- Pre­veo sa ru­skog i pri­re­dio: VO­JIN PE­RU­NI­ČIĆ 

Ovom pri­li­kom ću vam is­pri­ča­ti ne­što ve­o­ma va­žno o Slo­ve­ni­ma i slo­ven­skom pi­ta­nju. Odav­no sam že­lio da to ura­dim. Baš evo sa­da su po­če­le pri­če kod nas o br­zom skla­pa­nja mi­ra, t.j. o mo­guć­no­sti da se bar do­ne­kle raz­ri­je­ši i slo­ven­sko pi­ta­nje. Pre­pu­sti­mo se na­šoj fan­ta­zi­ji i za­mi­sli­mo da je ci­je­la stvar za­vr­še­na, da je Ru­si­ja ve­li­kom upor­no­šću i svo­jom kr­vlju već oslo­bo­di­la Slo­ve­ne, ma­li je dio ko­ji je ostao pod tur­skom im­pe­ri­jom, da je Bal­kan­sko po­lu­o­str­vo slo­bod­no i ži­vi svo­jim no­vim ži­vo­tom. Te­ško je, na­rav­no, bi­ti pro­rok do te mje­re da zna­mo u ka­kvom će se ob­li­ku po­ja­vi­ti u po­čet­ku ta slo­bo­da Slo­ve­na, u stva­ri, ho­će li to bi­ti ne­ka­kva fe­de­ra­ci­ja iz­me­đu ma­lih oslo­bo­đe­nih na­ro­da. Iz­gle­da da fe­de­ra­ci­je ne­će bi­ti još du­go i du­go, mo­žda će se po­ja­vi­ti odvo­je­ni po­sje­di u vi­du ma­lim dr­ža­vi­ca, ko­ji­ma će upra­vlja­ti go­spo­da­ri sa ra­znih vla­da­ju­ćih dvo­ro­va. Ta­ko­đe ne mo­že­mo pret­po­sta­vi­ti da li će Sr­bi­ja osta­ti u svo­jim gra­ni­ca­ma, ili će Austri­ja od­re­đi­va­ti gra­ni­ce Bu­gar­ske, šta će bi­ti sa Her­ce­go­vi­nom, Bo­snom, u ka­kvim će od­no­si­ma, na pri­mjer, osta­ti Ru­mu­ni ili Gr­ci, čak i Gr­ci iz Kon­stan­ti­no­po­lja i Ati­ne, sa no­vo­o­slo­bo­đe­nim slo­ven­skim na­ro­di­ma? Na kra­ju, ako sve te ze­mlje i dr­ža­vi­ce bu­du ne­za­vi­sne ili bu­du pod po­kro­vi­telj­stvom i kon­tr­o­lom „evrop­skog sa­ve­za dr­ža­va“, me­đu nji­ma i Ru­si­jom, ( ja mi­slim da će se svi ti ma­li na­ro­di udvo­ra­va­ti evrop­skom sa­ve­zu, iako je sa nji­ma za­jed­no Ru­si­ja, da ih za­šti­ti od ru­skog vla­sto­lju­blja), sve se to ne­će mo­ći ri­je­ši­ti una­pri­jed do de­ta­lja i ja se ti­me ne­ću ni ba­vi­ti. Ali, ipak, mo­gu­će je i sa­da bi­ti svje­stan dvi­je stva­ri: pr­vo, da će se ubr­zo ili ma­lo ka­sni­je svi slo­ven­ski na­ro­di na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu sva­ka­ko oslo­bo­di­ti tur­skog rop­stva i po­če­ti da ži­ve no­vi i slo­bo­dan ži­vot, a mo­žda stek­nu i ne­za­vi­snost, a dru­ga stvar se od­no­si na ovo o če­mu sam že­lio dav­no da vam pri­čam.
Upra­vo, smi­sao ovog dru­gog je u sle­de­ćem. Po mom lič­nom ubje­đe­nju i u šta sam pot­pu­no si­gu­ran je­ste da Ru­si­ja ni­kad ne­će ima­ti, a ni do­sad ni­je ima­la ta­kvih za­vi­dlji­va­ca, ljdi ko­ji su je mr­zje­li i kle­ve­ta­li i čak bi­li ne­skri­ve­ni ne­pri­ja­te­lji, kao što su svi ti slo­ven­ski na­ro­di, i to čim ih je Ru­si­ja oslo­bo­di­la, a Evro­pa pri­sta­la da pri­zna nji­ho­vu slo­bo­du. Ne­ka mi ne za­mje­re, ne­ka me ne ospo­ra­va­ju, ne­ka ne vi­ču na me­ne i ne po­mi­sle da ja sve ovo pre­u­ve­li­ča­vam i da mr­zim Slo­ve­ne. Na­pro­tiv, ja mno­go vo­lim Slo­ve­ne, ali se ja ne­ću bra­ni­ti zbog to­ga, za­to što ja znam da će se sve baš ta­ko de­ša­va­ti ka­ko ja ka­žem i ni­je to zbog to­bo­že sla­bog ka­rak­te­ra Slo­ve­na i što su ne­za­hval­ni, za­i­sta ne, jer je u ovom smi­slu nji­hov ka­rak­ter kao i kod dru­gih, već baš za­to što se ta­kve stva­ri i ne­mo­gu dru­ga­či­je de­ša­va­ti u svi­je­tu. O ovo­me ja ne­ću go­vo­ri­ti na­du­go i na­ši­ro­ko, ali znam da je bes­po­treb­no da mi tra­ži­mo za­hval­nost od Slo­ve­na, na to mo­ra­mo bi­ti una­pri­jed sprem­ni.
