Ve­če oper­skih ari­ja Ver­di­ja, Ro­si­ni­ja, Pu­či­ni­ja, Bi­zea i Gri­ga, vje­ro­vat­no naj­ču­ve­ni­je me­lo­di­je ko­je je kom­po­no­vao ljud­ski um za­i­sta su raz­ga­li­le pod­go­rič­ku pu­bli­ku, ko­ja je do po­sled­njeg mje­sta is­pu­ni­la Ve­li­ku sce­nu Cr­no­gor­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta. No­še­ni apla­u­zi­ma i do­brom at­mos­fe­rom so­li­sti - so­pran Alek­sa­dra Voj­vo­dić Jo­vo­vić, me­co­so­pran Di­a­na Flor­šic, alt Ta­ma­ra Ni­ke­zić i ba­ri­ton Lju­bo­drag Be­go­vić, da­li su sve od se­be. Cr­no­gor­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star pred­vo­đen ma­e­strom Mi­ro­sla­vom Ho­me­nom bio je na is­toj ta­la­snoj du­ži­ni. To je bi­lo ve­če na­dah­nu­tih so­li­sta, or­ke­stra, di­ri­gen­ta i pu­bli­ke.
Ma­e­stro Ho­men je bio vid­no za­do­vo­ljan na­pret­kom sim­fo­nij­skog or­ke­stra ko­ji pra­ti go­to­vo od po­čet­ka.
- Or­ke­star non-stop na­pre­du­je. Sa­ra­đi­vao sam pr­vi put s njim pri­je če­ti­ri, pet go­di­na, ka­da je pro­fe­sor Boč­kar­jov, kao ta­da­šnji de­kan FMU, svi­rao Be­to­ve­nov kla­vir­ski kon­cert. Opet sam bio pri­je dvi­je go­di­ne ka­da sam di­ri­go­vao na opro­štaj­nom kon­cer­tu Vje­re Mi­ra­no­vić Mi­kić, a slu­šao sam ga ne­ko­li­ko pu­ta u Ko­to­ru. Ta­ko­đe, i moj sin je di­ri­go­vao ovim or­ke­strom – ka­zao je ma­e­stro.
Is­ti­če da Pod­go­ri­ca ima ve­o­ma upu­će­nu pu­bli­ku kad je ope­ra u pi­ta­nju. Ta­ko­đe, pri­mje­ću­je i da ima mno­go mla­dih slu­ša­la­ca, te da bi bi­lo do­bro da Cr­na Go­ra i Pod­go­ri­ca raz­mi­šlja­ju o osni­va­nju ka­mer­nog oper­skog an­sam­bla.
- Vi­dim da ov­da­šnja pu­bli­ka vo­li ope­ru, da joj to fa­li. I to bi mo­gao bi­ti do­bar raz­log za osni­va­nje ope­re, ko­ja ne mo­ra bi­ti glo­ma­zna, već ma­la, ka­mer­na. Na­dam se da će­te ići u tom prav­cu – ka­zao je on.
Na­še go­re list, alt Ta­ma­ra Ni­ke­zić, is­ta­kla je da ari­je ra­znih epo­ha i sti­lo­va, ona i nje­ne ko­le­ge su ob­je­di­ni­li kva­li­tet­nim i na­dah­nu­tim iz­vo­đe­njem. Ra­do je pri­hva­ti­la po­ziv da na­stu­pi kod nas, iz­me­đu osta­log jer je po­ri­je­klom iz Cr­ne Go­re, a u Ba­ru joj ži­vi i po­ro­di­ca.
- Pu­no mi je sr­ce, jer Cr­na Go­ra za­slu­žu­je ova­kav kon­cert. Sve ono što u Be­o­gra­du ima­mo pri­li­ke da vi­di­mo i do­ži­vi­mo na sce­ni Na­rod­nog po­zo­ri­šta, to je ve­če­ras ima­la pri­li­ku Pod­go­ri­ca – pro­ko­men­ta­ri­sa­la je ona.
Pu­bli­ka je apla­u­zi­ma da­la svoj sud, is­ta­kla je ona. Sma­tra da je re­per­to­ar pun po­go­dak, pi­tak, la­gan, opet upe­ča­tljiv.
- To je re­per­to­ar ko­ji nje­gu­jem u svom po­zo­ri­štu, a isto­vre­me­no to je ne­što što na­ša pu­bli­ka naj­vi­še vo­li. Na pri­mjer, be­o­grad­ska pu­bli­ka te­ško pri­hva­ta Vag­ne­ra. Pro­šle go­di­ne na 200-go­di­šnji­cu ro­đe­nja Vag­ne­ra pre­mi­jer­no smo iz­ve­li „Ho­lan­đa­ni­na lu­ta­li­cu”... ipak, osje­ti­lo se da na­ša pu­bli­ka to ne vo­li. Mi smo slo­ven­ske du­še – mi­sli ona.
So­pran Alek­san­dra Voj­vo­dić Jo­vo­vić je za Pod­go­ri­ča­ne, iz­me­đu osta­lih, iz­ve­la jed­nu od naj­za­htjev­ni­jih oper­skih ari­ja - Ro­si­ni­je­vu „Vis­si d`ar­te, vis­si amo­re”. Mu­zi­ka je, ka­ko je re­kla, od­u­vi­jek bi­la njen ži­vot i ovo oper­sko ve­če pru­ži­lo joj je pri­li­ku da pod di­ri­gent­skom pa­li­com ma­e­stra Mi­ro­sla­va Ho­me­na, jed­nog od ve­li­ka­na oper­ske mu­zi­ke u sta­roj Ju­go­sla­vi­ji, po­ka­že Pod­go­ri­ča­ni­ma svo­je umi­je­će i svu ras­koš ču­ve­nih oper­skih ari­ja.
- Bi­la sam na kri­li­ma te ve­li­ke mu­zi­ke. Svi smo se do­ka­za­li u naj­bo­ljem svje­tlu. Iz­ve­la sam jed­nu od naj­za­htjev­ni­jih oper­skih ari­ja za so­pra­ne ikad na­pi­sa­nih – Ro­si­ni­je­vu „Vis­si d`ar­te, vis­si amo­re”. Naj­ve­ća je sre­ća kad se na­đe­mo na sce­ni naj­bit­ni­je je od­ra­di­ti po­sao ka­ko tre­ba a isto­vre­me­no uži­va­ti – ka­za­la je Voj­vo­dić Jo­vo­vić.
Ba­ri­ton Lju­bo­drag Be­go­vić je is­ta­kao da mu je bi­lo ve­li­ko za­do­volj­stvo što je na­stu­pio po pr­vi put sa ta­ko ras­po­lo­že­nim ko­le­gi­ni­ca­ma. Na ru­ku pu­bli­ke i so­li­sta bio je i or­ke­star, is­ta­kao je on.
- Vi­di se da je ri­ječ o ve­li­kim en­tu­zi­ja­sti­ma - mla­di su i Ho­men ih je vo­dio u pra­vom smje­ru. Iz­ne­na­đen sam po­zo­ri­štem, ko­je je div­no, ma­lo ali „skoc­ka­no”. Ve­o­ma sam za­do­vo­ljan ka­ko je sve is­pa­lo – pri­mi­je­tio je Be­go­vić na­po­mi­nju­ći da mu je po­seb­no dra­go što je nje­gov pr­vi na­stup u Cr­noj Go­ri, oda­kle vu­če ko­ri­je­ne, bio ta­ko uspje­šan.
Ve­če je do­ka­za­lo da nad­le­žni tre­ba da raz­mi­šlja­ju o osni­va­nju ope­re u Cr­noj Go­ri. Jer, ka­ko je pri­mi­je­tio, pu­bli­ka i or­ke­star do­ka­zu­ju da vri­je­di ulo­ži­ti i u ope­ru i ba­let. Ka­da je re­per­to­ar u pi­ta­nju Be­go­vić je oci­je­nio da je ri­ječ o ve­o­ma po­pu­lar­nim i li­je­pim kom­po­zi­ci­ja­ma, ali pri­je sve­ga za­htjev­nim. Ali, mu­ke se br­zo za­bo­ra­ve, jer kad je pu­bli­ka za­do­volj­na i mi smo za­do­volj­ni, re­kao je Be­go­vić.
Mu­zič­ki cen­tar Cr­ne Go­re za­ka­zu­je na­red­ni su­sret Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra i pod­go­rič­ke pu­bli­ke 29. ja­nu­a­ra, u 20 ča­so­va, ka­da će kao so­li­sta na­stu­pi­ti vi­o­li­nist­ki­nja Iri­na Kra­sko.
S.ĆET­KO­VIĆ


Pod­go­ri­ca grad mla­do­sti

Ma­e­stra Mi­ro­sla­va Ho­me­na u Pod­go­ri­cu ne vra­ća sa­mo že­lja da kao di­ri­gent i pri­ja­telj pro­pra­ti Cr­no­gor­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star, već mla­dost, či­ji dio je pro­veo u glav­nom gra­du Cr­ne Go­re. Ov­dje je jed­no vri­je­me ži­vio kao uče­nik sred­nje mu­zič­ke ško­le i na­stav­nik kla­vi­ra u ni­žoj. Ta­ko­đe, sje­tio se Ho­men, ta­da, kra­jem pe­de­se­tih uče­stvo­vao je u mu­zič­kom ži­vo­tu glav­nog gra­da, svi­ra­ju­ći na kla­vi­ru u ba­ru ho­te­la „Cr­na Go­ra”.
- Uvi­jek se ra­du­jem do­la­sku u Pod­go­ri­cu. Ve­o­ma se ra­du­jem na­pret­ku i gra­da i mu­zič­ke sce­ne, ko­ji ta­da, tih pe­de­se­tih i še­zde­se­tih, ni­je bio ni u po­vo­ju. I, za­i­sta mno­go se ra­du­jem zbog or­ke­stra, ko­ji me uvi­jek ob­ra­du­je svo­jim na­pret­kom – ka­zao je Mi­ro­slav Ho­men.