Iz­no­še­njem za­vr­šnih ri­je­či, ju­če je u pod­go­rič­kom Vi­šem su­du okon­čan sud­ski po­stu­pak pro­tiv Da­mi­ra Man­di­ća, ko­me se su­di za kri­vič­no dje­lo sa­i­zvr­ši­la­štvo u ubi­stvu Du­ška Jo­va­no­vi­ća. Na­kon tri sa­ta iz­la­ga­nja za­vr­šnih ri­je­či, su­di­ja Ve­sna Mo­štro­kol je sa­op­šti­la da će pre­su­da bi­ti do­ne­se­na 22. ok­to­bra. Ovo je tre­ći po­stu­pak ko­ji se vo­di za ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća, a u pret­hod­na dva Man­dić je pr­vo bio oslo­bo­đen, a po­tom osu­đen na 30 go­di­na za­tvo­ra.
Za­mje­nik vi­šeg dr­žav­nog tu­ži­o­ca Sa­nja Jo­vi­će­vić je ka­za­la da je to­kom do­ka­znog po­stup­ka do­ka­za­no da je Man­dić po­či­nio dje­lo ko­je mu se sta­vlja na te­ret.
– Ima­ju­ći u vi­du sve do­ka­ze ko­ji su pro­ve­de­ni, a ko­ji po­tvr­đu­ju da je Man­dić po­či­nio kri­vič­no dje­lo ko­je mu se sta­vlja na te­ret, tu­ži­la­štvo tra­ži osu­đu­ju­ću pre­su­du po za­ko­nu – na­ve­la je Jo­vi­će­vi­će­va.
Advo­kat Ne­boj­ša Asa­no­vić, ko­ji za­stu­pa su­pru­gu i si­na Du­ška Jo­va­no­vi­ća, ka­zao je da se kom­ple­tan pret­kri­vič­ni i pret­hod­ni po­stu­pak, a s tim u ve­zi nu­žno po­ve­za­no i glav­ni pre­tres pred ovim su­dom, ni­je od­vi­jao po ne­kom re­du ili sli­je­du do­ga­đa­ja i či­nje­ni­ca, ona­ko ka­ko se sve isto do­ga­đa­lo pri­li­kom iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la ubi­stva Du­ška Jo­va­no­vi­ća.
– Sve to uz broj­ne pro­pu­ste u po­stu­pa­nju nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na, a što u kraj­njem re­zul­ti­ra sa po­sle­di­com da se ni­je pot­pu­no i do kra­ja ra­svi­je­tli­lo, ras­pra­vi­lo i raz­ja­sni­lo ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća. To opet za po­sle­di­cu ima da se u ovom sud­skom po­stup­ku ne mo­že oče­ki­va­ti pot­pu­na pri­mje­na pra­va i prav­de za Du­ška Jo­va­no­vi­ća i nje­go­vu po­ro­di­cu, a u ovom sud­skom po­stup­ku ošte­će­ne, nje­go­vu su­pru­gu i si­na. Ni­ti da će okri­vlje­ni i svi dru­gi ko­ji su uče­stvo­va­li u ovom zlo­či­nu, a ko­ji još ni­su ni ot­kri­ve­ni, od­go­va­ra­ti po za­ko­nu i u skla­du sa po­či­nje­nim zlo­či­nom – re­kao je Asa­no­vić.
Pri­li­kom od­mje­ra­va­nja vr­ste i vi­si­ne ka­zne za okri­vlje­nog i u od­no­su na imo­vin­sko-prav­ni za­htjev ošte­će­nih pro­tiv okri­vlje­nog, Asa­no­vić je is­ta­kao da sud mo­ra uze­ti u ob­zir sle­de­će bit­ne či­nje­ni­ce, a to je da je Sla­vi­ca Jo­va­no­vić osta­la bez su­pru­ga i ži­vot­nog oslon­ca, te da po­seb­nu te­ži­nu ima či­nje­ni­ca da se to de­si­lo u naj­te­žem mo­gu­ćem tre­nut­ku za sva­ku že­nu i maj­ku – ka­da se na­la­zi­la u de­ve­tom mje­se­cu trud­no­će. Ta­ko­đe, da je sin Du­ška Jo­va­no­vi­ća ro­đen po­sli­je ubi­stva svog oca, bez pri­li­ke da je­dan dru­gog upo­zna­ju, da je ostao li­šen bez­bri­žnih, naj­ljep­ših da­na svog dje­tinj­stva ko­je bi sva­kog di­je­te tre­ba­lo da ima u svom po­di­za­nju i od­ra­sta­nju – ka­zao je Asa­no­vić.
Po­red na­ve­de­nog, is­ti­če on, pri­li­kom od­mje­ra­nja vr­ste i vi­si­ne ka­zne za okri­vlje­nog i u od­no­su na imo­vin­sko-prav­ni za­htjev ošte­će­nih pro­tiv okri­vlje­nog, on je pod­sje­tio na još ne­ke bit­ne či­nje­ni­ce.
