-PIŠE: dr Vu­kić Ilin­čić

Ni­ko od uje­di­ni­te­lja, kao ni ko­man­dant Ja­dran­skih tru­pa, ni­je oče­ki­vao po­ja­vu ne­za­do­volj­stva zbog ra­da na uje­di­nje­nju, a ka­mo­li oru­ža­nu po­bu­nu. Na­pro­tiv, u Cr­noj Go­ri se „rav­no­du­šno gle­da­lo šta se de­ša­va“, ta­ko da su pri­sta­li­ce kra­lja Ni­ko­le neo­me­ta­no mo­gle da uče­stvu­ju u agi­ta­ci­ji i na kra­ju da or­ga­ni­zu­ju po­bu­nu.
Or­ga­ni­za­tor po­bu­ne je bio Jo­van Pla­me­nac, biv­ši mi­ni­star i vi­so­ki funk­ci­o­ner du­gi niz go­di­na, kao i je­dan od naj­a­gil­ni­jih lju­di kra­lja Ni­ko­le i „stub re­ak­ci­je u pred­rat­noj Cr­noj Go­ri“. Pla­me­nac je i raz­ra­dio de­ta­ljan plan po­bu­ne, a pre­dao ga je ita­li­jan­skom no­vi­na­ru Đu­ze­peu Bal­da­či­ju, sa za­htje­vom da ga ovaj do­sta­vi iz­bje­glič­koj vla­di u mje­stu Ne­ji kod Pa­ri­za. Bal­da­či je plan upu­tio 14. de­cem­bra 1918. go­di­ne (no­vi kal.) ita­li­jan­skom mi­ni­stru ra­ta.
„Ma­lo­broj­nost Ja­dran­skih tru­pa“ u Cr­noj Go­ri išla je na­ru­ku po­bu­nje­ni­ci­ma, tim pri­je „što u tru­pa­ma ni­je­su bi­li Sr­bi­jan­ci, ne­go ju­go­slo­ven­ski do­bro­volj­ci“, ko­jih je kra­jem de­cem­bra 1918. go­di­ne u Cr­noj Go­ri bi­lo oko 500, a glav­ni­na Dru­gog ju­go­slo­ven­skog pu­ka na­la­zi­la se u Bo­ki ko­tor­skoj.
Iz­vr­šnom na­rod­nom od­bo­ru, ko­ji je bio naj­vi­ša dr­žav­na (uprav­na) vlast do pot­pu­nog uje­di­nje­nja, sti­žu sre­di­nom de­cem­bra te go­di­ne uz­ne­mi­ru­ju­će vi­je­sti o ak­tiv­no­sti­ma pri­sta­li­ca kra­lja Ni­ko­le, iz Ba­ra, Ce­ti­nja, Nik­ši­ća, Pod­go­ri­ce. Iz Ba­ra je ja­vlje­no da Ita­li­ja­ni po­dr­ža­va­ju i po­ma­žu pro­tiv­ni­ke uje­di­nje­nja. Okru­žni na­čel­nik sa Ce­ti­nja ja­vlja da se u Nje­gu­ši­ma ozbilj­no spre­ma­ju na po­bu­nu i da su u kon­tak­tu sa ita­li­jan­skom ko­man­dom u Ko­to­ru. Iz tih raz­lo­ga če­ti­ri čla­na iz­vr­šnog od­bo­ra pre­la­ze na Ce­ti­nje, a je­dan osta­je u Pod­go­ri­ci. Po­bu­nje­ni­ci su bi­li u po­volj­nom po­lo­ža­ju i za­to što je do­sta oruž­ja osta­lo u na­ro­du, a po­ne­gdje čak i po­ne­ki biv­ši austro­u­gar­ski ma­ga­cin.
Ko­man­dant Ja­dran­skih tru­pa Dra­gu­tin Mi­lu­ti­no­vić, či­ji se štab na­la­zio na Ce­ti­nju, ša­lje de­le­ga­ci­ju po­bu­nje­ni­ci­ma, a iza­sla­ni­ci po­bu­nje­ni­ka već do­la­ze u nje­go­vu ko­man­du. On pred­u­zi­ma sve što je u nje­go­voj mo­ći da ne do­đe do pro­li­va­nja kr­vi. Me­đu­tim, na­po­ri su bi­li uza­lud­ni jer su za­htje­vi po­bu­nje­ni­ka bi­li ne­pri­hva­tlji­vi.
Ge­ne­ral Mi­lu­ti­no­vić je 31. de­cem­bra do­bio pi­smo od cr­no­gor­skog mi­tro­po­li­ta Mi­tro­fa­na Ba­na, ko­je pred­sta­vlja pro­sli­je­đe­no sa­op­šte­nje – sa­op­šte­nja sve­šte­ni­ka sa te­re­na, da se uve­li­ko ra­di da se iz­ve­du „ne­ki po­kre­ti“, da se pro­gla­si ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re, da se na Ce­ti­nju po Usta­vu iz 1905. go­di­ne sa­zo­ve Na­rod­na skup­šti­na ko­ja će do­ni­je­ti od­lu­ku pod „ko­jim će uslo­vom“ Cr­na Go­ra stu­pi­ti u Ju­go­sla­vi­ju. U ovom pi­smu se na­vo­de i glav­ne vo­đe po­bu­ne – Jo­van Pla­me­nac na Ce­ti­nju, voj­vo­da Đu­ro Pe­tro­vić u Nik­ši­ću i bri­ga­dir Mi­lu­tin Vu­či­nić u Pod­go­ri­ci.
Po­što je shva­tio da je plan po­bu­ne ot­kri­ven, glav­ni or­ga­ni­za­tor, Jo­van Pla­me­nac, pre­bje­gao je u rod­nu Crm­ni­cu, ali nje­gov do­la­zak bio je i ta­mo za­pa­žen.
(NA­STA­VI­ĆE SE)