Po­če­će oni svoj no­vi ži­vot po­sli­je oslo­ba­đa­nja, po­na­vljam, baš od to­ga, na pri­mjer, što će do­dvo­ra­va­njem iz­mo­li­ti ga­ran­ci­je i po­kro­vi­telj­stvo za svo­ju slo­bo­du kod Evro­pe, kod En­gle­ske i Nje­mač­ke, ma­da će za sa­vez evrop­skih dr­ža­va bi­ti i Ru­si­ja, a u stva­ri, oni će bi­ti za­šti­će­ni od Ru­si­je. Oni će, sva­ka­ko, po­ći od to­ga, što će po­mi­sli­ti u se­bi i ubi­je­di­ti se­be u to da oni ne du­gu­ju Ru­si­ji ni naj­ma­nju za­hval­nost, čak na­pro­tiv, da su je­dva uspje­li da se spa­se od ru­skog vla­sto­lju­blja u to­ku za­klju­či­va­nja mi­ra uz po­moć evrop­skog sa­ve­za, a da se ni­je umi­je­ša­la Evro­pa, Ru­si­ja bi ih, otev­ši ih od Tu­ra­ka, pro­gu­ta­la istog tre­na, „uzi­ma­ju­ći u ob­zir ši­re­nje nje­nih gra­ni­ca i stva­ra­nje ve­li­ke Sve­slo­ven­ske im­pe­ri­je za po­ro­blja­va­nje Slo­ve­na od stra­ne po­hlep­nog, lu­ka­vog i var­var­skog ve­li­ko­ru­skog na­ro­da“. Još du­go i du­go oni ne­će bi­ti u sta­nju da pri­zna­ju da Ru­si­ja ni­je se­bič­na i da ni­je­su svje­sni nje­nog ve­li­kog, sve­tog i ne­ču­ve­nog u svi­je­tu po­zi­va na bor­bu za od­bra­nu naj­ve­će ide­je od svih ide­ja, za ko­je zna živ čo­vjek i bez ko­jih će čo­vje­čan­stvo, ako te ide­je pre­sta­nu da ži­ve u nje­mu, sa­ka­ti­ti se­be, od­u­mi­ra­ti i umi­ra­ti u mu­ka­ma i ne­mo­ći. Na pri­mjer, da­na­šnju op­šte­na­rod­nu ru­sku bor­bu, bor­bu ci­je­log ru­skog na­ro­da, ko­ju pred­vo­di car i ko­ju su po­ve­li pro­tiv iz­ro­da i ne­pri­ja­te­lja da oslo­bo­de ne­sreć­ne ma­le na­ro­de, da vas pi­tam šta mi­sli­te, je­su li Slo­ve­ni ko­nač­no sa­da shva­ti­li tu bor­bu? Ja ne­ću sa­da go­vo­ri­ti o tom tre­nut­ku, jer smo mi još uvi­jek po­treb­ni Slo­ve­ni­ma, za­to što ih tek oslo­ba­đa­mo, ali kad ih oslo­bo­di­mo i kad se oni ne­ka­ko or­ga­ni­zu­ju, ho­će li pri­zna­ti ovaj rat kao ju­nač­ko dje­lo, ko­je je pred­u­ze­to za nji­ho­vo oslo­ba­đa­nje? Šta mi­sli­te o to­me? Ni­za­što na svi­je­tu ne­će pri­zna­ti!
Na­pro­tiv, oni će ovo na­gla­si­ti i pre­sta­vi­ti pr­vo kao po­li­tič­ku, a za­tim kao na­uč­nu iti­nu i re­ći, i da ni­je bi­lo Ru­si­je-oslo­bo­di­telj­ke za svih ovih sto go­di­na, oni bi još odav­no sa­mi uspje­li da se oslo­bo­de od Tu­ra­ka, za­hva­lju­ju­ći svom ju­na­štvu i hra­bro­sti ili uz po­moć Evro­pe, ko­ja ne bi ima­la ni­šta pro­tiv nji­ho­vog oslo­ba­đa­nja, već bi ih sa­ma oslo­bo­di­la. Ta­kva ne­po­šte­na dok­tri­na po­sto­ji, vje­ro­vat­no, i sa­da u nji­ho­vim gla­va­ma, ko­ja će se ka­sni­je kod njih raz­vi­ja­ti u po­li­tič­ku,na­uč­nu i ne­po­bit­nu isti­nu. Još ma­lo ka­sni­je će i o Tur­ci­ma po­če­ti da go­vo­re sa ve­li­kim po­što­va­njem, čak vi­še ne­go o Ru­si­ji. Mo­žda će oni ci­je­lo sto­lje­će, ili još du­že, ne­pre­sta­no drh­ta­ti za svo­ju slo­bo­du i bi­ti u stra­hu od ru­skog vla­sto­lju­blja, ali za­to će se do­dvo­ra­va­ti i po­ni­ža­va­ti pred evrop­skim dr­ža­va­ma, kle­ve­ta­će Ru­si­ju, pra­vi­ti joj splet­ke i ogo­va­ra­ti je.
(Na­sta­vi­će se)