Su­di­ja Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci Mir­ja­na Po­po­vić od­bi­la je kao neo­sno­van za­htjev advo­ka­ta Ane Ko­la­re­vić da joj „Dan” pla­ti 100.000 eura na ime du­šev­nih bo­lo­va zbog po­vre­de ugle­da i ča­sti. Ko­la­re­vić je tu­ži­la „Dan” zbog, ka­ko se na­vo­di u tu­žbi, ob­ja­vlji­va­nja nje­nih fo­to­gra­fi­ja sa sen­za­ci­o­na­li­stič­kim na­slo­vi­ma, a u ve­zi aa pri­va­ti­za­ci­jom Te­le­ko­ma. Ka­ko se na­vo­di u obra­zlo­že­nju, sud ni­je na­šao da su u na­vo­di­ma no­vin­skih čla­na­ka ko­je je ob­ja­vio „Dan” na­ve­de­ne bi­lo ka­kve tvrd­nje ili či­nje­ni­ce pla­si­ra­ne jav­no­sti is­klju­či­vo sa ten­den­ci­o­znim i ma­li­ci­o­znim ci­ljem da se u jav­no­sti for­mi­ra is­kri­vlje­na i po­gre­ška sli­ka o Ani Ko­la­re­vić, a ko­ji­ma bi se po­vri­je­di­li nje­ni ugled i čast.
Se­stra pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća tu­ži­la je „Dan” zbog tek­sto­va u ko­ji­ma se po­ve­zu­je s afe­rom „Te­le­kom”. Tu­žbom su bi­li ob­u­hva­će­ni tek­sto­vi u ko­ji­ma se na­vo­de iz­vje­šta­ji ame­rič­kih is­tra­žnih or­ga­na da je Ma­đar te­le­kom pri ku­po­vi­ni Te­le­ko­ma Cr­ne Go­re pod­mi­tio vi­še cr­no­gor­skih zva­nič­ni­ka sa ukup­no 7,35 mi­li­o­na eura. Pi­še i da je me­đu nji­ma „advo­kat, se­stra ta­da naj­vi­šeg vla­di­nog funk­ci­o­ne­ra”, kao i da su dvo­ji­ca zva­nič­ni­ka iz upra­ve ta­da­šnje dr­žav­ne kom­pa­ni­je no­vac de­po­no­va­la na lič­ne ra­ču­ne u ban­ka­ma van Cr­ne Go­re. Ani Ko­la­re­vić su bi­li spor­ni i tek­sto­vi u ko­ji­ma se po­mi­nje da je kao su­di­ja pre­su­di­la u ko­rist ho­te­la „Ava­la”.
– U kon­kret­nom slu­ča­ju, sud sma­tra da ne­ma mje­sta pri­mje­ni od­red­be čla­na 207 Za­ko­na o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma, ko­ja bi pred­sta­vlja­la pri­mje­nu od­red­be čla­na 10 stav 2 Evrop­ske kon­ven­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da, a ko­jim bi se ogra­ni­či­lo pra­vo tu­že­nog na slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja. Kao što je već is­tak­nu­to, na­vo­di ko­je je tu­ži­lja do­ži­vje­la uvre­dlji­vim ni­je­su di­rekt­ne iz­ja­ve tu­že­nog iz­ni­je­te sa ma­li­ci­o­znim ci­ljem da se uvri­je­di lič­nost i do­sto­jan­stvo tu­ži­lje, već se na­vo­di pred­met­nih no­vin­skih tek­sto­va od­no­se na pi­ta­nje od jav­nog in­te­re­sa i zna­ča­ja. No­vin­ski član­ci u ko­je je sud iz­vr­šio uvid ni­je­su pro­iz­volj­na lič­na uvre­da tu­ži­lje, već je cilj istih otva­ra­nje jav­ne de­ba­te o pi­ta­nju ko­je je od in­te­re­sa za dru­štvo u cje­li­ni, a u ve­zi je sa ra­dom An­ket­nog od­bo­ra Skup­šti­ne, pri­va­ti­za­ci­jom Te­le­ko­ma, te po­stup­kom ko­ji je vo­đen pred ame­rič­kim su­dom – sto­ji u od­lu­ci Osnov­nog su­da.
Da­lje se na­vo­di da ne po­sto­ji pro­stor za ogra­ni­ča­va­nje pra­va tu­že­nog na slo­bod­no iz­ra­ža­va­nje, jer cilj istog ni­je bio da oma­lo­va­ži i uvri­je­di lič­nost tu­ži­lje, ka­ko to pro­iz­i­la­zi i iz ci­ti­ra­nih no­vin­skih čla­na­ka.
