pi­še: Dra­gi­ša Do­žić


Sa­stan­ci se odr­ža­va­ju, ali pro­blem ga­zdo­va­nja šu­ma­ma ostaje. Za­ključ­ci se do­no­se pre­te­žno na­čel­no i uop­šte­no, bez kon­kret­ne od­go­vor­no­sti i pri­mje­ne sank­ci­ja za ono što se do sa­da uči­ni­lo. Oni ko­ji uni­šta­va­ju šu­me, uz pre­ćut­nu po­dr­šku ak­tu­el­ne vla­sti, na­sta­vlja­ju po­sao, uz ve­li­ki pro­fit. Iza njih će osta­ti tek po­ne­ko sta­blo, kao svje­dok vre­me­na ka­kve su šu­me ne­kad bi­le na ovim pro­sto­ri­ma.
Odr­žan je sa­sta­nak i ta­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Dra­go­sla­va Šće­ki­ća sa di­rek­to­ri­ma Upra­ve za šu­me i Di­rek­to­ra­ta za šu­me u re­sor­nom mi­ni­stra­stvu, Nur­ko­vi­ćem i Fe­ti­ćem i pred­stav­ni­ci­ma dr­vo­pre­ra­đi­va­ča sa pod­ruč­ja Be­ra­na, u ci­lju pre­va­zi­la­že­nja istih pro­ble­ma, ko­ji ti­nja­ju go­di­na­ma u šu­ma­ma na sje­ve­ru Cr­ne Go­re.
Slič­no za­klju­či­ci­ma u jed­no­par­tij­skom si­ste­mu, do­go­vo­re­no je „da sve za­in­te­re­so­va­ne stra­ne da­ju pu­ni do­pri­nos, ka­ko bi se, uz po­što­va­nje za­kon­skih pro­pi­sa, uve­lo vi­še re­da u ga­zdo­va­nje i eks­plo­a­ta­ci­ju dr­žav­nih šu­ma”. Do­go­vo­re­no je i da se, u na­red­nom pe­ri­o­du, stvo­re re­al­ne osno­ve, ka­ko bi svi dr­vo­pre­ra­đi­va­či pod­ruč­ja Be­ra­na mo­gli da kon­ku­ri­šu i do­bi­ju od­re­đe­nu ko­li­ču drv­ne ma­se za rad nji­ho­vih po­go­na. Ujed­no, za­tra­že­no je da kon­ce­si­o­na­ri po­štu­ju kon­ce­si­o­ne ugo­vo­re i da is­pu­ne oba­ve­ze, ko­je se ti­ču odr­ža­va­nja lo­kal­ne put­ne in­fra­struk­tu­re, ko­ja je ošte­će­na, usled pro­la­ska te­ških ka­mi­o­na. Ti za­ključ­ci su da­le­ko bla­ži od onih ra­ni­jih, ka­da je op­štin­sko ru­ko­vod­stvo tvr­di­lo „da se mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de (ta­da Pe­tar Iva­no­vić) ma­će­hin­ski od­no­si pre­ma za­htje­vi­ma lo­kal­ne upra­ve i ig­no­ri­še po­zi­ve iz Be­ra­na”. Ta­kvo nje­go­vo po­na­ša­nje su, čel­ni­ci op­šti­ne Be­ra­ne, oka­rak­te­ri­sa­li kao ne­pro­fe­si­o­nal­no i kon­tra­dik­tor­no tvrd­nja­ma da re­sor­no mi­ni­star­stvo rav­no­mjer­no ula­že u sve op­šti­ne i da po­li­tič­ka pri­pad­nost ne igra ni­ka­vu ulo­gu pri­li­kom rje­ša­va­nja od­re­đe­nih pi­ta­nja.