– Tre­ba ima­ti u vi­du da je ubi­je­ni Du­ško Jo­va­no­vić bio opo­zi­ci­o­ni po­sla­nik u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, da je bio du­go­go­di­šnji dr­žav­ni funk­ci­o­ner na naj­od­go­vor­ni­jim funk­ci­ja­ma u dr­ža­vi Cr­noj Go­ri i da je bio osni­vač i glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik dnev­nih no­vi­na ,,Dan”, naj­či­ta­ni­jeg i naj­ti­ra­žni­jeg dnev­nog li­sta u Cr­noj Go­ri, u kom je ob­ja­vlje­no na sto­ti­ne is­tra­ži­vač­kih no­vi­nar­skih tek­sto­va u ko­ji­ma se de­talj­no iz­no­si­lo i jav­nost oba­vje­šta­va­la o kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji na naj­vi­šem ni­vou, i u Cr­noj Go­ri i u naj­bli­žem okru­že­nju. Ob­ja­vlji­va­nje tih no­vi­nar­skih tek­sto­va sa na­ve­de­nom sa­dr­ži­nom, po mi­šlje­nju naj­u­že po­ro­di­ce po­koj­nog, Du­ška Jo­va­no­vi­ća je i ko­šta­lo ži­vo­ta. Na osno­vu svih iz­ve­de­nih do­ka­za pred ovim su­dom, a po­seb­no na osno­vu iz­vr­še­nih vje­šta­če­nja i iz­ja­va svje­do­ka, ja­sno je za ošte­će­ne da je okri­vlje­ni kriv za dje­lo za ko­je se te­re­ti u ovom po­stup­ku i u tom di­je­lu ne­ću da se po­na­vljam u od­no­su na ono što je već na­ve­de­no u op­tu­žni­ci dr­žav­nog tu­ži­o­ca i u od­no­su na za­vr­šnu ri­ječ dr­žav­nog tu­ži­o­ca da­toj pred ovim su­dom. Iz na­ve­de­nih raz­lo­ga u ime ošte­će­nih pri­dru­žu­jem se kri­vič­nom go­nje­nju pro­tiv okri­vlje­nog i po­sta­vljam imo­vin­sko-prav­ni za­htjev pro­tiv okri­vlje­nog na ime na­kna­de šte­te, a ko­ji ću pre­ci­zi­ra­ti u od­go­va­ra­ju­ćem po­stup­ku i u skla­du sa za­ko­nom – za­klju­čio je Asa­no­vić.
Advo­kat Đor­đi­je Uli­će­vić, ko­ji za­stu­pa ošte­će­nog Mi­lo­ra­da Mi­ro­vi­ća, pri­dru­žio se sta­vu tu­ži­la­štva.
Pre­ma na­vo­di­ma iz op­tu­žni­ce, Da­mir Man­dić je 27. ma­ja 2004. oko 23 sa­ta i 45 mi­nu­ta u Uli­ci 13. ju­la, po pret­hod­nom do­go­vo­ru i po ra­ni­je raz­ra­đe­nom pla­nu sa za­sad ne­po­zna­tim li­ci­ma, li­šio ži­vo­ta Du­ška Jo­va­no­vi­ća. U op­tu­žni­ci se na­vo­di da je Man­dić sa još ne­ko­li­ko N.N. li­ca 6. fe­bru­a­ra 2004. go­di­ne, pre­ko mo­bil­nog te­le­fo­na u nje­go­vom vla­sni­štvu, sa bro­jem 069/413–397, stu­pio u kon­takt sa Ve­se­li­nom Vu­če­lji­ćem, od ko­jeg su ku­pi­li vo­zi­lo „golf 3”, bez re­gi­star­skih ozna­ka, iz ko­jeg je ka­sni­je pu­ca­no na Jo­va­no­vi­ća. Oni su ovo vo­zi­lo od­ve­zli u ser­vis Uro­ša Mar­če­ti­ća, gdje su sta­kla za­tam­nje­na, a po­tom su na vo­zi­lo po­sta­vi­li ta­bli­ce PG 347–77, ukra­de­ne 24. mar­ta 2004. go­di­ne sa vo­zi­la „opel vek­tra”, vla­sni­štvo Mom­či­la Mir­ko­vi­ća. U taj auto­mo­bil su 27. ma­ja sta­vi­li dvi­je auto­mat­ske pu­ške mar­ke „cr­ve­na za­sta­va”, fa­brič­kih bro­je­va b51227 i 584145, i vo­zi­lo par­ki­ra­li u bli­zi­ni vo­zi­la Du­ška Jo­va­no­vi­ća, če­ka­ju­ći nje­gov do­la­zak. U prav­cu Jo­va­no­vi­ća je iz na­ve­de­nog oruž­ja is­pa­lje­no vi­še pro­jek­ti­la i na­ni­je­te su mu te­ške tje­le­sne po­vre­de, usled ko­jih je na­stu­pi­la smrt. Ta­ko­đe, tom pri­li­kom je is­pa­lje­no vi­še pro­jek­ti­la i u prav­cu Mi­lo­ra­da Mi­ro­vi­ća, ko­ji je obez­bje­đi­vao Jo­va­no­vi­ća.
Na osno­vu do­ka­znog ma­te­ri­ja­la uze­tog iz vo­zi­la „golf 3” PG 347–77 i do­ka­znog ma­te­ri­ja­la na­đe­nog na li­cu mje­sta, te gar­de­ro­be okri­vlje­nog Man­di­ća uze­te iz nje­go­vog sta­na, Sa­ve­zni kri­mi­na­li­stič­ki in­sti­tut u Vis­ba­de­nu je iz­vr­šio vje­šta­če­nja ko­ja po­tvr­đu­ju umi­je­ša­nost okri­vlje­nog u ovo te­ško kri­vič­no dje­lo. U op­tu­žni­ci je is­tak­nu­to da se na osno­vu iz­vr­še­nih ana­li­za uzo­rak Man­di­će­vog DNK po­kla­pa sa uzor­kom uze­tim sa auto­mat­ske pu­ške, ko­ja je pro­na­đe­na u vo­zi­lu, za ko­je se sum­nja da je iz nje­ga pu­ca­no na Jo­va­no­vi­ća. Ta­ko­đe, re­zul­ta­ti na­la­za nje­mač­kih fo­ren­zi­ča­ra se po­du­da­ra­ju i sa uzor­kom uze­tim sa li­men­ke „red-bu­la” kao i ba­rut­ne če­sti­ce sa ma­ji­ce okri­vlje­nog.D.ŽIV­KO­VIĆ


