Advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić, bra­ni­lac An­dri­je Man­di­ća i Mi­ha­i­la Ča­đe­no­vi­ća u pred­me­tu „dr­žav­ni udar”, sa­op­štio je ju­če da po­sje­du­je do­ka­ze ko­ji go­vo­re u pri­log to­me da su pred­sjed­nik Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Bo­ris Sa­vić i glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić na­mjer­no iz­mi­je­ni­li iden­ti­tet svje­do­ka sa­rad­ni­ka Alek­san­dra Sa­še Sin­đe­li­ća. To su ura­di­li, ka­ko tvr­di, da se ne bi ot­kri­la nje­go­va ne­po­čin­stva, od­no­sno osu­đi­va­nost za vi­še kri­vič­nih dje­la, me­đu ko­ji­ma i za te­ško ubi­stvo, zbog ko­jeg je Hr­vat­ska ras­pi­sa­la In­te­r­po­lo­vu po­tjer­ni­cu za njim.
– Od svih uče­sni­ka u po­stup­ku za tzv. „dr­žav­ni udar” sa­mo je­dan čo­vjek je osu­đi­van, i to za te­ška kri­vič­na dje­la. Ni­ko dru­gi od op­tu­že­nih „uče­sni­ka” u ovoj afe­ri i mon­ta­ži ni­ka­da ni­je imao pro­blem sa za­ko­nom. Mi­ha­i­lo Ča­đe­no­vić je u pri­tvo­ru pro­tiv­no svim nor­ma­ma i stan­dar­di­ma, pot­pu­no ne­vin, a na slo­bo­di je osu­đe­ni ubi­ca, pljač­kaš i psi­hič­ki bo­le­snik. Na slo­bo­di je o tro­šku gra­đa­na Cr­ne Go­re. U pi­ta­nju je Sa­ša Sin­đe­lić, čo­vjek, ko­ga još po­ne­ki, in­stru­i­sa­ni me­di­ji na­zi­va­ju Alek­san­dar, ka­ko bi odr­ža­va­li va­tru ob­ma­ne ko­ja je oko nje­go­vih po­da­ta­ka vla­da­la pu­nih šest mje­se­ci. Skri­va­nju iden­ti­te­ta Sin­đe­li­ća, svoj pu­ni do­pri­nos dao je i pred­sjed­nik Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci, su­di­ja Bo­ris Sa­vić – tvr­di Jo­va­no­vić, a pre­no­si FOS medija.
Do­da­je da je Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci 22.11.2016. go­di­ne dao sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka oso­bi pod ime­nom Alek­san­dar Sin­đe­lić.
– Me­đu­tim, u svoj­stvu svje­do­ka sa­rad­ni­ka da­na 20.3.2017. go­di­ne pred Spe­ci­jal­nim dr­žav­nim tu­ži­la­štvom u Pod­go­ri­ci u pred­met­nom po­stup­ku, is­kaz je da­la oso­ba ko­ja se zo­ve i pre­zi­va Sa­ša Sin­đe­lić (uvid u pr­vu stra­nu Za­pi­sni­ka o sa­slu­ša­nju svje­do­ka sa­rad­ni­ka od da­na 20.3.2017. go­di­ne pred SDT Cr­ne Go­re u pred­me­tu Kti-S. 15/16). Ja­sno je da su spe­ci­jal­ni tu­ži­lac i pred­sjed­nik Vi­šeg su­da skri­va­li iden­ti­tet Sa­še Sin­đe­li­ća. Po­sta­vlja se pi­ta­nje zbog če­ga, i ka­ko je to mo­gu­će? Šta je to pra­vo­su­đe Cr­ne Go­re kri­lo, pa je od­lu­če­no da se upo­tre­bi la­žno ime jed­nog od uče­sni­ka po­stup­ka? Sa­ša Sin­đe­lić u di­je­lu is­ka­za ka­da ob­ja­šnja­va raz­lo­ge za slu­že­nje za­tvor­ske ka­zne u Ni­šu (2003–2008), na str. 23 Za­pi­sni­ka iz­ja­ve pred SDT od 20.3.2017. go­di­ne ka­že:
„Ta­ko­đe, bih htio da ka­žem da je taj pro­ces po me­ni bio mon­ti­ran, zbog to­ga što sam ja ve­za­no za taj po­stu­pak za ko­ji sam bio osu­đen, iz­no­sio svoj stav ve­za­no za čet­ni­ke i ko­mu­ni­ste, i mo­gu slo­bod­no da ka­žem da sam vri­je­đao vlast...”
