-PI­ŠE: Dra­gi­ša Do­žić

Ra­zno­vr­snost bi­o­di­ver­zi­te­ta Bje­la­si­ce i NP ,,Bi­o­grad­ska go­ra” stal­no su pred­met pa­žnje na­uč­nog is­tra­ži­va­nja raz­li­či­tih stru­ka. In­te­res na­uč­ne jav­no­sti je oprav­dan, ali je ne­do­pu­sti­vo da pra­šu­mom še­ta­ju pla­ni­na­ri, sku­plja­či lje­ko­vi­tog bi­lja, pa čak, i lo­vo­kra­di­ce, osta­vlja­ju­ći po­sle­di­ce i tra­go­ve ko­ji mi­je­nja­ju ka­rak­ter pra­šu­me i re­žim za­šti­te. Osnov­na za­kon­ska i pro­gram­ska od­red­ba je bi­la da u zo­nu I ste­pe­na za­šti­te – pra­šum­ski re­zer­vat – mo­že ući sa­mo is­tra­ži­vač-na­uč­nik, sa pret­hod­no do­bi­je­nom do­zvo­lom od upra­va Par­ka i ja­sno de­fin­si­a­nim pro­jekt­nim za­dat­kom is­tra­ži­va­nja i oba­ve­zom da re­zul­ta­te is­tra­ži­va­nja do­sta­vi nad­le­žnim or­ga­ni­ma. Vje­ru­jem da je ta za­kon­ska i pro­gram­ska od­red­ba o upra­vlja­nju i ure­đe­nju Par­ka traj­no na sna­zi i da se ona kao ta­kva ne mo­že mi­je­nja­ti, jer bi ra­di­kal­no pro­mi­je­ni­la sta­tus i ka­te­go­ri­ju NP. Za im­ple­men­ta­ci­ju ne­kih za­kon­skih pro­pi­sa po­treb­na su sred­stva, ko­ja od­re­đe­ni pri­vred­ni i dru­štve­ni su­bjek­ti ne mo­gu obez­bi­je­di­ti. Da li su, u kon­kret­nom slu­ča­ju, u NP ,,Bi­o­grad­ska go­ra”, ne­do­sta­tak fi­nan­sij­skih sred­stava i ne­ra­ci­o­nal­na po­li­ti­ka nad­le­žnih or­ga­na pre­ma za­šti­će­nim pro­sto­ri­ma od­lu­ču­ju­će uti­ca­li da se od­stu­pi od osnov­ne dje­lat­no­sti Par­ka, utvr­đe­ne za­ko­nom o na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma, opre­di­je­lje­ne za­šti­ti i una­pre­đe­nju iz­vor­nih pri­rod­nih vri­jed­no­sti, kul­tur­no-pro­svjet­nim po­tre­ba­ma i na­uč­no­i­stra­ži­vač­kom ra­du i za­mi­je­ni eko­nom­skom funk­ci­jom i na­po­ri­ma za iz­vor­nim pri­ho­di­ma, na še­tu naj­vred­ni­jih dje­lo­va par­ka? Ta po­ja­va je ra­di­ka­li­zo­va­na u Bi­o­grad­skoj go­ri, re­kon­struk­ci­jom po­sto­je­ćeg re­sto­ra­na, po­ve­ća­njem bro­ja kamp ku­ći­ca, a po­seb­no na­mje­ra­ma o grad­nji no­vog ho­te­la, sa in­fra­struk­tu­rom i si­ste­mom za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih i ka­na­li­za­ci­o­nih vo­da, iz po­sto­je­ćeg, a vje­ro­vat­no i objek­ta ko­ji će se gra­di­ti i to sve na oba­li Bi­o­grad­skog je­ze­ra.
