- PI­ŠE: mr Alek­san­dar Ću­ko­vić

Po­le­mi­ka iz­me­đu aka­de­mi­ka prof. dr Mi­ha­i­la Mar­ko­vi­ća i prof. dr Alek­san­dra Pr­nja­ta za­po­če­ta je 2000. go­di­ne tek­stom Pr­nja­ta ,,Za­pis o cr­kvi”, ko­ji je ob­ja­vljen u ča­so­pi­su ,,Knji­žev­nost”, a na­sta­vlje­na in­ter­vju­om Mar­ko­vi­ća sa Pa­vlom Mi­len­ko­vi­ćem u ča­so­pi­su ,,Te­me”. Svoj vr­hu­nac ova zna­čaj­na po­le­mi­ka do­sti­že 2008. i 2009. go­di­ne po­vo­dom tvrd­nji Pr­nja­ta da je kri­ti­ka cr­kve aka­de­mi­ka Mar­ko­vi­ća, iz­ne­se­na u knji­zi ,,Slo­bo­da i prak­sa” (1997), iz­me­đu osta­log, i pa­ter­na­li­stič­ka, što je za po­sle­di­cu ima­lo ob­ja­vlji­va­nje ne­ko­li­ko kva­li­tet­nih po­le­mič­kih tek­sto­va u ča­so­pi­su ,,Fi­lo­zo­fi­ja i dru­štvo”, a ko­ji su ima­li raz­li­čit to­na­li­tet i od­je­ke u na­uč­noj i struč­noj jav­no­sti. Ova po­le­mi­ka se ba­vi poj­mom pa­ter­na­li­zma, ali i no­vim poj­mom je­zič­ko-eks­pre­siv­nog pa­ter­na­li­zma ko­ji Alek­san­dar Pr­njat uvo­di kao re­de­fi­ni­ci­ju sa­mo jed­nog aspek­ta pa­ter­na­li­zma, ko­ji se, pak po­ka­zao bit­nim i vri­jed­nim di­fe­ren­ci­ra­nja.
Pri­je ne­go što za­poč­ne­mo ana­li­zu poj­ma je­zič­ko-eks­pre­siv­ni pa­ter­na­li­zam, mo­ra­mo se po­za­ba­vi­ti nje­go­vom struk­tu­rom. Na sa­mom po­čet­ku, kao srž oko ko­je se i na­do­gra­đu­ju ri­je­či ko­je pred­sta­vlja­ju po­jam, a či­ji je tvo­rac Alek­san­dar Pr­njat, pri­mje­ću­je­mo da je kao osno­va uze­ta ri­ječ pa­ter­na­li­zam, ko­ja u svo­joj osno­vi sa­dr­ži ri­ječ la­tin­skog po­ri­je­kla ,,pa­ter” što zna­či otac. Pa­ter­na­li­zam pred­sta­vlja po­kro­vi­telj­ski, za­štit­nič­ki, očin­ski od­nos nad­re­đe­nog po­je­din­ca ili ne­ke in­sti­tu­ci­je pre­ma od­re­đe­nim po­je­din­ci­ma ili in­sti­tu­ci­ja­ma, ko­ji se tre­ti­ra­ju kao ne­zre­li ili neo­d­go­vor­ni, ili pro­sti­je – ko­ji ni­je­su do­ra­sli od­re­đe­nim za­da­ci­ma, kao ni od­re­đi­va­nju to­ga šta je do­bro za njih sa­me. De­fi­ni­ci­ja pa­ter­na­li­zma ko­ju pred­la­že ,,The Ox­fo­rd Com­pa­nion to Phi­lo­sophy” gla­si: ,,Moć ko­ju jed­na oso­ba ili usta­no­va vr­ši nad dru­gom, da bi joj pru­ži­la ne­ke pred­no­sti ili spri­je­či­la šte­tu, ne­za­vi­sno od nje­nog pri­stan­ka. Pa­ter­na­li­zam je da­kle, pri­jet­nja auto­no­mi­ji, slo­bo­di i pri­vat­no­sti. Ipak, pa­ter­na­li­zam je po­že­ljan u od­no­su na dje­cu, men­tal­no bo­le­sne i dru­ge slič­ne slu­ča­je­ve. Li­be­ra­li uvi­jek te­že da pa­ter­na­li­zam ogra­ni­če na mi­ni­mum. Nji­hov kri­te­ri­jum je da li bi jed­na ra­ci­o­nal­na oso­ba, oba­vi­je­šte­na o svim re­le­vant­nim či­nje­ni­ca­ma, pri­sta­la na ta­kvu in­ter­ven­ci­ju – ka­ko bi se mo­glo pret­po­sta­vi­ti za ne­svje­snu žr­tvu ne­ke ne­sre­će či­ji je ži­vot ugro­žen – na osno­vu to­ga što bi ta­kav pa­ter­na­li­zam mo­gao sa­ču­va­ti ili po­ve­ća­ti slo­bo­du u ka­sni­jem vre­me­nu itd.” Ra­di bo­ljeg ra­zu­mi­je­va­nja, tre­ba na ovom mje­stu na­po­me­nu­ti tri za­ni­ma­nja, od­no­sno pro­fe­si­je, ko­je na­vo­di De­nis Tomp­son, a u ko­ji­ma se oči­gled­no vi­di pi­ta­nje pa­ter­na­li­zma, a u pi­ta­nju su sle­de­će re­la­ci­je: lje­kar – pa­ci­jent; advo­kat – kli­jent i so­ci­jal­ni rad­nik – kli­jent.
