Vi­je­će su­di­je Su­za­ne Mu­go­še od­bi­lo je pred­log od­bra­ne da se uki­ne pri­tvor Mi­ha­i­lu Ča­đe­no­vi­ću, Bran­ki Mi­lić, Dra­ga­nu Mak­si­ću i Sr­bo­lju­bu Đor­đe­vi­ću, op­tu­že­ni­ma u slu­ča­ju „Dr­žav­ni udar”, uz obra­zlo­že­nje da još uvi­jek po­sto­je raz­lo­zi zbog ko­jih je pri­tvor od­re­đen. Iz­ja­šnja­va­ju­ći se o nji­ho­vom pred­lo­gu, spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić tvr­dio je da po­sto­je svi osno­vi za pro­du­že­nje pri­tvo­ra, jer se or­ga­ni­za­to­ri kri­mi­nal­ne gru­pe na­la­ze u bjek­stvu te da ima i čla­no­va kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ji još ni­su ot­kri­ve­ni pa iz tog raz­lo­ga po­sto­ji mo­guć­nost po­na­vlja­nja kri­vič­nog dje­la.
Iako lo­šeg zdrav­stve­nog sta­nja, pr­vo­op­tu­že­ni, biv­ši ko­man­dant srp­ske žan­dar­me­ri­je, pri­su­stvo­vao je ju­če­ra­šnjem su­đe­nju. Če­tvr­ti dan su­đe­nja obi­lje­ži­lo je sa­slu­ša­nje op­tu­že­nog Mi­lo­ša Jo­va­no­vi­ća, ko­ji je od­go­va­rao na ve­li­ki broj pi­ta­nja su­da i od­bra­ne.
Jo­va­no­vić je po ko zna ko­ji put u sud­ni­ci po­tvr­dio da je is­klju­či­vo na Sin­đe­li­ćev za­htjev do­šao u Pod­go­ri­cu i da ne po­zna­je Ne­ma­nju Ri­sti­ća i Pre­dra­ga Bo­gi­će­vi­ća. Bra­ni­o­ci su zbog nje­go­ve pret­hod­ne pri­če o „pla­vom dje­te­tu sa le­non­ka­ma”, zbog ko­jeg je osje­tio strah, tra­ži­li nje­go­vo psi­ho­fi­zič­ko vje­šta­če­nje, ali je sud to od­bio.
Advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić je tra­žio me­di­cin­sko vje­šta­če­nje o pro­ce­snoj spo­sob­no­sti Mi­lo­ša G. Jo­va­no­vi­ća. Advo­kat je ka­zao da vje­šta­ci tre­ba da utvr­de zdrav­stve­no sta­nje Jo­va­no­vi­ća, ka­ko u po­gle­du so­mat­skih bo­le­sti, ta­ko i psi­hič­kih obo­lje­nja. Nje­gov pred­log je usli­je­dio zbog di­je­la svje­do­če­nja Jo­va­no­vi­ća u ko­me je po­mi­njao „pla­vo di­je­te sa le­non­ka­ma” ko­je je bi­lo u autu ko­je je na­vod­no pra­ti­lo nje­ga i Sin­đe­li­ća.
Advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić je pi­tao Mi­lo­ša Jo­va­no­vi­ća ka­ko je iza­šao iz Sr­bi­je, jer ni­je evi­den­ti­ran nje­gov iz­la­zak iz ze­mlje, na šta je ovaj od­go­vo­rio da je na aero­dro­mu po­ka­zao lič­nu kar­tu. Po­tom je usli­je­dio niz pi­ta­nja – da li je mo­gu­će da je po­ka­zao lič­nu kar­tu ne­kim dru­gim slu­žbe­ni­ci­ma, a ne gra­nič­noj po­li­ci­ji i gdje su tač­no sta­ja­li ti lju­di ko­ji­ma je dao do­ku­men­ta.
Op­tu­že­ni je ka­zao da se ne sje­ća ko­li­ko je bi­lo put­ni­ka u avi­o­nu. Ka­zao je da ga je na be­o­grad­ski aero­drom do­ve­zao Sin­đe­li­ćev pri­ja­telj, ko­ji na­vod­no ra­di u Te­le­no­ru.
Op­tu­že­ni je, iz­me­đu osta­log, ka­zao i da je ot­krio da se ra­di o ve­li­koj glu­po­sti ka­da mu je Sin­đe­lić re­kao da Đu­ka­no­vić tre­ba da bu­de uhap­šen ta­ko što će upa­sti jed­na gru­pa lju­di u Skup­šti­nu, ali da ni­je go­vo­rio o de­ta­lji­ma ka­ko će da ga uhap­se ili da ubi­ju.
– Kao da se dr­ža­va ta­ko la­ko ru­ši, ne mo­žeš da sru­šiš vlast sa 10-15 lju­di – kon­sta­to­vao je Jo­va­no­vić.
