o­bra­ćaj­ni­ca od stra­ne kon­ce­si­o­na­ra, mje­šta­ni tih se­la iz­ra­zi­li su ve­li­ko ne­za­do­volj­stvo na­či­nom do­dje­le kon­ce­si­ja i eks­plo­a­ta­ci­jom drv­ne ma­se iz Ka­lu­dar­skih šu­ma.
U svom obra­ća­nju še­fu de­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je Mi­tji Drob­ni­ču, tra­že­ći da im po­mog­ne u rje­ša­va­nju ovih pro­ble­ma, iz­ra­zi­li su sum­nju da se po­stu­pak do­dje­le kon­ce­si­ja ne spro­vo­di po za­ko­nu i da je pra­ćen ko­rup­tiv­nim rad­nja­ma. Pret­hod­no su to pre­do­či­li tu­ži­la­štvu, pred­sjed­ni­ci­ma dr­ža­ve i Vla­de, re­sor­nom mi­ni­star­stvu, a mi­ni­stra su po­zva­li da do­đe u Be­ra­ne, ka­ko bi mu di­rekt­no pre­zen­to­va­li pro­blem, ko­ji tra­ju du­ži niz go­di­na. Još im ni­ko ni­je iza­šao u su­sret. Dok pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri, sva­ko­dnev­no, iz­vo­ze ogrom­ne ko­li­či­ne tru­pa­ca, van op­šti­ne, ma­le okol­ne pi­la­ne ne­ma­ju do­volj­no si­ro­vi­na za svoj rad. Pre­ma sje­ća­nju sta­ri­jih ta­mo­šnjih mje­šta­na, dok je za šu­me bi­lo za­du­že­no Šum­sko ga­zdin­stvo iz Be­ra­na, u nje­mu je bi­lo upo­sle­no sto­ti­njak rad­ni­ka iz okol­nih se­la, za raz­li­ku od da­nas, ka­da ni­ko ne ra­di. Ta­da je sve bi­lo bo­lje i dru­ga­či­je, pri­ča­ju sta­ri­ne. Ti rad­ni­ci su bi­li osi­gu­ra­ni, pri­ma­li su re­dov­ne za­ra­de, i, uz po­ljo­pri­vre­ne po­slo­ve, obez­bje­đi­va­li su uspje­šno eg­zi­sten­ci­ju svo­jim po­ro­di­ca­ma. Mje­šta­ni tih se­la tvr­de da sa­da ne mo­gu do­ći ni do ku­ća ni do ka­tu­na, da su osta­li bez šu­ma i bez pu­te­va. Ta­kvo sta­nje uzro­ko­va­lo je dra­stič­nu pro­mje­nu de­mo­graf­ske sli­ke tog kra­ja, ko­ji ras­po­la­že ogrom­nim pri­rod­nim po­ten­ci­ja­li­ma. Ovo je po­zna­ti vo­ćar­ski i sto­čar­ski kraj. To naj­bo­lje ilu­stru­je po­da­tak da je „1961. go­di­ne Kla­u­dra ima­la 611, a da­nas 150 sta­nov­ni­ka i dva uče­ni­ka osnov­ne ško­le. Dav­ne 1972. go­di­ne na­sta­vu je po­ha­đa­lo 105 đa­ka”, pi­še do­pi­snik „Da­na” iz Be­ra­na.
Na sa­stan­ku pred­stav­ni­ka mje­snih za­jed­ni­ca i dr­vo­pre­ra­đi­va­ča sa pred­stav­ni­ci­ma Upra­ve za šu­me, za­klju­če­no je, iz­me­đu osta­log, da se pod hit­no is­pi­ta­ju okol­no­sti pod ko­ji­ma se do­dje­lju­ju kon­ce­si­ja. Tra­že­no je i da se usta­no­vi ka­ko su pro­du­ža­va­ni is­te­kli ugo­vo­ri za pro­šlu go­di­nu u ga­zdin­skim je­di­ni­ca­ma Ka­lu­đer­sko–Dap­sić­ka ri­je­ka i Skriv­na i da se pri­ba­vi in­for­ma­ci­ja o iz­vo­zu tru­pa­ca i re­za­ne gra­đe, sa pod­ruč­ja be­ran­ske op­šti­ne. Ka­ko je uka­zao pred­sjed­nik SO Be­ra­ne Go­ran Ki­ko­vić, u slu­ča­ju Ka­lu­dar­skih šu­ma, moć­ni­ci pu­ne dže­po­ve, a lo­kal­na za­jed­ni­ca od to­ga do­bi­ja za­ne­mar­lji­va sred­stva, u od­no­su na ostva­re­ne pri­ho­de. On je re­kao da pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri, za­hva­lju­ju­ći svo­joj po­li­tič­koj pri­pad­no­sti i po­ve­za­no­sti sa dr­žav­nim moć­ni­ci­ma mo­gu da ra­de šta god že­le. Šef be­ran­skog par­la­men­ta sma­tra i da na na­čin, na ko­ji se upra­vlja šu­ma­ma, na­no­si ve­li­ku šte­tu toj op­šti­ni.
(Na­sta­vi­će se)