Alek­san­dar Pr­njat, ka­ko to pri­mje­ću­je Bo­ja­na Ro­mić, za­po­či­nje svo­ju kri­ti­ku ,,tar­ge­ti­ra­njem dvi­je tač­ke u Mar­ko­vi­će­vom iz­la­ga­nju: a) pre­ja­ke i is­klju­či­ve sta­vo­ve (in­si­sti­ra­nje na nu­žno­sti ne­ga­tiv­nog uti­ca­ja cr­kve na po­je­din­ca i b) pa­ter­na­li­zam”.
Mi­ha­i­lo Mar­ko­vić, u raz­go­vo­ru sa Pa­vlom Mi­len­ko­vi­ćem, ko­ji je ob­ja­vljen u ča­so­pi­su ,,Knji­žev­nost”, a pre­štam­pan u ča­so­pi­su ,,Te­me”, od­ba­cio je tvrd­nju Pr­nja­ta, iz­ja­vlju­ju­ći, iz­me­đu osta­log, sle­de­će: ,,Cje­lo­kup­na mo­der­na psi­ho­lo­gi­ja i dru­štve­na na­u­ka po­či­va­ju na kri­ti­ci la­žne, ilu­zor­ne svi­je­sti ko­ju čo­vjek mo­že ima­ti o se­bi. (...) Po­ti­sku­ju­ći ono što ne že­li­mo da zna­mo o se­bi, mi stva­ra­mo ilu­zor­ne mo­ti­ve i po­kre­ta­če na­ših rad­nji. (...) Ni­je da­kle ri­ječ o pa­ter­na­li­zmu, već o kri­tič­no­sti pre­ma na­šoj zdra­vo­ra­zum­skoj svi­je­sti o se­bi”.
Kao od­go­vor na ova­kav ko­men­tar Mar­ko­vi­ća, Alek­san­dar Pr­njat u član­ku ,,Cr­kva i pa­ter­na­li­zam – od­go­vor Mi­a­hi­lu Mar­ko­vi­ću”, umje­re­nim to­nom pre­do­ča­va raz­li­ku iz­me­đu očin­skog i pa­ter­na­li­stič­kog (oči­ni­stič­kog) od­no­sa, kao i raz­li­ku u sa­mom pa­ter­na­li­stič­kom dis­kur­su ko­ja se te­me­lji na di­fe­ren­ci­ra­nju sta­nja ko­je pro­iz­vo­di ne­po­sred­no ogra­ni­če­nje slo­bo­de i ono ko­je to ne či­ni.
,,Pri­mjer za pr­vu je za­kon, a pri­mjer za dru­gu je ko­men­tar”, bi­lje­ži Pr­njat, i na­sta­vlja ,,Sta­vo­vi pr­o­fe­so­ra Mar­ko­vi­ća pri­pa­da­ju ovoj dru­goj vr­sti pa­ter­na­li­stič­kog dis­kur­sa. Mo­žda bi nju mo­gli da na­zo­ve­mo je­zič­ko-eks­pre­siv­nim pa­ter­na­li­zmom”. To je i uoč­lji­vo, jer Mar­ko­vić ne po­ten­ci­ra ne­po­sred­no ogra­ni­če­nje slo­bo­de s ob­zi­rom na to da dje­lu­je kao is­tak­nu­ti in­te­lek­tu­a­lac, tač­ni­je fi­lo­zof.
Ov­dje je nu­žno za­sta­ti na tre­nu­tak i is­ta­ći da Pr­njat baš u ovom član­ku pr­vi put uvo­di po­jam je­zič­ko-eks­pre­siv­nog pa­ter­na­li­zma, ko­ji će ka­sni­je bi­ti pri­hva­ćen od stra­ne dru­gih auto­ra. Da­kle, je­zič­ko-eks­pre­siv­ni pa­ter­na­li­zam je­ste ona vr­sta pa­ter­na­li­stič­kog od­no­sa ko­ja ne ide da­lje od ko­men­ta­ra, opa­ske ili sa­vje­ta. ,,Je­zič­ko-eks­pre­siv­ni pa­ter­na­li­zam osta­je na je­zič­kom iz­ra­ža­va­nju pa­ter­na­li­stič­kog od­no­sa pre­ma ne­koj gru­pi ili po­je­din­cu, i ne pro­iz­vo­di ne­po­sred­no ni­ka­kvo ogra­ni­če­nje slo­bo­de ili na­sil­no pri­mo­ra­va­nje”, bi­lje­ži on.
(NA­STA­VI­ĆE SE)