– Ka­da mi je Sin­đe­lić re­kao da Đu­ka­no­vić ne smi­je da po­bi­je­di na iz­bo­ri­ma ka­ko Cr­na Go­ra ne bi ušla u NA­TO, i ka­zao da ide­mo na sve ili ni­šta, ja sam to shva­tio kao ru­še­nje vla­sti”, ka­zao je Jo­va­no­vić.
Op­tu­že­ni je ka­zao da je slu­žio voj­sku u Sr­bi­ji, ali su­di­ja ni­je do­zvo­li­la da od­go­vo­ri gdje je slu­žio voj­sku „jer ni­je od zna­ča­ja”. Us­kra­ti­la je i od­go­vor na pi­ta­nje advo­ka­ta da li je Jo­va­no­vić imao zdrav­stve­nih pro­ble­ma po po­vrat­ku sa ra­ti­šta u Ukra­ji­ni.
Jo­va­no­vić je ka­zao da su ga po po­vrat­ku u Sr­bi­ju kon­tak­ti­ra­li lju­di iz dr­žav­ne bez­bjed­no­sti Sr­bi­je, ali da ga ni­su po­ve­za­li sa lju­di­ma „ko­ji ra­de za dr­ža­vu Cr­nu Go­ru”.
Advo­kat Kr­ko­vić pi­tao je Jo­va­no­vi­ća da li se li­je­čio od bo­le­sti za­vi­sno­sti, na šta je ovaj, pri­je ne­go što je sud do­zvo­lio da od­go­vo­ri, ka­zao da je­ste.
Op­tu­že­ni je ka­zao da ni­je znao či­ji obje­kat je tre­ba­lo da za­pa­li i da mu je­di­ni mo­tiv bio no­vac.
Jo­va­no­vić tvr­di da ni­je znao ni­šta o dru­gim lju­di­ma i gru­pa­ma ko­je je Sin­đe­lić po­mi­njao.
– Ra­dio sam sam, ne­mam ve­ze ni sa ka­kvom gru­pom – ob­ja­snio je Jo­va­no­vić.
Op­tu­že­ni je po­tvr­dio mu je Sin­đe­lić re­kao da na­kon što za­pa­li te pro­sto­ri­je, na nji­ma na­pi­še „smrt gov­ni­ma”.
Na­kon 18. ok­to­bra, ka­ko ka­že, do­šao je u Cr­nu Go­ru auto­bu­som. U na­stav­ku is­pi­ti­va­nja su­di­ja Mu­go­ša mu je us­kra­ti­la od­go­vor na pi­ta­nje da li je do­bio no­vac za taj put, ali je bra­ni­lac su­ge­ri­sao sud­skom vi­je­ću da je ra­ni­je do­zvo­lje­no pi­ta­nje za Bra­ti­sla­va Di­ki­ća ko mu je pla­tio put u Mo­skvu, iako ni to ni­je ob­u­hva­će­no op­tu­žni­com.
– Ne­ću da od­go­vo­rim na pi­ta­nje da li sam na­kon 18. ok­to­bra do­bio ika­kav no­vac. Ni­je bit­no – ka­zao je Jo­va­no­vić.
Tvr­dio je da mu ni­šta ne zna­či ime Dra­gan Mar­ko­vić iz Slu­žbe dr­žav­ne bez­bjed­no­sti Cr­ne Go­re.
Pri­sje­ća­ju­ći se 16. ok­to­bra pro­šle go­di­ne, da­na ko­ji je pro­veo u vo­žnji sa Sin­đe­li­ćem, op­tu­že­ni je ob­ja­snio: „Ne sje­ćam se ka­da i gdje je Sin­đe­lić iz­la­zio iz auta, a ja osta­jao unu­tra, ali se sje­ćam da je to bi­lo ne­ko­li­ko pu­ta”, na­veo je Jo­va­no­vić.
On ni­je mo­gao da se sje­ti ni da li je Sin­đe­li­ća gu­bio iz vi­do­kru­ga. Ob­ja­snio je da su se on i Sin­đe­lić u ka­fa­ni sre­li sa ne­kim čo­vje­kom za kog je ka­zao da ni­je pri­čao sa Sin­đe­li­ćem ni­šta u ve­zi ovog slu­ča­ja, ali da se ne mo­že sje­ti­ti o če­mu su pri­ča­li. „Da su pri­ča­li o ovom slu­ča­ju vje­ro­vat­no bih ne­što za­pam­tio”, tvr­dio je on.
Po­tom je po­ja­snio da se ra­di o cr­nom, pu­nač­kom mu­škar­cu, ko­ji je imao oko 52-53 go­di­ne. Ni­je mo­gao da se sje­ti gdje se na­la­zi ta ka­fa­na, jer sla­bo po­zna­je Be­o­grad i da ne zna da li se ta ka­fa­na na­la­zi u be­o­grad­skom na­se­lju Ba­nji­ca.
Jo­va­no­vić ka­že da ni­je vje­ro­vao Sin­đe­li­ću.
