<br /> Po­zna­to je da se po­red ili u ne­po­sred­noj bli­zi­ni rat­nih lo­go­ra u Austro­u­gar­skoj, Nje­mač­koj, Bu­gar­skoj i Tur­skoj na­la­ze ma­sov­na gro­blja i raz­ba­ca­ni gro­bo­vi.
Za­hva­lju­ju­ći Mir­če­ti Ve­mi­ću, upri­li­či­li smo ovaj po­tre­san felj­ton, ka­ko se ne bi za­bo­ra­vi­le srp­ske žr­tve, ko­jih je kr­oz vje­ko­ve bi­lo i pre­mno­go, a vla­sti, ne zna­ju­ći ni­za­što, iz­bje­ga­va­le da po­pi­šu žr­tve u mno­gim ra­to­vi­ma, kao i lo­gor­skim stra­da­nji­ma. Ne­ču­ve­no!
Iz­vje­stan po­pis žr­ta­va vr­ši­lo je vi­še li­ca na te­ri­to­ri­ji biv­še Austro­u­gar­ske. U po­sli­je­rat­noj Ma­đar­skoj po­pis je vr­šio pro­ta Ra­di­vo­je Bi­kar, ko­ji je na če­tr­de­set de­vet mje­sta po­pi­sao 10.027 gro­bo­va. U Austri­ji dva pa­ro­ha Cr­kve Sve­ti Sa­va iz Be­ča, Mi­ha­i­lo Mi­šić je u 145 mje­sta po­pi­sao 21.856 gro­bo­va, dr Mi­lo­je Ara­nic­ki sa­či­nio je spi­sak od 29.414 sa­hra­nje­nih lo­go­ra­ša. Na te­ri­to­ri­ji Če­ho­slo­vač­ke po­pis je vr­šio pro­ta Mi­li­vo­je Crv­ča­nin (1932), ko­ji je na 409 gr­o­ba­lja po­pi­sao 17.378 gr­o­bo­va.
U ne­ka­da­šnjoj Če­ho­slo­vač­koj, je­dan broj sa­hra­nje­nih je esku­mi­ran i po­lo­žen u za­jed­nič­ku spo­men-ko­stur­ni­cu, ka­kve se na­la­ze u Jan­dri­ho­vi­ca­ma, Olo­mo­u­cu, Tren­či­nu i Ol­šan­skom gro­blju u Pra­gu...
Austro­u­gar­ska je i pri­je na­pa­da na Sr­bi­ju po­če­la sa in­ter­ni­ra­njem Sr­ba, „po­li­tič­ki sum­nji­vih”, iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Cr­ne Go­re i Hr­vat­ske. Lo­gor Arad – trv­đa­va bio je pr­vi lo­gor za Sr­be u Austro­u­gar­skoj. U nje­ga je i pri­je voj­nog upa­da austro­u­gar­ske voj­ske u Sr­bi­ju. Pr­vi tran­sport sti­gao je 17. av­gu­sta. Bi­lo je iz­me­đu 11.000 i 15.000 srp­skih in­ter­ni­ra­ca.
Vla­di­mir Ćo­ro­vić (1920 – 1996), „Cr­ve­noj knji­zi”, pi­še: „... mo­ra­li su ta­ko, pri­mje­ra ra­di, vu­ći pe­sak iz Mo­ri­ša, šest ki­lo­me­ta­ra da­le­ko, da na­spu uli­ce, i to bez od­mo­ra i na srp­ske pra­zni­ke, sa­mim tim i na Bo­žić... Mno­ge od njih pri­si­li­še, da ra­de po fa­bri­ka­ma i pu­sta­ma ugar­skih mag­na­ta, a do­bi­va­li su za to, osim sta­na i rđa­ve hra­ne, sa­mo 50 he­le­ra nad­ni­ce na dan... u ok­to­bru 1914. iz­da­na je na­red­ba, da svi in­ter­nir­ci, ne iz­u­zi­ma­ju­ći ni sve­šte­ni­ke, mo­ra­ju voj­nič­ki vje­žba­ti...”
Šta se sve zbi­va­lo u ovom lo­go­ru opi­sao je Bo­ži­dar Pa­nić sa sa­rad­ni­ci­ma, ko­ri­ste­ći se iz­ja­va­ma i svje­do­če­nji­ma pre­ži­vje­lih lo­go­ra­ša. Ci­ti­ra­mo jed­nu od is­po­vi­je­sti: „Zi­mi, dr­ža­li su ih u le­de­nim pro­sto­ri­ja­ma, na be­ton­skom po­du, od če­ga su im se smr­za­va­le ru­ke i no­ge. Am­pu­ti­ra­njem eks­tre­mi­te­ta mno­go je lo­go­ra­ša, oso­bi­to ma­lo­let­nih, obo­ga­lje­no. Mu­či­li su ih že­đu, ve­zi­va­li oko šta­pa i ta­ko ukvr­že­ne tu­kli na mr­tvo, sta­vlja­li im gvo­zde­ne oko­ve, si­lo­va­li že­ne...”
