Tužilaštvo sve češće primjenjuje zakonsku mogućnost sklapanja sporazuma o priznanju krivice, a Viši sud ih prihvata kao po komandi uprkos brojnim manjkavostima i činjenici da na taj način nije ostvarena svrha kažnjavanja.
Predstavnici NVO sektora i pravnici smatraju da se ova mogućnost koja je predviđena u ZKP-u često zloupotrebljava i kao takva služi za podstrek vršenja teških krivičnih djela, posebno korupcije. Osim što se sporazumima izriču mnogo niže kazne od onih koje se izriču u sudskom postupku, sud često uvažava i zahtjeve za skraćenje kazni za jednu trećinu.
Pravni zastupnik MANS-a Veselin Radulović smatra da je dodatno skraćivanje ionako niskih kazni koje su izrečene presudama po sporazumu o priznanju krivice samo jedan od završnih koraka u tim postupcima koji pokazuju zabrinjavajući nedostatak volje za borbu protiv kriminala i nedopustivo blagonaklon odnos koji crnogorsko pravosuđe ima prema izvršiocima krivičnih djela, prvenstveno onih najtežih.
–Naravno, izmjene zakona kojima bi se u takvim slučajevima isključilo smanjenje kazni, pomilovanje ili amnestija moglo bi biti jedan od načina da se utiče na tako lošu praksu i takva izmjena zakona bila bi svakako opravdana. Ipak, smatram da se izmjenama zakona ti problemi ne mogu riješiti sve dok oni koji su zaduženi za implementaciju zakona ne počnu da ih primjenjuju tako što će poštovati ratio legis, odnosno smisao svake zakonske odredbe – kazao je Radulović.
I Zakonik o krivičnom postupku, kako je ukazao, jasno definiše uslove za prihvatanje sporazuma o priznanju krivice.
– Zakon jasno propisuje da sporazum mora da bude u skladu sa interesima pravičnosti i da sankcija odgovora svrsi izricanja krivičnih sankcija. Nažalost, sudovi u praksi ne poštuju ta zakonska određenja i u svojim presudama ne daju nikakva obrazloženja u odnosu na ove uslove, već prihvataju sporazume koji su očigledno nepravični i kazne koje više liče na podstrek za vršenje krivičnih djela, da bi i takve kazne kasnije po osnovima uslovnog otpusta, tzv. spajanja kazni, amnestije ili pomilovanja mogle biti i dodatno umanjene – istakao je Radulović.
Zoran Vujičić iz Građanske alijanse kaže da je pitanje sporazuma o priznanju krivice i mogućnosti primjene uslovnog otpusta na ta lica nešto što nije u domenu instituta sporazuma o priznanju krivice i da sud mora posebno da vodi računa o tome.
– Naime, kada tužilaštvo sa određenim licem sklopi sporazum o priznanju krivice, sud, osim formalnih preduslova, mora da vodi računa i o tome da sporazum bude u skladu sa interesima pravičnosti i da sankcija odgovara svrsi izricanja krivičnih sankcija – naglasio je Vujičić.
On podsjeća da Krivični zakonik predviđa da sud može uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne zatvora ili kazne dugotrajnog zatvora osuđenog koji je izdržao dvije trećine, a izuzetno polovinu kazne zatvora, odnosno kazne dugotrajnog zatvora, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće učiniti novo krivično djelo.
– Pri ocjeni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir da li se osuđeni dobro vladao i izvršavao radne obaveze prema svojoj radnoj sposobnosti, a naročito da li je disciplinski kažnjavan za vrijeme izdržavanja kazne zatvora ili kazne dugotrajnog zatvora, da li je nadoknadio štetu koju je prouzrokovao krivičnim djelom i vratio imovinsku korist stečenu izvršenjem krivičnog djela, kao i da li je postignuta svrha kažnjavanja. Kako se molba za uslovni otpust podnosi sudu koji je donio odluku u prvom stepenu, upravo bi sud posebno morao da cijeni to da je sklopljen sporazum o priznanju krivice i da li će uslovnim otpustom biti narušena pravičnost, kao i da li je kraća sankcija odgovarala svrsi izricanja krivičnih sankcija. O ovome sud posebno mora voditi računa u predmetima visoke korupcije,trgovine narkoticima,organizovanog kriminala... Sporazum o priznanju krivice i primjena uslovnog otpusta u predmetima visoke korupcije, gdje je javnost već ogorčena, dodatno urušava povjerenje u pravosuđe – ukazao je Vujičić.