– Po­ne­kad čo­vjek ima ta­kav osje­ćaj, ni­je mo­je da vje­ru­jem – ob­ja­snio je Jo­va­no­vić.
Ka­zao je da ni­je si­gu­ran da li bi mo­gao da pre­po­zna ku­ću na ko­joj je na­vod­no raz­bio sta­klo. Ob­ja­snio je da je ušao bez pro­ble­ma jer je ka­pi­ja bi­la otvo­re­na. Ka­zao je da je ša­kom raz­bio sta­kla, a da je pret­hod­no na­vu­kao ru­kav i da se ni­je po­sje­kao. Ob­ja­snio je da ni­je po­lo­mio sva sta­kla, već sa­mo 2-3. Na pi­ta­nje advo­ka­ta je od­go­vo­rio da je na se­bi imao ne­što iz­me­đu jak­ne i duk­se­ri­ce.
Advo­kat je po­ja­snio da ova pi­ta­nja po­sta­vlja­ju ka­ko bi se utvr­di­lo da li je Jo­va­no­vić uop­šte do­la­zio u Cr­nu Go­ru, i pod­sje­tio da ne­ma slu­žbe­ne evi­den­ci­je da je on pre­la­zio gra­ni­cu.
Advo­kat Du­šan Ra­do­sa­vlje­vić je ka­zao da sma­tra da su­di­ja Mu­go­ša pri­stra­sno vo­di po­stu­pak. On je ka­zao da je u pe­tak do­bio 507 stra­ni­ca do­ku­men­ta­ci­je i ka­zao da je to fla­grant­no kr­še­nje pra­va od­bra­ne, jer je ta­da glav­ni pre­tres već po­čeo. Od­bra­na je po­sje­do­va­la sa­mo 45 stra­ni­ca do­ku­me­na­ta vje­šta­če­nja Pre­dra­ga Bo­lje­vi­ća od ukup­no 552 stra­ne, uka­zao je Ra­do­sa­vlje­vić.
Su­di­ja ni­je do­zvo­li­la da Jo­va­no­vić od­go­vo­ri da li mu je nu­đen spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce, ni­ti da li je imao spo­ra­zu­me i do­go­vo­re sa glav­nim spe­ci­jal­nim tu­ži­o­cem.
Ta­ko­đe je ka­zao da ni­ka­da ni­je upo­tre­blja­vao „Mo­lo­to­vljev kok­tel”, ali da zna ka­ko se pra­vi.
Jo­va­no­vić je ka­zao da ni­je zva­nič­no upo­znao Ri­sti­ća, ali da je znao da se ra­di o nje­mu jer je vi­dio u me­di­ji­ma, na In­ter­po­lo­voj po­tjer­ni­ci i jer ima pro­fil na Fej­sbu­ku.
– Shva­tio sam da je to Ri­stić tek kad sam upao u pro­blem – ka­zao je Jo­va­no­vić, ob­ja­sniv­ši da se to de­si­lo na­kon što su ga zva­li lju­di iz Cr­ne Go­re, i upo­znao se sa ci­je­lim slu­ča­jem.
Ka­zao je da ne po­zna­je Pre­dra­ga Bo­gi­će­vi­ća, ali da zna za nje­gov pro­fil na Fej­sbu­ku, do kog je do­šao slu­čaj­no.
Na pi­ta­nja od­bra­ne od­go­vo­rio je da zna šta je PTSP i da zna šta zna­či iz­raz „psi ra­ta”.
– Psi ra­ta su oni što idu od ku­će do ku­će i stri­je­lja­ju ci­vi­le – ka­zao je Jo­va­no­vić i po­ru­čio da on ni­je je­dan od njih.
Jo­va­no­vić je ka­zao da je Sin­đe­lić imao udru­že­nje do­bro­vo­lja­ca „Srp­ski vu­ko­vi”. „Ne­što kao rat­ni ve­te­ra­ni”, po­ja­snio je i po­no­vio da je na ra­ti­štu bio od ju­la do sep­tem­bra 2014. go­di­ne. Ka­zao je da ni­je sre­tao Sin­đe­li­ća na ra­ti­štu, ali da je čuo da je bio ta­mo.
– Da se ne osje­ćam pre­va­re­nim, ne bih bio ov­dje. Je­dva sto­jim ov­dje, pre­ži­vje­ću valj­da. Te­ško mi je psi­hič­ki, sa­mo sam po­to­nuo od­jed­nom. Ne­mam strah, sa­mo sam upao u te­ško de­pre­siv­no sta­nje – ka­zao je Jo­va­no­vić.
On je ka­zao da će iz­dr­ža­ti is­pi­ti­va­nje, ali da „za sju­tra ne zna”.
Su­đe­nje se na­sta­vlja 13. sep­tem­bra.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ



Od­bra­na tra­ži pu­bli­ku
Advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić tra­žio je da se vra­ti pu­bli­ka u sud­ni­cu, jer po­ro­di­ce Ča­đe­no­vić i Man­dić ni­su vri­je­đa­le sud i da se, uko­li­ko se uka­že po­tre­ba da se po­no­vo uda­lje iz sud­ni­ce, po­i­me­ni­ce ka­že ko je i šta ura­dio.


Op­tu­že­na Mi­lić dis­kri­mi­ni­sa­na

Bra­ni­lac op­tu­že­ne Bran­ke Mi­lić tra­žio je uki­da­nje pri­tvo­ra za svo­ju bra­nje­ni­cu i tvr­dio da je ona neo­sno­va­no pri­tvo­re­na, te da je nje­go­va bra­nje­ni­ca dis­kri­mi­ni­sa­na u od­no­su na osta­le ko­ji su ob­u­hva­će­ni op­tu­žni­com. Za­tra­že­no je i uki­da­nje pri­tvo­ra op­tu­že­nim Dra­ga­nu Mak­si­ću i Sr­bo­lju­bu Đor­đe­vi­ću, ko­je je od­bi­je­no jer za to ne­ma osno­va.


Jo­va­no­vi­ća ne­će vje­šta­či­ti

Su­di­ja Mu­go­ša je od­ba­ci­la za­htjev advo­ka­ta Mi­ro­ja Jo­va­no­vi­ća da se ura­di me­di­cin­sko vje­šta­če­nje o spo­sob­no­sti op­tu­že­nog Mi­lo­ša G. Jo­va­no­vi­ća.
– U spi­si­ma pred­me­ta ne­ma, ni­ti je od­bra­na do­sta­vi­la ika­kvu do­ku­men­ta­ci­ju, a kod su­da se ni­je po­ja­vi­la sum­nja – obra­zo­ži­la je Mu­go­ša.


Pa­so­ši do da­ljnjeg u de­pou su­da

Sud je od­bio kao neo­sno­van za­htjev li­de­ra DF-a Mi­la­na Kne­že­vi­ća i An­dri­je Man­di­ća da im vra­te pa­so­še zbog slu­žbe­nog pu­to­va­nja u Ru­si­ju. U rje­še­nju je obra­zlo­že­no da i da­lje sto­je raz­lo­zi zbog ko­jih je sud od­re­dio i pro­du­žio mje­ru nad­zo­ra.
Mu­go­ša je obra­zlo­ži­la da do­sa­da­šnji pre­la­sci gra­ni­ce, od­la­sci u Ru­si­ju, Sr­bi­ju... uka­zu­ju da bi op­tu­že­ni mo­gli po­bje­ći, sa­kri­ti se, oti­ći u dru­gu dr­ža­vu i ta­ko ome­ta­ti vo­đe­nje kri­vič­nog po­stup­ka.
– Po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da je glav­ni pre­tres za­ka­zan upra­vo za da­ne ka­da op­tu­že­ni pla­ni­ra­ju da re­a­li­zu­ju pu­to­va­nje i ima­ju­ći u vi­du kri­vič­no dje­lo ko­je im se sta­vlja na te­ret pred­met­nom op­tu­žni­com, te­ži­nu kri­vič­nog dje­la, vi­si­nu za­pri­je­će­ne ka­zne, broj­nost op­tu­že­nih, od ko­jih je še­sto­ro u pri­tvo­ru, sud je od­lu­čio kao u iz­re­ci rje­še­nja – na­vo­di se u obra­zlo­že­nju.
Op­tu­že­ni ima­ju tri da­na rok za žal­bu ko­ju su na­ja­vi­li.