Sva­ka lič­nost ko­ja se ov­dje po­ja­vlju­je ni­je ob­u­ze­ta sa­mo jed­nim osje­ća­njem i Vi­skon­ti, kao ni­kad do ta­da, po­ku­ša­va da ih osvi­je­tli kom­plek­sno unu­tar vre­me­na ovih zbi­va­nja i nji­ho­vog su­bjek­tiv­nog do­ži­vlja­ja. Za­to svo­ju pa­žnju usmje­ra­va na kon­te­su Li­vi­ju Ser­pi­je­ri, tu ele­gant­nu i za­vo­dlji­vu da­mu i nje­ne po­stup­ke. Ona je na stra­ni svog ro­đa­ka Uso­ni­ja i svih onih mla­dih re­vo­lu­ci­o­na­ra ko­ji ta­ko buč­no de­mon­stri­ra­ju, ali joj se, s dru­ge stra­ne, do­ga­đa da upra­vo za­pa­zi nji­ho­vog pro­go­ni­te­lja mla­dog austrij­skog ofi­ci­ra Fran­ca Ma­le­ra, i da pro­tiv svo­je vo­lje osje­ti is­kre­nu lju­bav pre­ma tom šar­mant­nom i za­vo­dlji­vom čo­vje­ku. To je po­če­tak nje­ne tra­ge­di­je i dvoj­stva lič­no­sti – ta­ko da Vi­skon­ti sa iz­vje­snom su­zdr­ža­no­šću pa čak i iro­ni­jom osvje­tlja­va sve ono što se do­ga­đa oko kon­te­se. Iz­me­đu pri­vr­že­no­sti onim mla­dim re­vo­lu­ci­o­na­ri­ma ko­ji su ta­ko hra­bro iz­vi­ki­va­li sa ga­le­ri­je „po­bje­da ili smrt!” i ba­ca­li let­ke sa svo­jim re­vo­lu­ci­o­nar­nim pro­gla­si­ma – pred njom je lič­no is­ku­še­nje. Te­ško se od­u­pri­je­ti stra­sti­ma i za­to pri­sta­je na po­ni­že­nje, iz­ne­vje­ra­va mu­ža, sa­ma tra­ži svog po­ruč­ni­ka po ofi­cir­skim sta­no­vi­ma, ri­zi­ku­je da bu­de kom­pro­mi­to­va­na i na kra­ju pri­sta­je da iz­da usta­ni­ke pa i svo­je naj­bli­že. No­vac ko­ji su usta­ni­ci po­vje­ri­li nje­nom mu­žu na ču­va­nje ona da­je Ma­le­ru, ka­ko bi uspio da po­bjeg­ne kao de­zer­ter. Na svom polj­skom ima­nju ona obes­hra­bru­je se­lja­ke u nji­ho­voj že­lji da se od­mah pri­dru­že re­vo­lu­ci­o­na­ri­ma i sa­ma od­la­zi kroz li­ni­je fron­ta da bi pro­na­šla lju­bav­ni­ka.
Svo­ju svi­jest o ljud­skom bi­ću Vi­skon­ti mak­si­mal­no od­re­đu­je, pa su nje­go­vi opi­si ve­o­ma is­crp­ni i re­a­li­stič­ni. U tim bo­ja­ma se sta­pa­ju pa­ti­ne sa po­je­di­nač­nim re­ak­ci­ja­ma, hva­ta se sva­ka psi­hič­ka re­ak­ci­ja, pa je sli­ka pu­na psi­ho­lo­ških opi­sa i di­na­mi­ke ko­ja od­ra­ža­va vri­je­me ali i lju­de sa nji­ho­vim in­di­vi­du­al­nim po­stup­ci­ma. Ov­dje se ni­šta ne rje­ša­va ra­ci­o­nal­no do kra­ja – ta­ko da se osta­vlja sa­mim pro­ta­go­ni­sti­ma da raz­ri­je­še di­le­me do ko­jih su do­ve­li svo­jim od­no­som pre­ma stvar­no­sti. Li­vi­ja je po ni­zu de­ta­lja ima­la pri­li­ke da sa­gle­da Ma­le­ro­vu lič­nost u re­al­ni­jim okvi­ri­ma, ali je upor­no po­ti­ski­va­la sva­ku mi­sao pre­pu­šta­ju­ći se pot­pu­no svom emo­ci­o­nal­nom uz­bu­đe­nju. Za­to je nje­no raz­o­ča­re­nje ka­da ko­nač­no pro­na­đe ovog raz­me­tlji­vog lju­bav­ni­ka i de­zer­te­ra go­to­vo po­ra­ža­va­ju­će. On ne sa­mo da s nje­nim nov­cem uži­va u raz­vra­tu već tje­ra i Li­vi­ju da za­jed­no sa nje­go­vim no­vim dru­žbe­ni­ci­ma uče­stvu­je u tom blu­du. To su tre­nu­ci u ko­ji­ma Ma­ler po­ka­zu­je ka­kav je čo­vjek, ot­kri­va joj da je ni­kad ni­je ni vo­lio i da je sa­mo vje­što ko­ri­stio nje­ne sla­bo­sti. Ova dra­ma, u ko­joj je du­go iz­bje­ga­va­na pa­te­tič­nost i gdje se ne­pre­kid­no in­si­sti­ra­lo na uslo­vlje­no­sti do­ga­đa­ja i lič­nih sud­bi­na, sa­da do­bi­ja svo­je pu­no djej­stvo. Li­vi­ja od­lu­ču­je ne sa­mo da pri­ja­vi austrij­skim vla­sti­ma ovog de­zer­te­ra već i u svo­me raz­o­ča­ra­nju na­la­zi do­volj­no sna­ge da pri­su­stvu­je nje­go­voj eg­ze­ku­cji. Ma­le­ro­va smrt ni­je za nju ni­ka­kvo is­ku­plje­nje – u svo­jim stra­sti­ma okre­nu­la se pro­tiv vre­me­na i sa­me se­be. „Sen­so” je pre­pun aso­ci­ja­ci­ja ko­je ga spa­sa­va­ju da ne po­sr­ne u sop­stve­nu me­lo­dra­ma­ti­ku.
(Na­sta­vi­će se)

Pi­še:
dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić
film­ski i TV re­di­telj