– Sa­ma broj­nost ob­ja­vlje­nih čla­na­ka, po na­la­že­nju ovog su­da, ne mo­že upu­ći­va­ti na eks­pli­cit­nu na­mje­ru tu­že­nog da tu­ži­lji po­vri­je­di ugled i čast, a po­seb­no pri sve­mu na­pri­jed na­ve­de­nom. Da­lje, od­red­bom čla­na 49 stav 3 Usta­va Cr­ne Go­re za­jam­če­no je pra­vo na od­go­vor i pra­vo na is­prav­ku ne­i­sti­ni­te, ne­pot­pu­ne ili ne­tač­no pre­ni­je­te in­for­ma­ci­je ko­jom su po­vri­je­đe­ni ne­či­je pra­vo ili in­te­res, ko­je pra­vo je tu­ži­lji i da­to na ras­po­la­ga­nje, ka­ko pro­iz­i­la­zi iz čla­na­ka „Ži­vi­te u mr­žnji” i „Naj­bo­lja sam, a vi me mr­zi­te”, „Tu­ži­ću `Dan`, `Vijesti` i `Monitor`”, či­me je is­toj pru­že­na mo­guć­nost po­le­mi­sa­nja i de­ba­te na da­tu te­mu i sa­op­šta­va­nja svih in­for­ma­ci­ja ko­je sma­tra bit­nim jav­no­sti, ka­ko bi jav­nost bi­la što objek­tiv­ni­je in­for­mi­sa­na, što u kraj­njem i je­ste svr­ha po­le­mi­ke i de­ba­te. Ima­ju­ći u vi­du sa­dr­ži­nu na­ve­de­nih no­vin­skih tek­sto­va, ka­ko po­je­di­nač­no ta­ko i u cje­li­ni, te ocje­nu ukup­no pro­ve­de­nih do­ka­za, ovaj sud sma­tra da u kon­kret­nom slu­ča­ju ne po­sto­ji „go­ru­ća dru­štve­na po­tre­ba” da se slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja tu­že­nog u kon­kret­nom slu­ča­ju ogra­ni­či, jer je to ogra­ni­če­nje uslo­vlje­no in­te­re­som de­mo­krat­skog dru­štva da se obez­bi­je­di i odr­ža­va pra­vo sva­kog po­je­din­ca na slo­bod­no mi­šlje­nje i slo­bo­du is­tra­ži­va­nja – pi­še u obra­zlo­že­nju Osnov­nog su­da.
Is­ti­če se, da­kle, ka­ko tu­že­ni ob­ja­vlji­va­njem spor­nih no­vin­skih tek­sto­va ni­je po­či­nio gra­đan­sko­prav­ni de­likt ko­ji bi istog oba­ve­zao na na­kna­du ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te tu­ži­lji zbog po­vre­de ugle­da i ča­sti, te je tu­žbe­ni za­htjev tu­ži­lje neo­sno­van.
– Pri­tom, a pri ne­spor­noj či­nje­ni­ci da se, ka­ko se to utvr­đu­je iz pro­či­ta­nih no­vin­skih čla­na­ka, u ne­ki­ma od njih di­rekt­no po­mi­nje ime tu­ži­lje, neo­sno­van je pri­go­vor tu­že­nog da ista ni­je ak­tiv­no le­gi­ti­mi­sa­na u ovoj prav­noj stva­ri, jer upra­vo sa na­pri­jed na­ve­de­ne či­nje­ni­ce je­ste, ali je njen tu­žbe­ni za­htjev, ka­ko je i po­ja­šnje­no, neo­sno­van. Po na­la­že­nju ovog su­da sve i da je tu­žbe­ni za­htjev tu­ži­lje osno­van, a sa sve­ga na­pri­jed na­ve­de­nog isti to, po na­la­že­nju ovog su­da ni­je, tu­žbe­ni za­htjev tu­ži­lje je pre­vi­so­ko po­sta­vljen. Pri­li­kom do­no­še­nja ove od­lu­ke ovaj sud je imao u vi­du i osta­le na­vo­de rje­še­nja Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci od 4.11.2014. go­di­ne. Sud je ci­je­nio i sve osta­le do­ka­ze pro­ve­de­ne u do­ka­znom po­stup­ku, pa je ta­ko ci­je­nio i pre­o­sta­le no­vin­ske član­ke u ko­je je iz­vr­šio uvid, ali je sud na­šao da ni pre­o­sta­li no­vin­ski član­ci ne sa­dr­že ni­ka­kve uvre­dlji­ve tvrd­nje ili či­nje­ni­ce po­dob­ne da se tu­ži­lji po­vri­je­de ugled i čast, pa je ci­je­ne­ći pre­o­sta­le no­vin­ske član­ke u ko­je je iz­vr­šio uvid, a i pre­o­sta­le do­ka­ze, sud na­šao da ovi do­ka­zi ni­je­su od uti­ca­ja na dru­ga­či­je pre­su­đe­nje u ovoj prav­noj stva­ri – na­vo­di se u od­lu­ci. D.Ž.


Sud pro­tiv su­da

Pu­no­moć­nik „Da­na”, advo­kat Ne­boj­ša Asa­no­vić, ka­že da po dru­gi put sud od­bi­ja tu­žbe­ni za­htjev iz istih raz­lo­ga.
– Pr­vo­ste­pe­ni sud ni­je uva­žio raz­lo­ge ka­da je uki­nu­ta pre­su­da. Oče­ki­va­no je da će, ako žal­ba bu­de ulo­že­na od stra­ne tu­ži­lje, Vi­ši sud uki­nu­ti pre­su­du i vra­ti­ti pred­met na po­nov­no su­đe­nje. Ov­dje se ra­di o to­me da Osnov­ni sud ne­će da po­stu­pi po na­lo­zi­ma Vi­šeg su­da, što je ne­u­o­bi­ča­je­no. Sve ovo iz raz­lo­ga što Osnov­ni sud ho­će da na­tje­ra Vi­ši sud da oni sa­mi od­lu­če o ovoj prav­noj stva­ri. Ko­ji su raz­lo­zi za ta­ko ne­što, zna­ju oni – re­kao je Asa­no­vić.
On je pod­sje­tio da je tra­žio sa­slu­ša­nje Ma­đa­ra, ali i sve spi­se pred­me­ta iz Nje­mač­ke, SAD i Ma­đar­ske.