Ima li ap­surd­ni­jeg po­te­za u vri­je­me ka­da se otva­ra po­gla­vlje 27 o za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne, ra­di učla­nje­nja Cr­ne Go­re u EU, i s ob­zi­rom na kri­ti­ke Une­sko­vih eks­pe­ra­ta na od­nos dr­ža­ve pre­ma za­šti­će­nim i upi­sa­nim pro­sto­ri­ma? Sa­gle­da­va­ju­ći te­ku­će ak­tiv­no­sti u NP do­la­zi se do za­ključ­ka da su za­po­sle­ni svo­je ak­tiv­no­sti kon­cen­tri­sa­li na do­ho­dov­nu funk­ci­ju, za­po­sta­vlja­ju­ći za­kon­sku oba­ve­zu u obla­sti za­šti­te i dru­gih funk­ci­ja NP. Ta­kvim po­na­ša­njem, do­šli su u su­kob sa za­kon­skim od­red­ba­ma, zbog če­ga bi tre­ba­lo da sno­se na sa­mo ve­li­ku od­go­vor­nost, već i san­ka­ci­je za de­va­sta­ci­ju pro­sto­ra i, uop­šte, obez­vre­đi­va­nje slo­že­nog pri­rod­nog objek­ta, ko­ji za dr­ža­vu zna­či brend oču­va­no­sti iz­vor­nih pri­rod­nih vri­jed­no­sti. Ne­ren­ta­bil­no po­slo­va­nje i, even­tu­al­na, tras­nfor­ma­ci­ja u pri­vred­na dru­štva s ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću, upu­ću­ju na strah da će za­šti­će­ni pro­sto­ri po­sta­ti lak pli­jen moć­nih taj­ku­na, kao „spa­si­la­ca” tih pri­vred­nih su­bje­ka­ta, iz­gra­đu­ju­ći bi­znis zo­ne i ran­če­ve na lo­ka­ci­ja­ma, ko­je či­ne eko­lo­šku oko­sni­cu Cr­ne Go­re.
Go­spo­do iz Na­ci­o­nal­nih par­ko­va, za­šti­ta oču­va­nja in­te­gral­no­sti naj­vred­ni­jih dje­lo­va par­ka je pri­o­ri­tet ukup­nih va­ših ak­tiv­no­sti, ko­je se go­di­šnje pla­ni­ra­ju. Te ak­tiv­no­sti su po obi­mu slo­že­ne i fi­nan­sij­ski vr­lo za­htjev­ne, pa tra­že, po­red hit­no­sti, ra­di spre­ča­va­nja od­re­đe­nih pro­ce­sa, sa­na­ci­o­ne za­hva­te, ko­ji su van mo­guć­no­sti Na­ci­o­nal­nih par­ko­va. Umje­sto da ste oba­vi­je­sti­li jav­nost i Vla­du o de­struk­tiv­nim pri­rod­nim pro­ce­si­ma, ko­ji pri­je­te op­stan­ku Bi­o­grad­skog je­ze­ra, a ti­me i po­re­meća­ju us­po­sta­vlje­ne pri­rod­ne rav­no­te­že, vi tra­ži­te po­moć nad­le­žnih u po­slo­vi­ma ko­ji de­va­sti­ra­ju pra­šum­ski re­zer­vat. Dve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, oci­je­nje­no je, od stra­ne na­uč­nog sa­vje­ta i or­ga­na upra­va NP, da je sa­na­ci­ja Bi­o­grad­skog je­ze­ra naj­pri­o­ri­tet­ni­ji za­hvat u obla­sti za­šti­te. Na­i­me, Bi­o­grad­sko je­ze­ro je ugro­že­no od tri de­struk­tiv­na pro­ce­sa. Pr­vo, Bi­o­grad­ske ri­je­ke, ko­ja ga for­mi­ra i, u isto vri­je­me, za­si­pa ot­pad­nim ma­te­ri­ja­lom (šlju­nak, pi­je­sak, li­šće i dr­ve­ni ot­pad). Dru­gi de­struk­tiv­ni pro­ces, ko­ji ugro­ža­va ni­vo je­ze­ra je­su po­no­ri, ko­ji se na­la­ze u nje­go­vom