PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


Do Kan­dij­skog (1645-1669) i Beč­kog (1683-1699) ra­ta i ve­li­ke se­o­be Sr­ba 1689/1690. pod pa­tri­jar­hom srp­skim Ar­se­ni­jem III Čar­no­je­vi­ćem u Sred­njem Po­li­mlju, Bi­ho­ru i na Sje­nič­ko-pe­šter­skoj vi­so­rav­ni ži­vje­lo je srp­sko pra­vo­slav­no i mu­sli­man­sko sta­nov­ni­štvo. Mu­sli­man­sko sta­nov­ni­štvo je od ta­da uglav­nom ži­vje­lo u pa­lan­ka­ma i va­ro­ši­ca­ma (Plje­vlja, Pri­je­po­lje, Bi­je­lo Po­lje, No­va Va­roš, Pri­boj). U osta­lim na­se­lji­ma, a to su bi­la ru­ral­na na­se­lja, mu­sli­ma­na je bi­lo ma­lo ili sa­mo kao ri­jet­kih po­je­di­na­ca. Po­sli­je Kan­dij­skog i Beč­kog ra­ta i tog eg­zo­du­sa Sr­ba, a i ka­sni­jih kon­ti­nu­i­ra­nih mi­gra­ci­ja, iz­mi­je­ni­će se kon­fe­si­o­nal­na i do­ne­kle i et­nič­ka struk­tu­ra sta­nov­ni­štva. U ova pod­ruč­ja u znat­nom bro­ju na­se­lja­va­će se ka­to­lič­ki Ma­li­so­ri iz sa­da­šnje Sje­ver­ne Al­ba­ni­je.
O po­sto­ja­nju srp­skog pra­vo­slav­nog sta­nov­ni­štva na ovim pro­sto­ri­ma pri­je Kan­dij­skog i Beč­kog ra­ta i da­nas svje­do­če mno­go­broj­ni to­po­ni­mi i lo­ka­li­te­ti „grč­ka” gro­blja, cr­kvi­ne, cr­kvi­šta, ne­kro­po­le, kao i osta­ci mno­go­broj­nih cr­ka­va i ma­na­sti­ra ko­ji su ob­na­vlja­ni i mno­gi bi­li ak­tiv­ni sve do sa­da­šnjeg vre­me­na. Pri­mje­ra ra­di, na­vo­di­mo de­talj­ne po­dat­ke o tim lo­ka­li­te­ti­ma na pod­ruč­ju op­šti­ne Sje­ni­ce. Ar­he­o­lo­škim re­kog­no­sci­ra­njem pro­sto­ra ove op­šti­ne utvr­đe­no je 140 ta­kvih lo­ka­li­te­ta. U sko­ro sva­kom sa­da­šnjem na­se­lju po­sto­je lo­ka­li­te­ti sa ne­kro­po­la­ma, me­đu ko­ji­ma je 60 bez gro­bljan­skih cr­kvi­ca, dok je sa cr­kvi­ca­ma 40 ta­kvih lo­ka­li­te­ta. Po­sto­ja­li su i broj­ni sa­kral­ni objek­ti kao što su ma­na­stir Ča­tal (ne­ki isto­ri­ča­ri ga iden­ti­fi­ku­ju sa cr­kvom Ča­tal), ma­na­stir Vu­vac (Uvac), Manastir Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, ko­jeg je po­di­gao ve­li­ki žu­pan Ste­fan Ne­ma­nja, ali se još uvi­jek ne zna gdje je bio, za­tim Cr­kva Sv. Đor­đa u Duj­ka­ma, cr­kva Va­so­ji­ca (Va­so­je­vi­ca) Va­so­je­vić Ste­ve na Ra­di­ši­ća Br­du i dr. Naj­ve­ći dio tih lo­ka­li­te­ta sa­da se na­la­zi u se­li­ma sa mu­sli­man­skim sta­nov­ni­štvom, ali je sko­ro ne­po­zna­to da su „grč­ka” gro­blja i cr­kvi­ne pre­o­ra­va­ni u no­vi­je vri­je­me. U tur­skim ka­ta­star­skim po­pi­si­ma ko­ji su oba­vlja­ni če­sto i pe­dant­no, u 15. i 16, pa i u 17. vi­je­ku, po­pi­si­va­ni su po­po­vi, mo­na­si, mo­na­hi­nje, te nas i to uvje­ra­va da je to sta­nov­ni­štvo bi­lo pra­vo­slav­ne vje­ro­i­spo­vi­je­sti. Sve te ne­kro­po­le i cr­kvi­ne da­tu­ju se u 14, 15. i 16. vi­jek.
U ci­je­lom Po­li­mlju bi­li su iz­gra­đe­ni broj­ni ma­na­sti­ri i cr­kve ko­je su naj­če­šće po­di­za­li Ne­ma­nji­ći, ali i nji­ho­vi srod­ni­ci ili nji­ho­va pot­či­nje­na vla­ste­la kao svo­je za­du­žbi­ne. Uglav­nom su ti ma­na­sti­ri i cr­kve po­di­za­ni u 12,13,14. i 15. vi­je­ku. To su bi­li Mi­le­še­va, Da­vi­do­vi­ca, Mi­li, Ni­ko­ljac, Đur­đe­vi Stu­po­vi (Bu­di­mlja), Ku­ma­ni­ca, Cr­na Re­ka, Uvac, Ba­nja, Sv. Tro­ji­ca, Cr­kva apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla u Bi­je­lom Po­lju i dr. To­li­ki broj sa­kral­nih obje­ka­ta, od­no­sno obje­ka­ta srp­ske sred­njo­vje­kov­ne kul­tu­re u ši­rem smi­slu na ta­ko ma­lom pro­sto­ru mo­že se je­di­no na­ći na Fru­škoj Go­ri i u do­li­ni za­pad­ne Mo­ra­ve.