Tvr­di da ni­je kriv

Okri­vlje­ni Da­mir Man­dić je ka­zao da ni­je kriv i da ni­je po­či­nio dje­lo za ko­je se te­re­ti.
– Ni­je­sam po­či­nio to dje­lo. Ni­je­sam imao ni mo­ti­va da ura­dim ta­ko ne­što. Sma­tram da je to­kom do­ka­znog po­stup­ka do­ka­za­no da ni­je­sam ura­dio ono što mi se na te­ret sta­vlja op­tu­žni­com – re­kao je Man­dić.
Je­dan od nje­go­vih advo­ka­ta Bran­ko An­đe­lić je is­ta­kao da iz­ve­de­nim do­ka­zi­ma na glav­nom pre­tre­su ni­je do­ka­za­no da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo za ko­je se te­re­ti.
– Zah­ti­je­vam da ga oslo­bo­di­te od kri­vi­ce – re­kao je An­đe­lić.
Do­ka­zi ko­je je op­tu­žba po­nu­di­la u po­čet­ku su, ka­ko je on re­kao, iz­gle­da­li im­pre­siv­no, ali što je glav­ni pre­tres vi­še od­mi­cao oni su ra­pid­no gu­bi­li na svo­joj auten­tič­no­sti i do­ka­znoj sna­zi.
I osta­la dvo­ji­ca advo­ka­ta okri­vlje­nog, Ve­li­bor Mar­ko­vić i Bra­ni­slav Ta­pu­ško­vić, tra­ži­li su da Man­dić bu­de oslo­bo­đen.


Ne­po­bit­ne či­nje­ni­ce

U iz­ja­vi za „Dan” Sla­vi­ca Jo­va­no­vić je ka­za­la da je je­di­ni sa­u­če­snik u Du­ško­vom ubi­stvu, či­ja je kri­vi­ca ne­po­bit­no do­ka­za­na, do­bio si­na ko­ji će ra­sti uz svog oca, a da je još ne­ro­đe­no di­je­te li­šio pra­va na ži­vot uz svog oca. To su ne­po­bit­ne či­nje­ni­ce ko­je ni­je­dan sud na ovom svi­je­tu ne mo­že i ne smi­je za­ne­ma­ri­ti, a ko­je sva­kog do­bro­mi­sle­ćeg čo­vje­ka osta­vlja­ju bez ri­je­či.


Oslo­bo­đen, pa osu­đen

Du­ško Jo­va­no­vić ubi­jen je iz za­sje­de 27. ma­ja 2004. go­di­ne is­pred re­dak­ci­je „Da­na”. Na nje­ga je pu­ca­no iz auto­mo­bi­la u po­kre­tu. Da­mir Man­dić je op­tu­žen za sa­u­če­sni­štvo i osu­đen je na 18 go­di­na za­tvo­ra. Su­di­ja Ra­do­van Man­dić je u pr­vom po­stup­ku oslo­bo­dio Da­mi­ra Man­di­ća, ali je ta pre­su­da uki­nu­ta. U po­no­vlje­nom pro­ce­su su­di­ja La­zar Ako­vić mu je iz­re­kao ka­znu od 30 go­di­na, ko­ju je Ape­la­ci­o­ni sud sma­njio na 18 go­di­na.