Su­đe­nje za po­ku­šaj te­ro­ri­zma na dan iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri na­sta­vlje­no je u pod­go­rič­kom Vi­šem su­du iz­no­še­njem od­bra­ne li­de­ra De­mo­krat­skog fron­ta An­dri­je Man­di­ća. On je ne­gi­rao kri­vi­cu za dje­lo ko­je mu se sta­vlja na te­ret i ka­zao da je ova ak­ci­ja osmi­šlje­na ka­ko bi se spri­je­či­la iz­bor­na po­bje­da De­mo­krat­skog fron­ta (DF).
Man­dić je na po­čet­ku su­đe­nja sa­op­štio da ne­će od­go­va­ra­ti na pi­ta­nja su­da i tu­ži­la­štva, i po­no­vo iz­nio pri­mjed­be zbog pri­su­stva ame­rič­ke za­sta­ve u sud­ni­ci. Su­di­ja Su­za­na Mu­go­ša mu je od­go­vo­ri­la da ni ona ni on ni­je­su opre­ma­li sud­ni­cu.
To­kom vi­še­sat­nog iz­la­ga­nja Man­dić je iz­ja­vio da ne po­zna­je ni­kog od op­tu­že­nih osim Mi­ha­i­la Ča­đe­no­vi­ća i Mi­la­na Kne­že­vi­ća, na­gla­siv­ši da je srp­ske gra­đa­ne Bran­ku Mi­lić, Sr­bo­lju­ba Đo­r­đe­vi­ća, Mi­la­na Du­ši­ća, Bra­ti­sla­va Di­ki­ća i Dra­ga­na Mak­si­ća upo­znao tek u sud­ni­ci i da mu je čast što ih je upo­znao.
Tvr­di da je op­tu­žni­ca ne­pi­sme­ni tekst ko­ji je uspio da ra­zu­mi­je tek uz asi­sten­ci­ju svog advo­ka­ta. Ka­zao je da će od­go­va­ra­ti na pi­ta­nja odb­ra­ne, ali ne i su­da i tu­ži­la­štva „is­klju­či­vo zbog nji­ho­vog ne­ko­rekt­nog od­no­sa”.
– Ja ću re­ći sve o ovom slu­ča­ju, a vi to tre­ti­raj­te kao mo­ju od­bra­nu. Ni­sam ne­ko ko bi ri­zi­ko­vao bi­lo ka­kvu ak­ci­ju ko­jom bih ugro­zio vla­sti­to ime i ugled – ka­zao je Man­dić i iz­ra­zio uvje­re­nje da su lju­di iz DPS-a, iz bez­bjed­no­snih struk­tu­ra i tu­ži­la­štva na­pra­vi­li ak­ci­ju la­žnog dr­žav­nog uda­ra. Kon­kre­tan cilj je bio da se za­u­sta­vi ak­ci­ja De­mo­krat­skog fron­ta, a po­bje­da opo­zi­ci­je je bi­la vi­še ne­go iz­vje­sna.
– Mi smo pod­ni­je­li kri­vič­nu pri­ja­vu i or­ga­ni­zo­va­li pres-kon­fe­ren­ci­ju, na ko­joj smo oba­vi­je­sti­li jav­nost da će DPS or­ga­ni­zo­va­ti pro­vo­ka­ci­je i pro­ba­ti da iza­zo­ve ne­re­de da bi se spri­je­či­la smje­na vla­sti – po­la sa­ta na­kon to­ga u po­li­ci­ju je do­šao Pa­ja Ve­li­mi­ro­vić – ka­zao je okri­vlje­ni.
Man­dić je od­bra­ni tvr­dio da iza sve­ga sto­je Ca­ne Su­bo­tić, Mi­lo Đu­ka­no­vić i Be­ba Po­po­vić.