U sred­njem Po­li­mlju, Bi­ho­ru i na Pe­šter­skoj vi­so­rav­ni, kao cen­tral­nim dje­lo­vi­ma Sta­re Ra­ške, Tur­ci Osman­li­je de­fi­ni­tiv­no kon­so­li­di­ju svo­ju vlast i za­vo­de svoj ti­pič­ni spa­hij­sko-ti­mar­ski si­stem do 1455. go­di­ne. Od ta­da su po­če­le pro­mje­ne u mno­gim ele­men­ti­ma dru­štve­nog ži­vo­ta. Već u dru­goj po­lo­vi­ni 15. vi­je­ka po­ja­vlju­je se isla­mi­za­ci­ja ma­da su to ta­da uglav­nom bi­li spo­ra­dič­ni slu­ča­je­vi. Pr­vi isla­mi­zi­ra­ni po­je­din­ci iz Po­li­mlja po­mi­nju se 1467. go­di­ne. Ti pr­vi kon­ver­ti­ti bi­li su Meh­med Ha­sa­no­vić iz Ni­kolj-Pa­za­ra (Ako­va, Bi­je­lo Po­lje), Tur­čin Meh­med iz Pri­je­po­lja, Tur­čin Ham­za. U pe­šter­skom se­lu Ra­žda­gi­nji pri­li­kom po­pi­sa Her­ce­go­vač­kog san­dža­ka 1477. go­di­ne od 40 po­pi­sa­nih do­ma­ćin­sta­va tri su bi­la mu­sli­man­ska da bi isto to­li­ko bi­lo mu­sli­man­skih ku­ća i u po­pi­su iz 1585. go­di­ne.
Ra­ni­je po­mi­nja­ni po­je­di­ni „Tur­ci” u po­pi­su iz 1455. go­di­ne bi­li su uglav­nom sa stra­ne ili, za­i­sta, ne­ki pra­vi Tur­ci. Isla­mi­za­ci­ja do­ma­ćeg hri­šćan­skog sta­nov­ni­štva ni­je ima­la ra­di­ka­lan ka­rak­ter ni u 15. ni u 16. vi­je­ku iz­u­zev u ri­jet­kim pod­gra­đi­ma, pa­lan­ka­ma, ka­sa­ba­ma i va­ro­ši­ca­ma. Ne­ka­da­šnje žu­pe, a ta­da na­hi­je, ima­le su pre­ma on­da­šnjim pro­pi­si­ma iz­ra­zi­tu ve­ći­nu hri­šćan­skog sta­nov­ni­štva (na­hi­je Bar­če-No­va Va­roš, Ko­ma­ra­ni, Bi­hor, Sje­ni­ca, Lju­bo­vi­đa). Is­ti­če­mo pri­mjer na­hi­je Sje­ni­ca u vri­je­me po­pi­sa iz 1585. go­di­ne. U ci­je­loj na­hi­ji bi­la su 652 po­pi­sa­na do­ma­ćin­stva, a od tih do­ma­ćin­sta­va sa­mo je 13 bi­lo mu­sli­man­skih. Ka­rak­te­ri­sti­čan je i pri­mjer za Pri­boj u ko­jem je 1499. go­di­ne bi­lo 156 srp­skih i sa­mo tri mu­sli­man­ske ku­će. Ta­ko­đe će­mo is­tak­nu­ti i pri­mjer Plje­va­lja u ko­ji­ma je 1516. go­di­ne po­pi­sa­no 150 do­ma­ćin­sta­va od ko­jih je bi­lo sa­mo 20 mu­sli­man­skih, dok su osta­la bi­la srp­ska.
Da se ni­šta ni­je bit­ni­je pro­mi­je­ni­lo u tom pro­ce­su na pro­sto­ru Sta­re Ra­ške, od­no­sno Ra­ške obla­sti, i po­čet­kom 17. vi­je­ka po­ka­za­će i sle­de­ći po­da­ci. Pre­ma tur­skom po­pi­su iz 1604. go­di­ne na­hi­ja Sje­ni­ca je ima­la 752 do­ma­ćin­stva od ko­jih je bi­lo 102 mu­sli­man­skih, na­hi­ja Bar­če (No­va Va­roš) je ta­da ima­la 479 do­ma­ćin­stva od ko­jih je bi­lo 37 mu­sli­man­skih. I u na­hi­ji Ba­nja bi­lo je slič­no sta­nje. U tom po­pi­su ima­la je 799 ku­ća. Od to­ga je bi­lo 89 mu­sli­man­skih, a osta­la su bi­la ne­mu­sli­man­ska. Pre­ma to­me, tek kra­jem 16. i po­čet­kom 17. vi­je­ka ne­ki tr­go­vi i gra­do­vi-pa­lan­ke do­bi­ja­ju ve­ći­nu mu­sli­man­skog sta­nov­ni­štva, dok je u broj­nim se­o­skim na­se­lji­ma i da­lje ogrom­nu ve­ći­nu či­ni­la hri­šćan­ska pra­vo­slav­na, od­no­sno srp­ska po­pu­la­ci­ja.
(NA­STA­VI­ĆE SE)