Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo po­kre­nu­lo je is­tra­gu o ubi­stvu 24 pri­pad­ni­ka JNA to­kom 1991. i 1992. go­di­ne na pod­ruč­ju Hr­vat­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Pred­met je for­mi­ran na­kon pri­ja­ve Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va od 1990. go­di­ne Cr­ne Go­re i na­la­zi se u fa­zi iz­vi­đa­ja.
Udru­že­nje je to­kom pret­hod­ne go­di­ne tu­ži­la­štvu do­sta­vi­lo in­for­ma­ci­ju o li­kvi­da­ci­ji 24 pri­pad­ni­ka JNA i ra­nja­va­nju 40 voj­ni­ka u Če­pi­ku­ća­ma, Iva­nji­ci, Osoj­ni­ku i Gra­bu 1. ok­to­bra 1991. go­di­ne. Oni su, ka­ko je na­ve­de­no u tom do­ku­men­tu, ubi­je­ni na pod­mu­kao na­čin u sa­če­ku­ša­ma, gra­na­ti­ra­nju po­lo­ža­ja voj­ske i snaj­per­skim dje­lo­va­njem. Udru­že­nje je do­sta­vi­lo Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu spi­sak li­kvi­di­ra­nih pri­pad­ni­ka ju­go­slo­ven­ske ar­mi­je i ime­na pri­pad­ni­ka hr­vat­ske pa­ra­voj­ske ko­ji su uče­stvo­va­li u zlo­či­ni­ma.
Od­mah po do­bi­ja­nju ove in­for­ma­ci­je, SDT je for­mi­ra­lo pred­met i po­če­lo sa is­pi­ti­va­njem ovih na­vo­da. Tu­ži­la­štvo se za po­moć obra­ti­lo ko­le­ga­ma iz Hr­vat­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, na či­jim te­ri­to­ri­ja­ma su po­či­nje­ni zlo­či­ni.
U mje­stu Če­pi­ku­će kod Du­brov­ni­ka ubi­je­ni su Ran­ko Bo­jić, Vo­ji­slav Bu­la­to­vić i To­mi­slav Bu­la­to­vić iz Ko­la­ši­na, Želj­ko Pan­du­ri­ca i Mi­lo­van Smo­lo­vić iz Moj­kov­ca i Ra­di­sav Sr­da­no­vić i Ra­sim Mu­rad­ba­šić iz Pod­go­ri­ce. U do­pi­su Udru­že­nja bo­ra­ca na­ve­de­no je da je uz po­moć Ko­na­vlja­ni­na Lu­ke Kor­de, pred­sjed­ni­ka op­štin­skog HDZ-a, i nje­go­vog bra­ta Đu­ra, te uz lo­gi­stič­ku po­dr­šku ru­ko­vo­di­la­ca Du­brov­ni­ka Želj­ka Ši­ki­ća i Pe­tra Po­lja­ni­ća, u lje­to 1991. go­di­ne u Ko­na­vli­ma or­ga­ni­zo­va­no vr­bo­va­nje, ob­u­ča­va­nje i na­o­ru­ža­va­nje do­bro­vo­lja­ca – pri­pad­ni­ka zbo­ra na­rod­ne gar­de (ZNG)
– Na če­lu jed­ne gru­pe je bio sa­da po­koj­ni Ni­jaz Ba­tlak, biv­ši usta­ški ju­ri­šnik Pa­ve­li­će­ve NDH iz Zve­ko­vi­ce kraj Cav­ta­ta, a na če­lu dru­ge gru­pe bio je Mar­ko Mu­jan – po­bu­nje­nik, ko­man­dant Te­ri­to­ri­jal­ne od­bra­ne Kor­ču­le, ko­ji se is­ta­kao u pre­u­zi­ma­nju ta­mo­šnjih obje­ka­ta JNA, da bi u lje­to 1991. go­di­ne bio ime­no­van za za­po­vjed­ni­ka ZNG-a u Du­brov­ni­ku. Ba­tlak i Mu­jan su ka­sni­je ob­je­di­ni­li svo­je sna­ge u Če­pi­ku­ća­ma, ma­lom na­se­lju u za­le­đu Du­bro­vač­kog pri­mor­ja uz lo­kal­nu ce­stu ko­ja vo­di od Sla­nog pre­ma Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. U svo­joj knji­zi „Pri­nos hr­vat­skoj do­bro­bi­ti”, rat­ni gra­do­na­čel­nik Du­brov­ni­ka Želj­ko Ši­kić je Ba­tla­ku i Mu­ja­nu i nji­ho­voj dru­ži­ni po­sve­tio po­gla­vlje pod na­slo­vom Če­pi­ku­će i opi­sao svo­je di­vlje­nje „hr­vat­skim bra­ni­te­lji­ma” ko­je su on i Pe­tar Po­lja­nić ob­i­šli na Če­pi­ku­ća­ma 5. sep­tem­bra 1991. go­di­ne – na­ve­de­no je u do­pi­su na osno­vu ko­jeg je po­kren­ta is­tra­ga u tu­ži­la­štvu.