– Ka­ko se bra­ni­la ta vlast po sva­ku ci­je­nu, ču­li smo do­bro od ra­znih voj­vo­da, vr­lo smi­je­šnih ime­na, ko­ji su sa­rad­ni­ci Ud­be, pre­ko is­kre­nih pa­tri­o­ta ko­ji su na­ma­mlji­va­ni na raz­ne pro­sla­ve ka­ko bi se na­ni­je­la šte­ta naj­ja­čem opo­zi­ci­o­nom su­bjek­tu – De­mo­krat­skom fron­tu – is­ta­kao je Man­dić.
On je tvr­dio da su svje­dok sa­rad­nik Sa­ša Sin­đe­lić i glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić sa­rad­ni­ci i da ga ne bi ču­di­lo da sa Kat­ni­ćem sa­ra­đu­ju i Edu­ard Ši­šma­kov i Vla­di­mir Po­pov.
Op­tu­žni­ca je, ka­ko on ka­že, su­štin­ski po­li­tič­ka.
– Ovo je po­li­tič­ki mo­ni­tra­ni pro­ces i ja do­ka­zu­jem ka­ko se on mon­ti­rao. Cilj kra­đe iz­bo­ra bio je da se do­đe do po­zi­ci­je da se u pa­r­la­men­tu Cr­na Go­ra, su­prot­no vo­lji gra­đa­na, uve­de u NA­TO. Mi smo SDT-u do­sta­vi­li in­for­ma­ci­ju da DPS spre­ma pro­vo­ka­ci­je na dan iz­bo­ra jer ne že­le da pri­zna­ju iz­bor­ni po­raz – is­ta­kao je funk­ci­o­ner DF-a.
On je pod­sje­tio da je na po­sled­njem mi­tin­gu po­ru­čio ak­ti­vi­sti­ma da če­ka­ju pre­ci­zne in­struk­ci­je od stra­ne ru­ko­vod­stva DF-a.
– To da če­ka­ju pre­ci­zna uput­stva je naj­bo­lji do­kaz da ni­je bi­lo ni­ka­kvog za­ka­za­nog sku­pa. Mi smo sva­ki skup za­ka­zi­va­li u skla­du sa za­ko­nom, čak i na­kon ras­tu­ra­nja na­ših ša­to­ra i ka­da je na­rod iza­šao na uli­ce u ve­li­kom bro­ju. Da smo pla­ni­ra­li ne­ki pro­test, mi bi­smo ga re­dov­no pri­ja­vi­li – ob­ja­snio je op­tu­že­ni.
U na­stav­ku su­đe­nja Man­dić je tvr­dio da ima­ju ne­ga­tiv­no is­ku­stvo sa ovim re­ži­mom i da su na mir­ne pro­te­ste 2015. go­di­ne re­a­go­va­li bru­tal­nom si­lom.
– Mi smo sva­ki skup za­ka­zi­va­li u skla­du sa za­ko­nom. Da smo pla­ni­ra­li ne­ki skup, mi bi­smo ga ured­no pri­ja­vi­li. Sve su iz­mi­šljo­ti­nje i pod­me­ta­nja, jer se ra­ču­na­lo da će se je­dan do­bar i če­sti­ti mo­mak slo­mi­ti u za­tvo­ru – ka­zao je Man­dić mi­sle­ći na Mi­ha­i­la Ča­đe­no­vi­ća.
– Ja ne znam ove lju­de ko­ji su do­šli iz Sr­bi­je, ne znam Ši­šma­ko­va, ne znam Po­po­va, ne znam Di­ki­ća – po­ru­čio je Man­dić.
Ti lju­di su, sma­tra on, na osno­vu mon­ti­ra­nog po­li­tič­kog pro­ce­sa uple­te­ni u pa­u­ko­vu mre­žu, ko­ja ih je na kra­ju sve­za­la i po­sla­la u Spuž ka­ko bi se za­do­vo­lji­le po­tre­be gru­pe ko­ja dr­ži vlast 30 go­di­na.
On je na­veo da su on i Ča­đe­no­vić uve­de­ni u igru i po­ve­za­ni sa gru­pom ko­ja je do­šla i uhap­še­na u Cr­noj Go­ri sa jed­nim je­di­nim do­ka­zom o vo­zi­lu ko­je je do­ve­zlo kod nje­ga „iz­vje­snog la­žnog Ru­sa i iz­vje­snog Ana­ni­ja Ni­ki­ća”.