Me­đu­tim, iz do­ku­me­na­ta u pri­lo­gu se vi­di da on ni­je bio ni­ka­kav po­li­tič­ki za­tvo­re­nik, ni­ti je uhap­šen i osu­đen zbog iz­no­še­nja sta­vo­va, već zbog vi­še te­ških kri­vič­nih dje­la.
Na­i­me, pre­su­dom Okru­žnog su­da u Kra­lje­vu broj K 24/03 od da­na 16.7.2003. go­di­ne, a ko­ja je pre­i­na­če­na pre­su­dom Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je br. Kž. 12159/03 od 15.6.2004. go­di­ne, Sa­ša Sin­đe­lić je osu­đen na ka­znu za­tvo­ra u tra­ja­nju od se­dam go­di­na. Na­ve­de­nom pre­su­dom Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je br. Kž. 12159/03 od 15.6.2004. go­di­ne, Sa­ši Sin­đe­li­ću je ka­zna iz­re­če­na zbog, ka­ko Jo­va­no­vić na­vo­di:
1. Kri­vič­nog dje­la neo­vla­šće­no na­ba­vlja­nje, dr­ža­nje i no­še­nje va­tre­nog oruž­ja, mu­ni­ci­je i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja iz čla­na 33 stav 3 u ve­zi sta­va 1 Za­ko­na o oruž­ju i mu­ni­ci­ji; 2. pro­du­že­nog kri­vič­nog dje­la te­ške kra­đe iz čla­na 166 stav 1 tač­ka 1 KZRS; 3. kri­vič­nog dje­la spre­ča­va­nja ovla­šće­nog slu­žbe­nog li­ca u oba­vlja­nju po­slo­va bez­bjed­no­sti ili odr­ža­va­nju jav­nog re­da i mi­ra iz čla­na 24 stav 3 u ve­zi sta­va 1 Za­ko­na o jav­nom re­du i mi­ru; 4. kri­vič­nog dje­la po­seb­ni slu­ča­je­vi fal­si­fi­ko­va­nja is­pra­ve iz čla­na 234 stav 1 tač­ka 5 u ve­zi čla­na 233 stav 3 u  ve­zi sta­va 1 KZRS; 5. kri­vič­nog dje­la od­u­zi­ma­nja vo­zi­la iz čla­na 174. KZRS; 6. kri­vič­no dje­lo spre­ča­va­nje slu­žbe­nog li­ca u vr­še­nju slu­žbe­ne du­žno­sti iz čla­na 213. stav 2. KZRS.
Či­ta­ju­ći na­ve­de­nu pre­su­du Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je ja­sno se vi­di da Sa­ša Sin­đe­lić ni­je iz­no­sio ni­ka­kve po­li­tič­ke sta­vo­ve, već je pu­cao na po­li­caj­ce, fal­si­fi­ko­vao, obi­jao po­slov­ne objek­te (vi­še­krat­no), dr­žao u svom po­sje­du ve­li­ke ko­li­či­ne oruž­ja, mu­ni­ci­je i bom­bi, pri­je­tio da će bom­bom raz­ni­je­ti se­be i po­li­ci­ju – pa op­ko­ljen, i na­kon pre­go­vo­ra sa po­li­ci­jom uhap­šen.M.D.