Ka­ko pi­še u tom do­pi­su, po do­bi­ja­nju de­talj­nih in­for­ma­ci­ja o kre­ta­nju pr­vog ba­ta­ljo­na de­se­te cr­no­gor­ske bri­ga­de 1. ok­to­bra 1991. go­di­ne, gru­pa ZNG na če­lu sa Mar­kom Mu­ja­nom po­sta­vi­la je za­sje­du u jed­nom usje­ku u Če­pi­ku­ća­ma. Na put su po­sta­vi­li pro­tiv­pje­ša­dij­ske mi­ne „te­le­vi­zi­ja”, pro­iz­ve­de­ne u Du­brov­ni­ku, a od­o­zgo sa obje stra­ne i is­pred ras­po­re­di­li oko 60 na­pa­da­ča sa pri­pre­mlje­nim bom­ba­ma, snaj­pe­ri­ma, pu­ška­ma, mi­tra­lje­zi­ma i mi­no­ba­ca­či­ma. Ne slu­te­ći na­pad, jer im je ko­man­dant Mi­lan Tor­bi­ca na­re­dio da idu na­pri­jed jer, na­vod­no, na tom te­re­nu ne­ma po­bu­nje­ni­ka, pri­pad­ni­ci tre­će če­te pr­vog ba­ta­ljo­na su upa­li u za­sje­du.
– Na­sta­je pa­kao. Bi­lans se­dam po­gi­nu­lih i 20 ra­nje­nih voj­ni­ka JNA iz Cr­ne Go­re. Mu­ja­no­vi sa­bor­ci su ka­sni­je jav­no ža­li­li što voj­ni­ke JNA ni­je­su pu­sti­li du­blje u za­sje­du jer bi „uči­nak bio mno­go ve­ći“, a cr­no­gor­ski re­zer­vi­sti su op­tu­ži­li ge­ne­ra­la Tor­bi­cu da ih je po­slao u klop­ku i njih pe­de­se­tak po­tom osta­vio na ne­mi­lost ne­pri­ja­te­lju – na­vo­di se u do­pi­su Udru­že­nja bo­ra­ca.
U mje­stu Iva­nji­ca ubi­je­ni su Vu­ko­la Ja­ći­mo­vić iz Bi­je­log Po­lja, Želj­ko Vi­co, Dra­go­mir Ko­vač, Pre­drag Pu­ti­ca i Bo­žo Ko­kić iz Tre­bi­nja, Afrim Zul­fi­ji iz Ku­ma­no­va, Se­tar Ra­ma­da­ni iz Pe­ći, Nu­man Re­dže­pi iz Te­to­va i Ner­min Ho­džić iz Bi­ha­ća.
U sa­če­ku­ši u mje­stu Osoj­nik ubi­je­ni su Mi­li­ja Lu­čić iz Nik­ši­ća, Zo­ran Ko­va­če­vić iz Kum­bo­ra, Bog­dan La­zić iz Za­vi­do­vi­ća, Velj­ko Mu­ma­la iz Tre­bi­nja i Ta­ip Aljiu iz Go­sti­va­ra.
Snaj­perk­sim dej­stvom u Gra­bu li­kvi­di­ra­ni su pri­pad­ni­ci JNA iz Nik­ši­ća Mi­nja De­li­ba­šić, Pe­tar Nik­če­vić i Mi­lu­tin Ni­ko­lić.
M.V.P.


Tužilaštvo ništa ne preduzima

Direktor Udruženja Radan Nikolić kazao je da od kada su podnijeli prijavu za zločin u Čepikućama iz Specijalnog državnog tužilaštva nijesu dobili nijedno obavještenje. Postupanje tužilaštva prema svim prijavama koje su podnijeli, kako je kazao Nikolić, isto je, bez pomaka.
- Specijalni tužilac još se nije oglasio ni po jednoj našoj prijavi, što je katastrofa. Nijesmo dobili nikakvo obavještenje ni informaciju je li pokrenut postupak. Jasno je da ova prijava ima istu sudbinu kao prijava za zločin u Lori od 2004. godine. Učinak tužilaštva po svim našim prijavama ravan je nuli- kazao je Nikolić za “Dan”.
Naveo je i da tužilaštvo na ovaj način potvrđuje da sporazum o gonjenju počinilaca ratnih zločina sa Hrvatskom ne služi Crnoj Gori.
- Crna Gora diskriminisala je svoje žrtve. Imaju dogovor sa Hrvatskom da ratni zločini nad našim državljanima ne postoje. U ovom slučaju jasni su detalji zločina, znaju se i akteri. Samo je potrebno aktivirati predmet. Međutim, crnogorsko tužilaštvo u ovakvim slučajevima kolegama iz Hrvatske služi samo kao servis, pa ne možemo ni očekivati da se nešto riješi- dodao je Nikolić.