Koliko je ova praksa uzela maha govori podatak da su tužioci od 1. ja­nu­a­ra do 31. ju­la prošle godine za­klju­či­li 115 spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce, od če­ga su osnov­na dr­žav­na tu­ži­la­štva za­klju­či­la 72 spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce, vi­ša dr­žav­na tu­ži­la­štva 32, a Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo 11.
Ka­ko je na­ve­de­no u iz­vje­šta­ju o pri­mje­ni in­sti­tu­ta spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce, naj­vi­še spo­ra­zu­ma o priznanju krivice sklopljeno je sa okri­vlje­ni­ma za šverc nar­ko­ti­ka.
Optuženima za nedozvoljeno držanje i puštanje u promet opojnih droga, shod­no do­go­vo­ri­ma sa tu­ži­o­ci­ma, iz­ri­ca­ne su za­tvor­ske kazne, kao i nov­ča­ne ka­zne u iz­no­su od tri hiljade eura do 22.000 eura.
Naj­ve­ći broj spo­ra­zu­ma pot­pi­sa­li su tu­ži­o­ci u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci – 73 i Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci – 80. U Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u istom periodu za­klju­če­no je 37 spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce. Od ukup­nog bro­ja spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce, 12 je za kri­vič­no dje­lo stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, u sti­ca­ju sa kri­vič­nim dje­lom neo­vla­šće­na pro­iz­vod­nja, dr­ža­nje i sta­vlja­nje u pro­met opoj­nih dro­ga, dok se de­vet spo­ra­zu­ma od­no­si sa­mo na kri­vič­no dje­lo stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je. Osta­lih 16 slu­ča­je­va za­klju­če­nih spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce od­no­si se na kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. U svim pred­me­ti­ma u ko­ji­ma je za­klju­čen spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce pred Spe­ci­jal­nim dr­žav­nim tu­ži­la­štvom iz­re­če­na je ka­zna za­tvo­ra.M.V.P.


Potvrđuju dogovore

​Viši sud u Pod­go­ri­ci je tokom 2016. i u prvoj polovini prošle godine usvo­jio mal­te­ne sva­ki spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce ko­ji mu je bio do­sta­vljen na od­lu­či­va­nje od stra­ne tu­ži­la­šta­va. To­kom pro­šle go­di­ne, sud je u čak 51 pred­me­tu usvo­jio spo­ra­zu­me o pri­zna­nju kri­vi­ce, a u sve­ga pet slu­ča­je­va ih je od­ba­cio. Sta­ti­sti­ka za prošlu go­di­nu je ma­lo dru­ga­či­ja. Na­i­me, pre­ma po­da­ci­ma ko­ji su iz Vi­šeg su­da do­sta­vlje­ni „Da­nu”, do sa­da su u 26 pred­me­ta usvo­ji­li spo­ra­zu­me o pri­zna­nju kri­vi­ce, a u 10 pred­me­ta su ih od­bi­li. Ukupno je prihvaćeno 77 sporazuma.
– U si­tu­a­ci­ja­ma u ko­ji­ma su spo­ra­zu­mi o pri­zna­nju kri­vi­ce od­bi­je­ni sud je ta­ko po­stu­pio jer je utvr­đe­no da ni­je­su is­pu­nje­ni uslo­vi da se oni usvo­je – sa­op­šte­no nam je ranije iz Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci.