Od­bor­nik De­mo­krat­skog fron­ta Ni­ko­la Baj­če­tić, ko­ji se na­la­zi u spu­škom za­tvo­ru, po­ru­čio je da je po­no­san na svo­ju ro­bi­ju i da mu je čast što je po­li­tič­ki osu­đe­nik re­ži­ma DPS-a. On iz­dr­ža­va tro­mje­seč­nu za­tvor­sku ka­znu, a nje­go­ve ko­le­ge iz DF-a su za da­nas, u 10.30 ča­so­va is­pred Skup­šti­ne, za­ka­za­li pro­test­ni marš do Spu­ža, u znak po­dr­ške osu­đe­nom Baj­če­ti­ću. U raz­go­vo­ru za „Dan”, Baj­če­tić is­ti­če da ga ova ka­zna ne­će po­ko­le­ba­ti u na­mje­ri da se i da­lje bo­ri za slo­bod­nu i ča­snu Cr­nu Go­ru.
On je op­tu­žen da je vo­zi­lom „re­no” pro­bio po­li­cij­sku pa­tro­lu i kor­don, na Bu­le­va­ru Stan­ka Dra­go­je­vi­ća i Bu­le­va­ru Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, či­me je ugro­zio ži­vo­te uče­sni­ka pro­te­sta i po­li­ca­ja­ca 17. ok­to­bra 2015. go­di­ne, u ju­tar­njim ča­so­vi­ma. Baj­če­tić, ko­ji je tog ju­tra bru­tal­no pre­bi­jen, tvr­dio je ka­ko je htio da spa­si ko­le­ge ko­je su tu­kli po­li­caj­ci. Tom pri­li­kom ni­ko od po­li­ca­ja­ca ni­je po­vri­je­đen.
– Po­no­sam sam na svo­ju ro­bi­ju, jer znam da će ubr­zo do­ći dan ka­da će lo­po­vi iz DPS-a do­ći u Spuž da ro­bi­ja­ju. Že­lim da im po­ru­čim, odav­de, iz Spu­ža, da na­še ro­bi­je ne­će bi­ti iste, jer, ja ro­bi­jam za slo­bo­du i de­mo­kra­ti­ju, za bo­lju i po­šte­ni­ju Cr­nu Go­ru. A oni će bi­ti u tam­ni­ci zbog lo­po­vlu­ka i mi­li­on­ske pljač­ke ko­jom su osi­ro­ma­ši­li i na­rod i dr­ža­vu. To je ogrom­na raz­li­ka iz­me­đu nas. Ni­ko­la Baj­če­tić sva­kog ko­man­di­ra i za­tvo­re­ni­ka mo­že da po­gle­da u oči, i ne­ma raz­lo­ga da se sti­di bi­lo če­ga. A oni, iako na slo­bo­di, ni­je­su slo­bod­ni. I bli­ži se dan kad će im Spuž bi­ti je­di­na adre­sa sta­no­va­nja – po­ru­čio je Baj­če­tić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, fu­kar­luk i lo­po­vluk ko­ji vlast osta­vlja iza se­be, osta­će da se pre­pri­ča­va ge­ne­ra­ci­ja­ma.
– Raz­mi­šljao sam ko­me bih iz vla­sti, kad iza­đem iz Spu­ža, osta­vio moj kre­vet u za­tvo­ru. Ali, po­što sam osu­đen na krat­ku ka­znu, a njih če­ka vi­še­de­ce­nij­ska ro­bi­ja, ne mo­gu im osta­vi­ti moj kre­vet. Oni će se si­gur­no oti­ma­ti za kre­ve­te, jer će Spuž bi­ti ma­li da ih sve pri­mi – na­vo­di Baj­če­tić.
On is­ti­če da je na iz­dr­ža­va­nje ka­zne do­šao 9. ja­nu­a­ra i da je smje­šten u po­lu­tvo­re­no odje­lje­nje, gdje sa još če­tvo­ri­com osu­đe­ni­ka di­je­li so­bu.
– Uslo­vi u za­tvo­ru su ni­ka­kvi, ali ne ža­lim se. Rad­no sam an­ga­žo­van u kan­ti­ni, utor­kom i pet­kom. Bu­de te­ških pe­ri­o­da kroz ko­ji pro­la­zim, jer znam da su kri­mi­nal­ci na slo­bo­di i še­ta­ju gra­dom, a ja na prav­di Bo­ga le­žim u Spu­žu. Ipak, sva­ki dan pro­ve­den ov­dje je ži­vot­no is­ku­stvo – is­ti­če Baj­če­tić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, do­ći će dan ka­da će ne­ki ne­za­vi­sni i po­šte­ni tu­ži­o­ci po­no­vo pre­gle­da­ti taj pred­met i „da će se ge­ne­ra­ci­je uči­ti na ovo­me slu­ča­ju ka­ko ne tre­ba su­di­ti”.
