-PIŠE:BORIVOJE ĆETKOVIĆ

Evo i Milutinovićeve ispovijesti V. Dedijeru.

„13. jula u Crnoj Gori je izbio spontani ustanak”, rekao je Milutinović Dedijeru, konstatujući pritom da partija „nije uspjela organizaciono da mu se stavi na čelo”. „Jedan dio naroda nije mu se priključio jer nije bio pripreman. Ali,suprotno od Srbije, ustanak se nije postepeno razvijao. Buknuo je iznenada. Kad je Hitler udario na Rusiju, crnogorski narod je rekao svoju reč. Ali posle žestoke ofanzive Italijana, on je počeo da jenjava. Mi smo pravili greške i sleva i zdesna. Ustanak nije imao narodnooslobodilački karkter. Nije bilo NOO, nisu svi slojevi bili zastupljeni u ustanku... Greške udesno ogledale su se u stavu preme petokolonašima. Nije bio nijedan slučaj strijeljanja. Italijanski oficiri su puštani sa revolverima. Pravile su se i grube političke greške. Orijentacija je bila da će rat između SSSR i Nemačke biti gotov za dva do tri meseca. Zato nisu sklanjane iz zauzetih gradova ogromne rezerve hrane i oružja. Ustanak je smatran zavereničkim... Nije smatran kao proces koji se razvija. Nije bilo ni vojnih rukovodstava u pravom smislu...To su bile komisije pri partijskim telima. U avgustu slabi ustanak. Tako prolazui avgust i septembar. Nije bilo partizanskih odreda, već neka vrsta seoskih straža... U novembru se uticaj već popravlja... Stvaraju se teritorijalni odredi... Lovćenski, Zetski...imao je dve do dve i po hiljade ljudi... Krajem novembra izvedena je mobilizacija za Pljevlja. Sakupljeno je 3.800 ljudi. Federalisti su od prvog dana bili uz okupatora. Oni su pripremili petrovdanski sastanak da proglase „Nezavisnu Crnu Goru”. U toj prvoj fazi, ostale partije nijesu bile uz okupatora, ali su bile pasivne... Držale se poruke Londona:„Prerano je!Nije vreme!”. To je bio stav vođstva. U pojedinim plemenima lokalne vođe prilazile su ustanku. Federalisti su naravno osudili ustanak... Već koncem novembra, okupator vidi da nema pomoći od federalista. Pircio Biroli počinje da se oslanja na druge snage, na stare političke partije. Održava pojedinačne sastanke sa Cemovićem, Jelićem, Bakićem, Vešovićem, Mijuškovićem. Poziva ih da se bore protiv partizana, s tim da će im posle dati vlast.”

Dolazi do povezivanje sa Dražom Mihailovićem.

– Polovinom novembra četnici počinju da se organizuju u Vasojevićima – Lašić... To je grupa Draže Mihailovića. Još početkom oktobra prešao je bio neki Šoškić u Srbiju, gde se povezao sa Dražom, ali su ga naši pri povratku uhvatili u Hercegovini i streljali. Koncem novebra Dražin novi delegat dolazi s legalnim nemačkim pasošem na Cetinje i u Podgorici.. Koncem novembra počinje stvaranje ilegalnih četničkih organizacija svuda na oslobođenoj teritoriji, sem u Vasojevićima, gde su bile legalne... U toku decembra vodili smo žilave borbe sa okupatorom...., a 10. januara dolazi do prve otvorene borbe s četnicima. Draža Mihailović je naimenovao Baju Stanišića za šefa u Crnoj Gori. Bajo Stanišić je do avgusta bio član naše Vrhovne komande. Posle je istupio pravdajući se bolešću. Nudili smo mu da bude zamenik komandanta odreda „Bijeli Pavle”, ali je izvrdavao. Inače je čuvao stražu u selu i učestvovao u dve bitke kao običan vojnik. Odbio je da učestvuje na Ostroškoj skupštini. On 9. februara čini prvu otvorenu izdaju. Iznenadno se povlači sa svojim ljudima na putu Danilovgrad–Nikšić i tako dozvoljava Italijanima da se probiju u Nikšić. Posle je s Italijanima i ugovor sklopio u Podgorici... U drugom periodu ustanka pravljene su osnovne greške ulevo. Sektaški je bio odnos prema narodnooslobodilačkoj borbi. Najteža greška je bila lkvidiranje ljudi bez sudova.”

„Kakav je bio ranije, takav će biti docnije”.(Pod. B.Ć.) Izvršen je napad na kulake. Negodovanje naroda je nastalo, samo se nije javno ispoljavalo. Seoske su ćelije jednostavno izricale smrtne kazne. Ljudi su ubijani, a na partiju je padala krivica. Isto su se pojedini partijci obračunavali iz ličnih razloga. I naš Agitprop je pravio skretanja ulevo. Hteli su da otvore borbu protiv Engleske...Partizanska organizacija se bila razlabavila... Unutrašnjeg partijskog života nije bilo…Svi ovi naši propusti dobro su došli četnicima. Oni koriste naročito streljanje – 1. 200 ljudi – i vrše mobilizaciju. Naravno ta mobilizacija je bila prisilna. Četnicima su silnu pomoć ukazali okupatori. Dolazak Draže za ministra vojnog još više pomaže akciju Baja Stanišića... Bajo je također održavao vezu s Italijanima preko svoje snaje i sina generala Ljube Novakovića. Četnici su dobijali pomoć iz Engleske avionima.Mi smo bili bez hrane i municije. Ali, poraz smo doživeli i politički i vojnički. Jedan deo masa se odvojio od nas. Ali nisu sve mase otpale od nas...”


(NASTAVIĆE SE)

---