Man­dić je ka­zao da je upo­znao Ana­ni­ja Ni­ki­ća 2015. go­di­ne i da je uz nje­go­vu po­moć pro­bio me­dij­sku blo­ka­du.
– O Ana­ni­ju Ni­ki­ću imam sa­mo naj­bo­lja sa­zna­nja, a Mi­ha­i­lo Ča­đe­no­vić ga je vo­zio po na­lo­gu ru­ko­vod­stva DF-a, ili po mom na­lo­gu ili po na­lo­gu Mi­lu­ti­na Đu­ka­no­vi­ća – ka­zao je Man­dić.
Sta­ru adre­su No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je (NSD), ko­ja se na­la­zi na Vi­ki­pe­di­ji, Jo­va­no­vić je do­bio od Sin­đe­li­ća.
Man­dić je na­veo da se sje­di­šte NSD na­la­zi u He­r­ce­go­vač­koj uli­ci, a da se ne­kad na­la­zi­lo u Uli­ci Vo­ji­sla­va Gru­ji­ća 4 i da se ta adre­sa na­vo­di u Vi­ki­pe­di­ji. To je adre­sa ko­ju je Mi­loš Jo­va­no­vić do­bio od Sin­đe­li­ća, is­ta­kao je Man­dić. Sud­sko vi­je­će je za­bra­ni­lo po­sta­vlja­nje pi­ta­nja o Man­di­će­vim sa­zna­nji­ma o Sin­đe­li­ću sa obra­zlo­že­njem da će Sin­đe­lić bi­ti sa­slu­šan pred su­dom kao svje­dok sa­rad­nik i da tu ne­će bi­ti ogra­ni­če­nja. Advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić je za­tra­žio da vi­je­će od­lu­či o za­bra­ni ovog pi­ta­nja, pa je da­ta pa­u­za od de­set mi­nu­ta. Man­dić je ka­zao da ne po­zna­je Sin­đe­li­ća.
Tvr­dio je i da ne­ma po­seb­na sa­zna­nja o Pa­ji Ve­li­mi­ro­vi­ću. Sve te voj­vo­de i kva­zi-voj­vo­de su uglav­nom sa­rad­ni­ci Slu­žbi dr­žav­ne bez­bjed­no­sti, pa ta­kav je i taj voj­vo­da Pa­ja, na­veo je Man­dić, do­da­ju­ći da sma­tra da se ra­di o po­li­cij­skom sa­rad­ni­ku.
On je ne­gi­rao da je ika­da kon­tak­ti­rao sa Sko­tom, Asa­dom i fir­ma­ma Pe­re­gri­ni i Pa­tri­ot, ko­je se po­mi­nju u op­tu­žni­ci.
Op­tu­že­ni je tvr­dio da po­sje­du­je je­dan broj i je­dan mo­bil­ni te­le­fon, i ku­ći re­zer­vni ko­ji ne ko­ri­sti, ali da če­sto ko­ri­sti te­le­fo­ne nje­go­vih sa­rad­ni­ka i da ne­ma ni­ka­kve di­le­me da ga pri­slu­šku­je Agen­ci­ja za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost. Ka­zao je da kad god ima pri­li­ku ko­ri­sti te­le­fon onih ko­ji se ma­nje pri­slu­šku­ju od nje­go­vog. Ko­ri­stio je naj­vi­še te­le­fon Mi­ha­i­la Ča­đe­no­vi­ća, ali i De­ja­na Goj­ko­vi­ća i Da­ni­la Man­di­ća.
Na pi­ta­nje advo­ka­ta od­bra­ne ko­li­ko se če­sto biv­ši pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić pro­šle go­di­ne po­ja­vlji­vao u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, on je od­go­vo­rio da se Đu­ka­no­vić po­ja­vlju­je uglav­nom ka­da je pre­mi­jer­ski sat te da je ta­da Skup­šti­na pre­tr­pa­na po­li­ci­jom ko­ja bri­ne o nje­go­voj bez­bjed­no­sti.
– Zna­mo svi da se iz­bor­ni re­zul­ta­ti če­ka­ju u sje­di­štu pa­r­ti­je – to je ra­dio i Đu­ka­no­vić po­sled­njih 27 go­di­na, a to sje­di­šte je u sta­roj zgra­di Vla­de, a ne u Skup­šti­ni – ka­zao je Man­dić.
Tvr­di da ne sto­ji ono što je na­ve­de­no u op­tu­žni­ci da je Đu­ka­no­vić tre­ba­lo da bu­de uhap­šen oko Skup­šti­ne, jer on ni­ka­da na­kon za­vr­šet­ka iz­bo­ra ni­je bo­ra­vio tu­da.
Ob­ja­snio je da su na pres-kon­fe­ren­ci­ji ob­ja­vi­li da po­sto­ji plan da na dan iz­bo­ra u do­go­vo­ru oba­vje­štaj­nih slu­žbi i lju­di iz kri­mi­nal­nog mi­ljea, a za po­tre­be re­ži­ma, obu­ku ma­ji­ce DF-a i na­pad­nu zgra­du Pin­ka i sje­di­šte DPS-a, a što bi bio uvod u van­red­no sta­nje. To se de­si­lo 12. ok­to­bra 2016. go­di­ne, na­gla­sio je op­tu­že­ni.
Na­veo je da je na­kon to­ga po­če­la re­pre­si­ja po­li­ci­je i da ni­je bi­la sa­mo u pe­tak i su­bo­tu, već i da je na dan iz­bo­ra uhap­šen funk­ci­o­ner DF-a Sla­ven Ra­du­no­vić.
Man­dić je pod­sje­tio na de­ša­va­nja od 16. ok­to­bra, ka­da je, ka­ko ka­že, bi­lo pu­no po­li­cij­skih vo­zi­la sa ro­ta­ci­ja­ma po uli­ca­ma, da je po­tom po­če­la da pa­da iz­la­znost, a on­da je mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va ka­zao da je pao si­stem na gra­ni­ci i to se obič­no de­ša­va na dan iz­bo­ra ka­da se gla­sa­či uvo­ze auto­bu­si­ma i če­ka­ju ih la­žne ka­r­te. On je ob­ja­snio da se to de­ša­va na gra­ni­ci sa Al­ba­ni­jom i Ko­so­vom.
– Ne­mam po­seb­na ne­ka sa­zna­nja o Pa­ji Ve­li­mi­ro­vi­ću, sve te voj­vo­de i kva­zi-voj­vo­de su uglav­nom sa­rad­ni­ci Slu­žbi dr­žav­ne bez­bjed­no­sti, pa ta­kav je i taj voj­vo­da Pa­ja. Ne­mam di­le­me da iza smje­šta­ja oruž­ja sto­ji ista eki­pa ko­ja sto­ji iza dr­žav­nog uda­ra – is­ta­kao je funk­ci­o­ner DF-a.
Sud je us­kra­tio pi­ta­nje o sa­zna­nji­ma Man­di­ća u ve­zi sa svje­do­kom sa­rad­ni­kom Sin­đe­li­ćem.
– Ni­ka­da ni­smo na­sil­no pro­te­sto­va­li zbog ula­ska Cr­ne Go­re u NA­TO, ali je­smo de­mo­krat­skim me­to­da­ma i or­ga­ni­zo­va­li pro­te­ste – ka­zao je Man­dić i do­dao da se za re­fe­ren­dum za­la­že i sa­da.
Na­veo je da ni­ka­da ni­su na­ba­vlja­li po­li­cij­ske uni­for­me, sa­mo HTZ opre­mu i kom­bi­ne­zo­ne.
– Tek ka­sni­je sam sa­znao da je oruž­je bi­lo osta­vlje­no u ku­ći vi­so­kog po­li­cij­skog funk­ci­o­ne­ra. Ne­mam ni­ka­kve di­le­me da iza smje­šta­ja oruž­ja sto­ji ista eki­pa ko­ja sto­ji iza dr­žav­nog uda­ra – is­ta­kao je Man­dić.
Advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić je ka­zao da Man­di­ću ni­je do­zvo­lje­no da se iz­ja­sni o re­ži­se­ri­ma i osta­lim umi­je­ša­nim u or­ga­ni­za­ci­ju la­žnog dr­žav­nog uda­ra.
Su­đe­nje će bi­ti na­sta­vlje­no u po­ne­dje­ljak od­bra­nom Mi­la­na Kne­že­vi­ća.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Lap­sus ili ne­što dru­go

Glav­ni spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić na­pra­vio je lap­sus na ju­če­ra­šnjem pre­tre­su u pred­me­tu „Dr­žav­ni udar”. On je u jed­nom tre­nut­ku ka­zao „op­tu­že­ni Đu­ka­no­vić”, na­kon če­ga je re­a­go­vao advo­kat Mi­la­na Kne­že­vi­ća Du­šan Ra­do­sa­vlje­vić i tra­žio po­ja­šnje­nje.
Su­di­ja Su­za­na Mu­go­ša je ka­za­la da se oči­gled­no ra­di o lap­su­su i da se ti­me ne tre­ba ba­vi­ti da­lje. Me­đu­tim, Kat­nić je si­je­da­ju­ći pro­ko­men­ta­ri­sao „to mo­žda tu­ži­lac go­vo­ri o ne­če­mu u bu­duć­no­sti”.


Vo­li Sr­bi­ju, ali i Ru­si­ju

Ne po­sto­ji za­kon ko­ji bra­ni da se ide u Ru­si­ju, Je­ru­sa­lim ili Be­o­grad. Ni­je do­ne­sen za­kon ko­ji za­bra­nju­je pre­la­zak dr­žav­ne gra­ni­ce za po­sla­ni­ke, ka­zao je Man­dić.
On je na­veo da vo­li Ru­si­ju i Sr­bi­ju, da mu je mi­lo da ode u Mo­skvu, ali da je, i mi­mo to­ga što se ta­mo li­je­po osje­ća, išao da za­vr­ši va­žan za­da­tak za svo­ju po­li­tič­ku stran­ku. Ka­zao je da ima in­ten­ziv­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa stran­ka­ma iz Be­o­gra­da i da ima od­lič­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa srp­skim pred­sjed­ni­kom Alek­san­drom Vu­či­ćem, a da mu i sin stu­di­ra u tom gra­du pa ne odva­ja Be­o­grad od Pod­go­ri­ce.


Či­nje­ni­ce od­re­di­le ulo­ge

Za­stup­nik op­tu­žbe Mi­li­vo­je Kat­nić tvr­di da ni­je htio da hap­si op­tu­že­nog Man­di­ća.
– Pro­tiv glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, a u od­no­su na ovo kri­vič­no dje­lo, pod­ni­je­to je vi­še op­tu­žbi. Što se ti­če iz­no­še­nja či­nje­ni­ca da SDT ni­je uva­ža­va­lo čast i ugled op­tu­že­nog, to ni­je tač­no – re­kao je Kat­nić i na­gla­sio da tu­ži­la­štvo ni­je od­re­đi­va­lo Man­di­će­vu ulo­gu, „već da su je od­re­di­le či­nje­ni­ce i da je Edu­ard Ši­šma­kov taj ko­ji je na­re­dio da se ubi­ju „iz­daj­nik Ve­li­mi­ro­vić i Mi­lo Đu­ka­no­vić”.
Kat­nić je na­veo da ni­je uhap­še­na gru­pa Ko­za­ka, da ni­je uhap­šen Pre­drag Bo­gi­će­vić, kao i gru­pa iz GRU (ru­ska oba­vje­štaj­na slu­žba) ko­ja se na­la­zi­la na Zla­ti­bo­ru i da će u da­ljem po­stup­ku ob­ja­sni­ti za­što. Pod­sje­tio je da je Man­dić ra­ni­je na­ja­vio da će od­go­vo­ra­ti na pi­ta­nja tu­ži­la­štva u su­du.