Kraj­nja po­ru­ka mje­šta­na gla­si­la je da će blo­ki­ra­ti pu­te­ve i od­voz oblo­vi­ne, kao i da­lju eks­plo­a­ta­ci­ju šum­skog bo­gat­stva, sve dok dr­ža­va i kon­ce­si­o­na­ri ne sa­ni­ra­ju put­nu mre­žu, ko­jom su ne­ka­da sa­o­bra­ća­la i put­nič­ka vo­zi­la, u nji­ho­vim se­li­ma. Sa­da se tim pu­te­vi­ma te­ško sti­že do ka­tu­na, osim te­ren­skim auti­ma i trak­to­ri­ma. Ogor­če­ni su vla­sni­ci de­se­tak pi­la­na sa te­ri­to­ri­je te op­šti­ne na Upra­vu za šu­me, jer od na­ja­vlje­nih ten­de­ra ne­ma ni­šta, iako su nad­le­žni da­va­li čvr­sta uvje­re­nja da će omo­gu­ći­ti i nji­ma sje­ču od­re­đe­nih ko­li­či­na. Umje­sto to­ga, Upra­va za šu­me omo­gu­ći­la je pred­u­ze­ći­ma „Ni­ko­la”, „Mi­ma” i „Gra­deks” da, i na­kon is­te­ka ugo­vo­ra sklo­plje­nih za pe­ri­od 2007–2014. go­di­ne, na­sta­ve eks­plo­a­ta­ci­ju drv­ne ma­se, dok su svi dru­gi osta­li krat­kih ru­ka­va.
Još iz­ra­že­ni­ji su pro­ble­mi u ga­zdo­va­nju šu­ma­ma u op­šti­ni Ro­ža­je. To pod­ruč­je je od ra­ni­je po­zna­to po bes­prav­nim sje­ča­ma i ne­kon­tro­li­sa­nom iz­vo­zu naj­vred­ni­jih šum­skih sor­ti­me­na­ta, van op­štin­skog pod­ruč­ja. Oko 2000. go­di­ne, pri­ča­lo se se da je iz ro­žaj­skih šu­ma ne­sta­lo na hi­lja­de ku­bi­ka dr­ve­ta. Uvo­đe­njem kon­ce­si­ja u šu­mar­stvo, ne­za­ko­ni­te i ne­le­gal­ne rad­nje se utro­stru­ču­ju. Stvo­re­na je po­volj­ni­ja kli­ma za bes­prav­nu tr­go­vi­nu dr­ve­tom i bes­prav­ne sje­če, ko­je su uze­le ve­li­kog ma­ha i na­tje­ra­le lo­kal­nu upra­vu da se po­za­ba­vi pro­ble­mom za­šti­te i ga­zdo­va­nja šu­ma­ma. Na sjed­ni­ci lo­kal­nog par­la­men­ta, u ok­to­bru 2015. go­di­ne, ta­da­šnji pred­sjed­nik op­šti­ne Ro­ža­je Ejub Nur­ko­vić, iz­re­kao je naj­o­štri­ju kri­ti­ku na na­čin ga­zdo­va­nja šu­ma­ma na pod­ruč­ju te op­šti­ne. On je po­seb­no na­gla­sio i iz­ra­zio ne­za­do­volj­stvo ras­po­dje­lom kon­ce­si­ja i ra­dom kon­ce­si­o­na­ra, ko­ji ne vo­de ra­ču­na o šu­ma­ma i lo­kal­nim pu­te­vi­ma, uni­šta­va­ju­ći ih te­škim ma­ši­na­ma. Po­zvao je šu­mar­sku in­spek­ci­ju da ra­di svoj po­sao, a, isto­vre­me­no, uka­zao i na uzur­pa­ci­ju na hi­lja­de hek­ta­ra dr­žav­nog ze­mlji­šta, a da, pri­tom, ni­ko ni­je po­ku­šao to da spri­je­či. Na pro­ble­me u ga­zdo­va­nju šu­ma­ma uka­za­li su i dru­gi uče­sni­ci u di­sku­si­ji, me­đu nji­ma i ru­ko­vo­di­lac Pod­ruč­ne je­di­ni­ce za šu­mar­stvo Ka­lač.
(Na­sta­vi­će se)