Pre­mi­nu­li lo­go­ra­ši su sa­hra­nji­va­ni u „Gor­njem gro­blju”, da­na­šnjem grad­skom gro­blju „Eter­ni­ta­tea”. Tu su sa­hra­nje­ni ve­le­po­sjed­nik Jo­va­no­vić, sve­šte­nik Dža­bić, dvi­je ne­po­zna­te Srp­ki­nje iz Bo­sne, ko­je su mr­tve iz­ni­je­te iz stoč­nog va­go­na, i osta­li ne­i­den­ti­fi­ko­va­ni, a bi­lo ih je oko 16. U „Do­njem gro­blju”, da­na­šnje grad­sko gro­blje „Po­me­ni­rea”, pre­ma spi­sku je­re­ja Uro­ša Ko­vin­či­ća, iz 1921. go­di­ne, sa­hra­nje­no je 469. Zbog ši­re­nja za­ra­ze, sta­nov­ni­štvo je tra­ži­lo da se mr­tvi lo­go­ra­ši ne no­se kroz grad, već da se sa­hra­nju­ju u sa­moj tvr­đa­vi. Po­red ri­je­ke Mo­ri­ša, ogra­đe­na je ži­com po­ve­ća par­ce­la, ko­ja je pred­sta­vlja­la još jed­no „srp­sko gro­blje”.
U arad­skoj fi­li­ja­li Dr­žav­nog ar­hi­va Ru­mi­ni­je, Pa­nić pro­na­la­zi dio po­li­cij­skih iz­vje­šta­ja. Pre­ma tim do­ku­men­ti­ma, u pe­ri­o­du od 23. av­gu­sta 1914. do 3. mar­ta 1915. umr­le su 1.034. oso­be srp­ske na­ci­o­nal­no­sti, dok je za ne­što du­ši pe­ri­od, od 23. av­gu­sta 1914. do 25. mar­ta 1915. go­di­ne, Vla­di­mir Ćo­ro­vić na­veo broj­ku od 1.772. lo­go­ra­ša.
Ko­na­čan broj ubi­je­nih u Arad­skoj tvr­đa­vi od 1914. do 1918. go­di­ne do sa­da ni­je utvr­đen, ali po­sto­ji zna­ča­jan po­da­tak. Na jed­noj li­ti­ji, ko­ja se ču­va u srp­skoj pra­vo­slav­noj Cr­kvi Sve­tih apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla, u Ara­du, iz­ve­zen je tekst:
„Ova je li­ti­ja sa­či­nje­na cr­kve­nim do­hot­kom go­di­ne 1925. Da­ro­va­na u sla­vu Bož­ju i za vje­či­ti spo­men 4.317 Sr­ba mu­če­ni­ka in­ter­ni­ra­nih u Arad­skom gra­du umr­lih god. 1914-1918”.
Pre­ma ka­zi­va­nju sta­ri­jih Ara­đa­na, ovaj po­da­tak o bro­ju umr­lih po­ti­če od Ar­se­ni­ja Ili­ća, ta­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve­ne op­šti­ne u Ara­du, ko­ji je pre­ko ve­ze pra­tio kre­ta­nje umr­lih in­ter­ni­ra­ca.
Upo­re­de li se na­ve­de­ne broj­ke po­stra­da­lih Sr­ba do 1915. go­di­ne (1.772) i ove za­pi­sa­ne na cr­kve­noj za­sta­vi iz 1918. go­di­ne, on­da se dru­ga broj­ka mo­že uze­ti kao tač­ni­ja, jer se u ka­sni­jem pe­ri­o­du, zbog gla­di i op­šte is­cr­plje­no­sti, smrt­nost lo­go­ra­ša po­ve­ća­va­la.
U po­me­nu­tom spi­su sa­hra­nje­nih na „Dol­njem gro­blju”, ko­ji je sa­či­nio Uroš Ko­vin­čić, upi­sa­ni su lo­go­ra­ši oba po­la, ve­ći­nom se­lja­ci – ra­ta­ri.
Naj­sta­ri­ji me­đu nji­ma bio je Ja­kov Vi­ju­čić, iz Ne­ve­se­nja, Her­ce­go­vi­na, ko­ji je imao 101 go­di­nu, a naj­mla­đi To­mo Spre­mo, iz Za­vi­do­la, Her­ce­go­vi­na, ko­ji je imao sa­mo jed­nu go­di­nu...
(Na­sta­vi­će se)

Pi­še: Ve­se­lin La­za­re­vić