– Tog 17. ok­to­bra sam bru­tal­no pre­bi­jen i o to­me po­sto­ji vi­deo-sni­mak. Po­li­caj­ci su me tu­kli i po­lo­mi­li su mi auto. Ni do da­na da­na­šnjeg ni­šta se ni­je ura­di­lo po pi­ta­nju mog pre­bi­ja­nja. Upra­va po­li­ci­je od­bi­ja da od­go­vo­ri tu­ži­la­štvu, a oni su ne­moć­ni i sve se vr­ti u krug. To je cr­no­gor­ska prav­da – ja ko­ji sam pre­bi­jen le­žim u za­tvo­ru, a mo­ji bat­ni­ši su na slo­bo­di. Ta­ko­đe, ni Unu­tra­šnja kon­tro­la ni­šta ni­je ura­di­la po tom pi­ta­nju, iako po­sto­ji sni­mak na ko­jem se ja­sno vi­di ba­rem jed­no li­ce ko­je je bi­lo u ci­vi­lu, a ko­je je pri­pad­nik po­li­ci­je ka­ko lo­mi mo­je vo­zi­lo dok sam ja van vo­zi­la – na­gla­ša­va on.
Žao mu je, ka­ko is­ti­če, što ne­ma so­li­dar­no­sti kod ko­le­ga iz opo­zi­ci­je u ve­zi sa nje­go­vim slu­ča­jem.
– Ću­ti i ci­vil­ni sek­tor, ažur­ni su ka­da su u pi­ta­nju ne­ki dru­gi slu­ča­je­vi. Iako me to ni­je iz­ne­na­di­lo, ipak tre­ba kon­sta­to­va­ti – do­da­je on.
Nje­go­va ro­bi­ja je, ka­ko po­ja­šnja­va, „ro­bi­ja za sve lju­de ko­ji su bi­li u ša­to­ri­ma to­kom pro­te­sta 2015. go­di­ne”.
– Ni­je­su sa­mo me­ne osu­di­li, ne­go sve mo­je ko­le­ge i sa­bo­r­ce. I zbog to­ga sam po­no­san na mla­de iz DF-a i osta­le po­je­din­ce ko­ji se ne mi­re sa ovom si­tu­a­ci­jom i što di­žu svoj glas. Po­no­san sam što će pje­ške kre­nu­ti od Skup­šti­ne do Spu­ža, da po­ka­žu da ne­ma po­vla­če­nja i ne­ma pre­da­je, i da svi za­jed­no na­sta­vlja­mo bor­bu za po­šte­nu i prav­de­nu Cr­nu Go­ru – re­kao je Baj­če­tić.
Marš ko­ji or­ga­ni­zu­ju mla­di DF-a je, po­ja­šnja­va on, „do­kaz da smo svi osu­đe­ni kroz mo­ju pre­su­du”. I po­red to­ga što je, ka­ko sma­tra, evi­dent­no ću­ta­nje di­je­la jav­no­sti u ve­zi sa nje­go­vim od­la­skom na iz­dr­ža­va­nje za­tvor­ske ka­zne, „mo­ram se za­hva­li­ti ogrom­nom bro­ju lju­di ko­ji su mi is­ka­za­li po­dr­šku”.
D.ŽIV­KO­VIĆ


Ne­ma po­li­ti­ke, sa­mo za­tvor­ska pra­vi­la

Baj­če­tić ka­že da su ko­man­di­ri, kao i osta­li osu­đe­ni­ci ko­rekt­ni pre­ma nje­mu.
– U za­tvo­ru ne­ma po­li­ti­ke, ov­dje va­že sa­mo za­tvor­ska pra­vi­la ko­ja svi mo­ra­ju da po­štu­ju. Imam dva­put na dan mo­guć­nost da še­tam, od 10 do 11 ča­so­va, i po­pod­ne od 14.30 do 16.30 ča­so­va. Te­le­fon mo­gu da ko­ri­stim po­pod­ne. Hra­na je ja­ko lo­ša, pa se hra­nim iz kan­ti­ne i je­lo spre­mam u so­bi – do­da­je Baj­če­tić.