Cr­no­gor­ski su­do­vi sve če­šće iz­ri­ču oslo­ba­đa­ju­će pre­su­de i ka­zne is­pod za­ko­nom pro­pi­sa­nog mi­ni­mu­ma ak­tu­el­nim dr­žav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma ko­ji su u su­ko­bu sa za­ko­nom zbog zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. Ta­kve od­lu­ke, po ocje­ni stru­kov­ne i la­ič­ke jav­no­sti, naj­če­šće su upit­ne i sti­če se uti­sak da se ra­di o pri­vi­le­gi­ji „oda­bra­nih” ili ne­do­stat­ku ka­pa­ci­te­ta za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je.
Advo­kat MANS-a Ve­se­lin Ra­du­lo­vić sma­tra da su oslo­ba­đa­ju­će pre­su­de i pre­su­de sa uslov­nim osu­da­ma i ka­zna­ma na gra­ni­ci ili is­pod za­kon­skog mi­ni­mu­ma ko­je su­do­vi iz­ri­ču dr­žav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma u naj­ma­nju ru­ku di­sku­ta­bil­ne.
– Ka­da se ta­kvi po­stup­ci po­kre­nu, jav­no­sti se to po­ku­ša­va pri­ka­za­ti kao od­luč­nost u su­zbi­ja­nju ovih kri­vič­nih dje­la. Me­đu­tim, epi­log tih slu­ča­je­va po­ka­zu­je da se ra­di o fin­gi­ra­nju bor­be pro­tiv kri­mi­na­li­te­ta, jer bi, u pro­tiv­nom, ve­li­ki broj oslo­ba­đa­ju­ćih pre­su­da uzro­ko­vao ne­ku vr­stu od­go­vor­no­sti dr­žav­nih tu­ži­la­ca ko­ji ni­je­su umje­li ili ni­je­su htje­li da uspje­šno oba­ve funk­ci­ju kri­vič­nog go­nje­nja. Ipak, ni­je­dan tu­ži­lac ni­ka­da ni­je od­go­va­rao čak ni ka­da su pro­pu­sti ko­ji su do­ve­li do oslo­ba­đa­ju­će pre­su­de bi­li oči­gled­ni. U slu­ča­je­vi­ma gdje su op­tu­že­ni dr­žav­ni funk­ci­o­ne­ri do­dat­no po­ka­zu­ju da u cr­no­gor­skom pra­vo­su­đu ne po­sto­ji ni do­volj­no vo­lje, ali ni ka­pa­ci­te­ta za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je – ka­zao je Ra­du­lo­vić.
Pri­je sa­mo po­la go­di­ne tu­ži­la­štvo je od­u­sta­lo od kri­vič­nog go­nje­nja pro­tiv biv­šeg pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Nik­šić Ne­boj­še Ra­do­ji­či­ća. U na­la­zu vje­šta­ka fi­nan­sij­ske stru­ke Mi­len­ka Po­po­vi­ća ni­je bi­lo do­ka­za pro­tiv Ra­do­ji­či­ća, ko­ji je bio op­tu­žen za pro­du­že­no kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. Tu­ži­lac Živ­ko Sa­vo­vić svo­ju od­lu­ku je prav­dao na­la­zom i mi­šlje­njem vje­šta­ka fi­nan­sij­ske stru­ke Po­po­vi­ća, na osno­vu ko­jeg ni­je bi­lo ele­me­na­ta za do­no­še­nje dru­ga­či­je pre­su­de. Pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du Ra­do­ji­či­ću je iz­re­kla su­di­ja Spe­ci­ja­li­zo­va­nog odje­lje­nja pod­go­rič­kog Vi­šeg su­da Su­za­na Mu­go­ša.
Ra­do­ji­čić se te­re­tio da je u to­ku 2012. go­di­ne pri­li­kom iz­vo­đe­nja ra­do­va na­bav­ke ro­ba i uslu­ga za po­tre­be adap­ta­ci­je i re­no­vi­ra­nja po­zo­ri­šne sa­le „Sce­na 213 – Sindčel” u Nik­ši­ću jed­nom bro­ju prav­nih li­ca pri­ba­vio ko­rist i te­že po­vri­je­dio pra­va dru­gih za­in­te­re­so­va­nih po­ten­ci­jal­nih po­nu­đa­ča da uče­stvu­ju u po­stup­ku jav­ne na­bav­ke.
Vi­ši sud je po­tvr­dio i da Ra­do­ji­čić ni­je kriv za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja pri­li­kom re­kon­struk­ci­je po­moć­nog sta­di­o­na Fud­bal­skog klu­ba (FK) Su­tje­ska te za re­kon­struk­ci­ju Po­slov­nog cen­tra Sind­čel, ra­do­va na ka­pe­li pod Tre­bje­som, aero­dro­mu Ka­pi­no Po­lje, Dnev­nom cen­tru i Mu­zič­koj ško­li.
I ne­ka­da­šnji pr­vi čo­vjek Ba­ra Žar­ko Pa­vi­će­vić osu­đen je u fe­bru­a­ru ove go­di­ne na sve­ga go­di­nu za­tvo­ra, jer je mi­mo od­lu­ka lo­kal­nog par­la­men­ta nov­cem gra­đa­na vra­ćao du­go­ve Pr­voj ban­ci ka­ko bi Op­šti­na za­vr­ši­la iz­grad­nju sta­no­va za po­tre­be za­po­sle­nih u mi­ni­star­stvi­ma ra­da i pro­svje­te i Fon­du zdrav­stva, iako to ni­je bi­lo u in­te­re­su gra­da, či­me je toj op­šti­ni pri­či­nio šte­tu za 1,78 mi­li­o­na eura.
– Da po­sto­ji stvar­na vo­lja za su­zbi­ja­nje ove vr­ste kri­mi­na­li­te­ta su­do­vi ne bi iz­ri­ca­li uslov­ne osu­de i ka­zne is­pod za­ko­nom pro­pi­sa­nog mi­ni­mu­ma, već bi nji­ho­va re­ak­ci­ja bi­la ona­kva ka­kva je u slu­ča­je­vi­ma gdje op­tu­že­ni ni­je­su dr­žav­ni funk­ci­o­ne­ri i gdje op­tu­že­ni ne­ma­ju po­li­tič­ku moć – za­klju­ču­je advo­kat Ra­du­lo­vić.
Ka­da se sve­mu na­ve­de­nom, tvr­di on, do­da či­nje­ni­ca da ogrom­na imo­vi­ma broj­nih funk­ci­o­ne­ra či­je za­ko­ni­to po­ri­je­klo se ne mo­že ob­ja­sni­ti osta­je ne­tak­nu­ta, on­da je je­di­ni za­klju­čak da cr­no­gor­sko pra­vo­su­đe još uvi­jek ni­je u sta­nju da po­ša­lje ja­snu po­ru­ku da se ko­rup­ci­ja ne is­pla­ti.
Zlo­u­po­tre­be ra­znih vr­sta ima i u dru­gim sfe­ra­ma, pa je ta­ko pri­je iz­vje­snog vre­me­na su­spen­do­va­ni ko­man­dant Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce Ra­do­sav Lje­ško­vić osu­đen na pet mje­se­ci za­tvo­ra zbog po­mo­ći uči­ni­o­cu po­sli­je iz­vr­še­nog kri­vič­nog dje­la. Lje­ško­vić je sa­či­nio za­jed­nič­ki iz­vje­štaj o upo­tre­bi sred­sta­va pri­nu­de sa još 54 pri­pad­ni­ka te je­di­ni­ce na­kon pro­te­sta De­mo­krat­skog fron­ta 24. ok­to­bra 2015. go­di­ne, i ti­me svje­sno pre­kr­šio pro­pi­se i od jav­no­sti sa­krio „sa­jov­ce” ko­ji su mu­či­li i zlo­sta­vlja­li gra­đa­ne na­kon raz­bi­ja­nja de­mon­stra­ci­ja. Lje­ško­vić je mo­gao bi­ti osu­đen na ka­znu za­tvo­ra od tri mje­se­ca do pet go­di­na. Nje­gov bra­ni­lac advo­kat Zdrav­ko Be­go­vić tvr­dio je ra­ni­je da je spor­ni iz­vje­štaj sa­či­njen ne zbog pri­kri­va­nja, već zbog ne­do­stat­ka vre­me­na i van­red­ne si­tu­a­ci­je u ko­joj su se na­la­zi­li.
U po­stup­ku je utvr­đe­no da su „sa­jov­ci” te ve­če­ri na tri lo­ka­ci­je mu­či­li i zlo­sta­vlja­li ve­ći broj li­ca, pa je tu­ži­lac po­ja­sni­la da su oni, umje­sto da, ka­ko pro­pi­si na­la­žu, sva­ki od njih sa­sta­vi po­je­di­nač­ni iz­vje­štaj, pre­da­li za­jed­nič­ki u ko­me ni­je­su na­ve­de­na sred­stva pri­nu­de ko­ja su ne­spor­no ko­ri­šće­na. Lje­ško­vić je ti­me one­mo­gu­ćio da do da­nas bu­du ot­kri­ve­ni pri­pad­ni­ci te je­di­ni­ce ko­ji su tu­kli gra­đa­ne i raz­bi­ja­li nji­ho­vu imo­vi­nu.
Po mi­šlje­nju Zo­ra­na Vu­ji­či­ća iz Gra­đan­ske ali­jan­se, na ovaj na­čin funk­ci­o­ne­ri se sa­mo sti­mu­li­šu da ra­de ne­za­ko­ni­te stva­ri.
– Uslov­ne ili ka­zne za­tvo­ra do šest mje­se­ci sa­mo su ba­ca­nje pra­ši­ne u oči gra­đa­ni­ma, jer na taj na­čin osu­đe­nom za­kon­ski ne pre­sta­je rad­ni od­nos pa je su­šti­na ka­zne obe­smi­šlje­na. Pi­ta­nje od­go­vor­no­sti su­di­ja i tu­ži­la­ca i ocje­na nji­ho­vog ra­da ko­nač­no mo­ra da po­sto­ji i da sva­ko ko lo­še ra­di tre­ba da ustu­pi mje­sto kva­li­tet­ni­jem od se­be. Pri­mje­na Etič­kog ko­dek­sa su­di­ja i tu­ži­la­ca mo­ra bi­ti na ve­ćem ni­vou. Gra­đa­ni mo­ra­ju bi­ti in­for­mi­sa­ni o na­či­nu ka­ko mo­gu da pri­ja­ve sve ne­e­tič­ne za­htje­ve ili po­na­ša­nja su­di­ja i tu­ži­la­ca, a to zna­či još ve­ću tran­spa­rent­nost u ra­du pra­vo­su­đa – ob­ja­šnja­va Vu­ji­čić.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Sta­ma­to­vić nevin

I ge­ne­ral­ni di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za kon­zu­lar­ne po­slo­ve Želj­ko Sta­ma­to­vić pri­je dva da­na je, pr­vo­ste­pe­nom pre­su­dom, oslo­bo­đen op­tu­žbe da je zlo­u­po­tri­je­bio slu­žbe­ni po­lo­žaj. Od­lu­ku je do­ni­je­la su­di­ja Vi­šeg su­da Ana Vu­ko­vić.
Sta­ma­to­vi­ću se op­tu­žnim pred­lo­gom sta­vlja­lo na te­ret da je od 14. sep­tem­bra 2015. go­di­ne do 22. ja­nu­a­ra 2016. go­di­ne, ne­za­ko­ni­tim odo­bra­va­njem iz­da­va­nja vi­za, omo­gu­ćio ve­ćem bro­ju stra­nih dr­ža­vlja­na da uđu, bo­ra­ve i pre­la­ze pre­ko te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re, ra­di ne­le­gal­nog pre­la­ska u Sr­bi­ju i ze­mlje Evrop­ske uni­je.


Utvr­di­ti od­go­vor­nost tu­ži­la­ca i su­di­ja

Sve ve­ći broj oslo­ba­đa­ju­ćih pre­su­da funk­ci­o­ne­ri­ma još jed­nom po­tvr­đu­je ono na šta u Gra­đan­skoj ali­jan­si odav­no uka­zu­je­mo, ka­zao je za „Dan” Zo­ran Vu­ji­čić. On is­ti­če da se pi­ta­nje od­go­vor­no­sti ra­da tu­ži­la­ca mo­ra ko­nač­no po­kre­nu­ti.
– Oslo­ba­đa­ju­će pre­su­de sa jed­ne stra­ne uka­zu­ju na ma­njak kva­li­tet­nih do­ka­za ko­je je tu­ži­lac pri­ku­pio, a sa dru­ge stra­ne nji­hov re­lak­si­ran pri­stup jer ne­će od­go­va­ra­ti za svoj (ne)rad. Broj­ni su pri­mje­ri u ko­ji­ma su gra­đa­ni zbog oslo­ba­đa­ju­ćih pre­su­da pla­ća­li od­šte­te pa smo do­la­zi­li u ap­surd­ne si­tu­a­ci­je da ne­ko ko je iz­vr­šio ne­ko kri­vič­no dje­lo na kra­ju po­stup­ka za „ka­znu” do­bi­je od­šte­tu ko­je na­rav­no gra­đa­ni pla­te – tvr­di Vu­ji­čić.


Po­li­tič­ki uti­caj i pri­ti­sak jav­no­sti

Advo­kat Zdrav­ko Be­go­vić is­ti­če da je kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja vr­lo slo­že­no i te­ško za do­ka­zi­va­nje. Me­đu­tim, i po­red te či­nje­ni­ce, ka­da su u pi­ta­nju ovi pred­me­ti ni­je ri­je­dak slu­čaj da se oni po­kre­ću zbog pri­ti­ska jav­no­sti i da su po­li­tič­ki obo­je­ni. Če­ste oslo­ba­đa­ju­će pre­su­de ili ka­zne is­pod za­kon­skog mi­ni­mu­ma po nje­mu su vr­lo simp­to­ma­tič­ne, ali, ka­ko na­vo­di, po­sto­je i objek­tiv­ne okol­no­sti od fa­ze is­tra­ge do glav­nog pre­tre­sa ko­je mo­gu da pro­mi­je­ne tok i da uti­ču na ko­nač­ni is­hod.