sje­ve­ro­za­pad­nom di­je­lu. Tre­ći fak­tor, ko­ji uti­če na nje­go­vu po­sto­ja­nost, je­ste pri­rod­na če­len­ka, ko­ja odva­ja je­ze­ro od ko­ri­ta Je­zer­šti­ce i ko­ja oti­če iz nje­ga i svo­jim ero­ziv­nim dej­stvom pod­ri­va pri­rod­ni be­dem raz­dva­ja­nja. Ta­da su or­ga­ni Par­ka oci­je­ni­li da su po­treb­na ogrom­na sred­stva za sa­na­ci­ju Bi­o­grad­skog je­ze­ra, po osno­vu sva tri de­struk­tiv­na fak­to­ra. U do­go­vo­ru sa pred­stav­ni­ci­ma ta­da­šnjeg Iz­vr­šnog vi­je­ća, za­klju­če­no je da se pri­stu­pi sa­na­ci­ji po­no­ra u je­ze­ru, kao de­struk­tiv­nom pro­ce­su ko­ji naj­vi­še ugro­ža­va ni­vo vo­da. Na osno­vu tog do­go­vo­ra i obe­ća­ne po­mo­ći od Iz­vr­šnog vi­je­ća, ura­đen je pro­je­kat Hi­dro­lo­ška i in­že­nje­rij­sko-ge­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja za po­tre­be sa­na­ci­je Bi­o­grad­skog je­ze­ra. Pro­je­kat i za­po­če­ta is­ta­ži­va­nja ura­dio je Za­vod za ge­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re. Tom pri­li­kom, do 1997. go­di­ne, po ovom pro­jek­tu, iz­ve­de­ni ra­do­vi oprav­da­ni su re­zul­ta­ti­ma is­tra­ži­va­nja: ri­je­še­na je ge­o­lo­ška gra­đa bli­že oko­li­ne je­ze­ra; do­bi­je­ni su re­zul­ta­ti o hi­dro­lo­škim od­li­ka­ma te­re­na i hi­dro­lo­škim svoj­stvi­ma sti­jen­skih ma­sa sliv­nog pod­ruč­ja Bi­o­grad­ske ri­je­ke i oko­li­ne je­ze­ra; do­bi­je­ne su in­že­nje­rij­sko-ge­o­lo­ške od­li­ke te­re­na i sti­jen­skih ma­sa bli­že oko­li­ne je­ze­ra; po­sta­vlje­na su osma­trač­ka mje­sta (pi­je­zo­me­tri, pre­li­vi i dr.) za da­lje osma­tra­nje. Iz­ve­de­ni is­tra­ži­vač­ki ra­do­vi dio su ra­do­va na ovom pro­jek­tu, ko­je je tre­ba­lo na­sta­vi­ti i u na­red­nom pe­ri­o­du. Jav­no­sti ni­je po­zna­to da su ra­do­vi po pro­jek­tu Hi­dro­lo­ška i in­že­nje­rij­sko-ge­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja za po­tre­be sa­na­ci­je Bi­o­grad­skog je­ze­ra na­sta­vlje­ni, pa se mo­že pret­po­sta­vi­ti da je i taj pro­je­kat su­spen­do­van. Ta­ko­đe, ne­ma sa­za­nja da su na­uč­no-is­tra­ži­vač­ki pro­jek­ti po sle­de­ćim te­ma­ma na­sta­vlje­ni: Pro­u­ča­va­nje pa­ra­zit­ne i sa­pro­fit­ne mi­kro­flo­re u šu­ma­ma NP ,,Bi­o­grad­ska go­ra” (dr Dra­gan Ka­ra­džić); Pro­gram is­tra­ži­va­nja her­pa­to­fa­u­ne pla­ni­ne Bje­la­si­ce sa te­ži­štem na pod­ruč­je NP (dr Ge­org Džu­kić); Ras­pro­stra­nje­nost i in­ven­ta­ri­sa­nje vr­sta ma­kro­mi­ce­ta u pra­šum­skom re­zer­va­tu Bi­o­grad­ska go­ra (mr Bo­ris Ivan­če­vić); Pri­log pro­u­ča­va­nja mi­ko­di­ver­zi­te­ta u NP „Bi­o­grad­ska go­ra” (Ol­ga i Bra­ni­slav Pe­rić).
(NA­STA­VI­ĆE SE)