-PRIREDIO: VOJIN PERUNIČIĆ

Na vojničkom savjetu u podmoskovskim Filima, i Kutuzov i Barklej su dali svoje izjave za donošenje takve odluke. Svoju poziciju Kutuzov je obrazložio ovako:

„Gubitkom Moskve nije izgubljena Rusija. Prva obaveza mi je da sačuvam armiju i da se primaknem onim jedinicama koje idu prema nama u pomoć. Ustupanjem Moskve pripremićemo neprijatelju neizbježan poraz. Dokle god bude postojala armija i bude u stanju da se suprostavi neprijatelju, do tada postoji nada da će se rat završiti srećno, ali, kad se uništi armija, nestaće i Moskva i Rusija. Naređujem povlačenje“.

Kutuzov nije održao riječ, koju je dao caru, ali je obavio svoju dužnost i ispunio svoj dug prema Rusiji. Pod Austerlicom on nije imao hrabrosti da se suprotstavi carevoj volji, zato je u Filiju uzeo na sebe svu odgovornost za sudbinu otadžbine.

Panika koja je uhvatila mnoge u Peterburgu kad je stigla vijest o predaji Moskve nije mnogo pogodila Aleksandra Prvog. On je znao kako da uvede red u gradu i na svom dvoru, a i u svojoj porodici. Njegova majka, koja je bila ubijeđena u to da će se Napoleon pojaviti svakog časa u prestonici, spremala se da bježi iz Moskve. Sin je, kao car, naredio majci da ostane. Sve je to car uspio da riješi, naravno, uz velike napore. Pričali su, kad se čulo u Peterburgu za velike gubitke na Borodinu i za predaju Moskve bez borbe, njegovo pojavljivanje kod Kazanjskog sabora narod je dočekao sa grobnom tišinom. Car je pročao kroz tu cijelu namračenu masu, čiji su pogledi pretvarali sve u pepeo i koja je bila blijeda kao smrt.

Tada je carev ugled bio veoma mali i na dvoru i u inostranstvu. Bez bilo kakvih aluzija na račun carevih osjećanja ili Rusije, Meternih je u to vrijeme pisao pruskom kancelaru Gardenbergu:

„... Ja ovdje vidim samo nestanak Rusije s karte Evrope... Ja ne vidim nikakvu odlučnost u karakteru cara Aleksandra, nikakvu vezu između sadašnjih i budućih planova njegovog kabineta, ne vidim nikakve jasne nagovještaje, koji idu u njegovu korist zbog klimatskih uslova, jer se približava zima, ja negiram mogućnost da ti isti ljudi, koji su doveli državu do ove propasti, da je mogu izvesti iz ove situacije“.

U tom periodu Meternih je podrugljivo oslovljavao Aleksandra Prvog ne nikako drugačije, već „moskovskom imperatorom“, direktno aludirajući na predaju Moskve.

Sa posebnom pažnjom su Englezi i francuski emigranti pratili psihičko ponašanje ruskog cara, koje je mnogo više interesovalo nego druge, da Rusi ne odustanu od dalje borbe. Zaključci, do kojih su oni dolazili, potpuno su se razlikovali od pesimističkih prognoza Meterniha. Engleski ambasador general Vilson, koji se susretao sa carem u tim teškim momentima, bio je zadovoljan razgovorom, jer se Aleksandar Prvi nije spremao da potpiše nečastan mir. „Bolje mi je da zapustim bradu i da se hranim krompirom u Sibiru“ – rekao je on pred Vilsonom. To isto je potvrdio i francuski emigrant Žozef de Mestr, koji je zapisao u svom dnevniku: „Imperator je čvrst u odluci i ne želi da čuje za mir“.

Aleksandar je donio odluku da se bori do kraja. U pismu Bernadotu car je pisao:

„Gubitak Moskve mi daje priliku da predstavim Evropi najveći dokaz moje upornosti da nastavim borbu protiv njenog osvajača. Poslije ove rane, sve ostale su male i beznačajne. Danas više nego ikad, ja moj narod, na čijem čelu se nalazim i čast mi je da ga predvodim, odlučili smo čvrsto da prije sahranimo sebe ispod razvalina imperije, nego da se pomirimo s Atilom najnovijih vremena“.

Ako je Aleksandar Prvi nazvao Napoleona Atilom, onda je približno isto mislio u tom trenutku francuski imperator o Rusima, posmatrajući kroz prozore zidina Kremlja na Moskvu, koja je bila sva u plamenu. Tako nešto on nije vidio ni u jednom od mnogobrojnih evropskih gradova, koje je on zauzimao tokom svog ratovanja. Ako je vjerovati sjećanjima očevidaca, gledajući na rumen rasplamsale vatre i osjećajući vrelinu dolazećeg plamena na svom licu, zaprepašćen onim šta se dešavalo, Napoleon je rekao: „Moskve više nema. Ja sam ostao bez nagrade, koju sam obećao vojnicima! Rusi su je sami zapalili... Kakva neopisiva odlučnost! Kakvi su to ljudi! To su Skiti!“


(NASTAVIĆE SE)

---